Или Ирене? Или Катрине? Или било ког другог урагана који сваке године погађа обале Сједињених америчких држава? Да ли сам лош човек што не пустим сузу кад помену 11. септембар? Да ли сам лош човек што се не молим за спас оних које су погодиле природне или неке друге непогоде? Да ли сам лош човек ако такве ствари код мене не буде тешке емоције саосећања, солидарности? Да ли сам лош човек ако ми, кад чујем тако нешто, кроз главу прође стара пословица:  Заиграла мечка и пред њиховим вратима?

Сваке године, негде у ово време, иста прича. Урагани нападају, Источна обала дрхти, у свету шаљу „позитивне мисли и молитве“ угроженима. Чак су и Срби прихватили те нове трендове па се организованo „пале свеће и шаље позитивна енергија“. Генерално, немам проблем са тим, али ми јесте мало бљутаво кад се кука, рецимо, због смрти неке наркоманке, шаљу разне поруке подршке јер се то, ваљда, очекује од нас. Мени тад кроз главу прође стари српски термин „нарикача“ – плаћена да нариче, кука… А ја нешто себе не видим као једну од тих нарикача.

Писала сам о томе да не мрзим никога, не зато што сам много добар човек, него зато што је и мржња емоција, а ја емоције не делим тек тако. Људски ми је жао кад задеси нека мука, али од тога не правим спектакл. Оно „Заиграла мечка пред њиховим вратима“ није моје наслађивање туђом муком, већ само потврда оног „све се враћа све се плаћа“. Просто, због „равнотеже међу звездама“ не можеш да свесно радиш лоше ствари, а мислим да ни највећи поклоници Запада и САД не могу да игноришу чињеницу да они и те како доприносе лошим стварима у свету, и да се надаш да неће и тебе негде „ударити“.

Наравно, најчешће удара тамо где не треба, на обичан народ, на недужне, на децу. Никада неће ударити конкретно на оне који су распиривали ратове, ширили мржњу, уцењивали, условљавали… И кад видиш оне недужне људе који су изгубили све у свега пар тренутака, кад видиш оне старе, беспомоћне који морају да оду негде другде да живе, кад видиш повређену ситну децу, чак и бебе, како се боре за њихове животе наравно да ти прва реакција буде нека туга. Буде ти жао због муке кроз коју пролазе.

А онда, ја се сетим Олује, сетим се Бљеска, сетим се бањалучких беба, сетим се Косова и Метохије, сетим се милосрдних часова демократије, сетим се много тога кроз шта је прошао народ коме припадам у само последње две деценије. Сетим се тога да на то нису утицале природне појаве, нису утицале климатске промене, елементарне непогоде, на то су утицали људи. Људи који се налазе на челу држава и организација које све контролишу, а чији народ сваке године, негде у ово време, муку мучи са природом.

И не, не мислим да им то Бог враћа јер нису били добри према „небеском народу“, нисам од тих који верују да је Бог Србин. Али увек помислим на ту „равнотежу међу звездама“ и нема суза. Да не буде забуне, нема ни ликовања. Само изговорим:

– Заиграла мечка и пред њиховим вратима…

Advertisements

Коментари на: "Да ли сам лош човек ако не плачем због Сенди?" (26)

  1. Tekst objasnio! 😀

  2. Istoga sam misljenja Ivo, odlican tekst!

  3. Svaka cast za tekst, vise nego realan, na najbolji nacin opisana osecanja koja i ja osecam, siguran sam i najveci deo mog naroda.

    • Хвала.Драго ми је ако је тако.
      Добро дошли у Ивин свет.

    • Da sam ovu temu imala za pismeni zadatak, napisala bih iste misli i zaključke. Naravno, svojim rečima i svojim stilom. Negde neki zarez ili tačka na drugom mestu, ali svaka konstatacija baš tu gde si je i ti stavila.

      • Хвала Негослава. Значи кад се људи пронађу у ономе што си написао.
        Добро дошли у Ивин свет.

  4. Морена рече:

    Морам признати да се радујем, али не њиховој несрећи ВЕЋ ПРАВДИ!

  5. Jasno, precizno, pošteno…

  6. Aleksandar Jovanović рече:

    Dušo,koliko Srba tamo živi ?

    • У Њујорку? На Источној обали? Не знам.
      Знам да је неко мени драг и битан, а ко живи у Њујорку, сада на сигурном…

  7. Žao mi je, zaista, svih tih ljudi… Nekih mi je žao više, a nekih dvojako. Oni kojih mi je žao više su deca i ljudi koji razmišljaju svojom glavom i vide šta se dešava…. Oni kojih mi je žao dvojako su dobri ljudi koji samo nemaju kapaciteta da sagledaju svet oko sebe, njih je, pored Sendi, zadesila i ta druga strahota…
    Mogu da razumem potrebu neke civilizacije da bude superiorna nad drugim civilizacijama… Ali, stvarno ne razumem kako jedna tehnološki napredna civilizacija može da bude tako Ničeovski zaslepljena izigravanjem Boga i da veruje da može biti superiorna nad prirodom…?

    • Ваљда мисле да су изнад сваког закона. Како овог регуларног који су смислили људи, тако и закона природе… А историја је у више наврата показала да није тако. Али неки, просто, не желе да схвате…

  8. Sad mi pade na um (a stari vic o Naumu koji je pao s kola ću neki drugi put), pade mi, dakle, na um da li su svi uragani u Americi sa ženskim imenima i da li se njihove i ostale feministkinje bune zbog toga? 😉

    • Колико је мени познато сви ти најгори, најдраматичнији, најразорнији урагани су женског имена. Ваљда ту количину енергије која се ослобађа, ту катастрофу коју урагани остављају за собом може да се мери само са гневом остављене, разочаране, повређене у најкраћем БЕСНЕ жене. Мушкарци су далеко суптилнији 🙂
      Једини ураган за који сам ја чула да је мушко је чувени „Ел нињо“ – Дечак, али је он негде у Средњој или Јужној Америци 🙂

      • Objašnjenje je zanimljivo, a evo šta mi je odgovorila jedna Tanja na slično pitanje na svom blogu geografijatanja.wordpress.com, gde ima zanimljiv tekst o tome kako nastaju uragani:

        „Do 1960-ih, pojedine feministkinje su problematizovale ovu situaciju, a to se nastavilo i u ranim 1970-im, kada je američka Nacionalna meteorološka služba kritikovana uz napomenu da žene ne mogu da predstavljaju katastrofe, uništavanje života i zajednica.

        Godine 1979. te kritike su bile delimično uvažene, pa uraganima sada daju i muška imena. Poslednjih godina tako postoji praksa da se imena uraganima daju na osnovu lista koje se rotiraju svakih šest godina. U sećanju po katastrofalnim posledicama su svakako ostali Katrina iz 2005. i Endrju, koji je doneo pustoš 1992. godine, zbog čega su ta dva imena “penzionisana”.“

  9. Kada je moja ćerka postavila ovo isto pitanje: Zasto uragani nose zenska imena, ja rekoh: Zato sto zene vedre i oblače. Moj suprug je odmah reagovao na to rekavši: zato što zene sve opustoše pred sobom. Sve jedno ko je u pravu, lepo smo se nasmejali.

    • Свиђа ми се ово „Жене ведре и облаче“ 🙂
      Добро дошли у Ивин свет.

      • Из неког разлога не прихвата мој коментар на Ваш чланак, па ћу га оставити овде:
        Уместо коментара оно што сам написала у блогу: Заиграла мечка и пред њиховим вратима – све се враћа, све се плаћа.
        Комшија Облогован је сјајно рекао и пренећу тај део коментара. Неће се он љутити 🙂
        „Mogu da razumem potrebu neke civilizacije da bude superiorna nad drugim civilizacijama… Ali, stvarno ne razumem kako jedna tehnološki napredna civilizacija može da bude tako Ničeovski zaslepljena izigravanjem Boga i da veruje da može biti superiorna nad prirodom…?“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: