Скочио је. Па шта?


Последњих дана сам се осећала помало глупа у друштву. Где год погледаш на друштвеним мрежама свако мало налетиш на статус:

– Јел’ скочио више???

И онда море коментара. Имала сам важнија посла па се нисам бавила „скакачем“, али се бомбардовање том темом наставило. Данас је у једној групу то питање изазвало више од 100 коментара. Рекох себи „Ај види шта је, можда је нешто заиста битно. Немој да останеш слепа код очију“.  И тако ти ја „посаветована“ од „коментатора“ статуса сазнах да треба да гледам ТВ станицу коју ретко гледам само зато што ми за тај подухват треба месечна доза лекова за смирење просечног Србина. Та ТВ станица је директно преносила спектакл скакања.

Брзо сам скапирала да се баја зове Феликс, да је падобранац који скаче из свемира, са висине веће од 39 км! Еј! Није то мала ствар! После гомиле провера по тачкама скочио је и, да не дужим, безбедно стигао. Падобран се лепо отворио, он лепо дочекао, ипак је човек падобранац. И сви су срећни. Како су коментатори те ТВ станице објавили имамо новог хероја.

Можеш мислити?!

Не знам како вама, али мени одавно хероји нису они који иду у космос, шетају по месецу и слично. Мени су хероји неки други људи.

Они који са 15.000 динара изгурају месец. Они који са 35.000 и два школарца стигну до 1. у месецу. Они који у невероватним условима успеју да саставе крај са крајем. Мени су то хероји. Мени су хероји 80% грађана Србије који су последњих 20 година овде. У Србији. Који су преживели све, распаде свих држава, санкције, ратове у којима нисмо учествовали, бомбардовање, револуцију, окупацију…

Ја сам херој!

И, не, не карикирам. Само сам реална. Свака част свакоме, али по мени хероји нису они који „померају границе“ у стварима које немају никакав значај. Он је скочио са више од 39 км висине. Супер. А какав ће то утицај имати на глобалном нивоу, на животе обичних смртника?

И, што написа један другар на друштвеној мрежи:

– Јел скочио? Јесте. Е, добро. Ајде да се вратимо где смо стали. Сад купих литар краткотрајног млека за 89,99. Алоооооооо бре!

 

Advertisements

Коментари на: "Скочио је. Па шта?" (27)

  1. Hahahaaaaaaaaa… E, pazi, gledao ja, čak i strepeo i navijao… Mislim, stvarno svaka čast čoveku, valja imati i herca i “po’ metra ispod herca“ za to što je uradio… Ali, svaka čast i tebi, sjajno zapažanje… 🙂

    • Слажем се ја да је требало и херца и ”po’ metra ispod herca“ – како си ти то сјајно објаснио – да се то уради, али без обзира на подвиг за мене он није херој како га сад сви етикетирају 🙂

      • Ексцентрик чију је „храброст“ (заиста, да ли је у питању храброст или нешто друго?) филозофија екстремнох индивидуализма, дубоко оваплотивши амерички систем вредности, (зло)употребила за подвајање Човека од свих зала које чини широм планете на коју се Феликс-вратио.

  2. Znas kako… To sto smo mi jedna bedna i napacena zemlja i nacija, nije razlog da ne obratimo paznju na ljude koji se trude da svojim podvizima bar za malo pomere granice ljudske izdrzljivosti, spremnosti, hrabrosti itd… Nije on covek krivac za stanje sirom sveta, a ne samo u srbiji… Znas, po mom misljenju je lepo biti neko ko cini pozitivne pomake i velike stvari i upisuje svoje ime u istoriju, dajuci na taj nacin jednu notu besmrtnosti i smisla svom zivotu… To sto nas ubijaju problemi malih i beznacajnih ljudi (bez uvrede jer sam i ja jedan od njih) nije razlog da se ne divimo jednom ovakvom uspehu. Mi smo svi prolazni i vrlo kratko na ovoj planeti, retki su oni koji se „vinu u visine“ dok mi sa svojom prosecnom inteligencijom, prosecnom hrabroscu i na kraju krajeva prosecnim zivotom mozemo samo biti ili nezadovoljni sobom u globalnoj hijеrarhiji, te zavideti ovakvim „velicinama“, ili pak to eto ne daj boze pohvaliti, podrzati, prokomentarisati ili postavljati statuse divljenja… To sto mi malo zaradjujemo i mucimo se da skrpimo jedan obican zivot, ne nalazeci nacina da to promenimo i da se mozda i sami na neki nacin „uzdignemo“ iznad zivota „obicnih smrtnika“, opet kazem, nije razlog da ne ispratimo u najmanju ruku sa divljenjem ovakav jedan hrabar podvig nekoga ko je kada sve sabere i oduzme ipak pripadnik jedne planetarne „vrste“ kojoj i mi sami pripadamo…

    • Даријане,
      свако од нас тежи да остави неки траг иза себе. Он је овим скоком успео. Његово име сви знају и остаће упамћен. И то је сјајна ствар за њега. Како је то Облоговани рекао, требало је и херца и по’ метра испод херца за нешто тако, то се слажем, али он за мене не може бити херој само зато јер је скочио са ивице свемира. Текст је реакција на етикету „херој“ коју су му одмах доделили.
      Он јесте померио границе, али та граница коју је он померио неће имати неки утицај глобално на наше животе. Тешко да ћемо бити у ситуацији да скачемо са 39 км висине…
      Поздрав и добро дошао у Ивин свет.

      п.с. исправила словну грешку 😉

      • U svakom slucaju duboko postujem svaki stav o tome da li je ili nije Felix „heroj“, ali „peglanje“ globalne slike zivota i samog zivljenja je prevelika stvar za svakog pojedinca. Tako da ne vidim razlog za tu pricu tipa „Skocio, pa sta“? U globalnom poretku ovaj covek mozda nije uspeo da pomeri planetu ni za jedan jedini pozitivni milimetar, ali je kao individua uspeo da svoj zivot pomeri za jednu ogromnu distancu. Verujem da je on licno trenutno „na vrhu sveta“ gde je juce bio na samo par minuta, ali ce ga taj licni poduhvat ciniti srecnim sigurno jedan dug vremenski period… Voleo bih da se i svako od nas, bez obzira na nacin i kvalitet zivota, bar jednom u tom svom zivotu tako oseti… Mozda bi to mogla da bude poruka ovog skoka, a da globalnu sliku sveta i pojedinaca u njoj, mi sami (koji smo njome nezadovoljni) pokusamo da ispravimo i svoje zivote ispunimo nekim manje rizicnim performansima koji bi mogli, bar i na kratko, da nam poboljsaju zivote… Pozdrav svima 😉

        • Комшија Новиинтернет је сјајно то формулисао:
          Ono što možemo od Srećka da naučimo je – treba se dobro pripremiti, pa će i rezultat biti postignut.
          Поздрав 🙂

  3. Evo nekoga ko je poslednji saznao 🙂 Lepo što je taj Srećko (=Felix) lepo prošao u svom naumu, ali je Iva 300% u pravu – možemo koji put baciti pogled i u te visine, ali to ne može i ne sme biti ono u šta smo zagledani 🙂 već naša stvarnost. Ono što možemo od Srećka da naučimo je – treba se dobro pripremiti, pa će i rezultat biti postignut.

    • Комшо,
      ти тако добро допуниш оно што сам ја ‘тела да напишем, а нисам, да све постаје далеко јасније 🙂
      Ово последње је одлично примећено!

  4. U pravu si,heroji su ipak neki drugi ljudi…Postovanje za sve njih:)

  5. sve je ovo moja Ivo ona prica: „vina i igara“…. i zamajavanje ljudi… da se skrene paznja sa onoga sto gori, pa da se i mi osetimo ponosni…. prvo, znacajnu igru su igrale pare: da njih nije bilo, onome ni herc ni po` metra ne bi vredeli nista…. a mnooogo me podseti ova tarapana na svojevremeno moje posmatranje „prenosa“ odlaska na Mesec… i svi smo mi zaista verovali u to…. a sad se ispostavlja da opremom nisu mogli da prodju cak ni kroz radiacione pojaseve koji opasuju planetu…. al` nema veze…. nego, nasa stvarnost nasusna: `ajd` malo, blago meni da se svi dobro zamislimo sta hocemo da iz ove stvarnosti proistekne, pa da zeljeni ishod vizuelizujemo zivopisno i da tamo krenemo….
    🙂

    • Драга моја Недођијо,
      док сам гледала пренос скока и ја сам сетила шетње по месецу. Сви су се клањали Нилу Армстронгу, да би пре пар месеци почело да се прича да уопште није шетао по месецу већ по филмском студиу. Нисам у фазону терија завере, ал мени је невероватно да од јула 1969. више нико никад није шетао по месецу. А техонологија се толико развила за ове 43 године.
      Али, добро, с времена на време треба људима скренути пажњу са тешких тема реалности. Свету прети Трећи светски рат, глад, сиромаштво, временске непогоде проузроковане хемијским, нуклеарним и сличним тестирањима, глобално загревање и још много тога на глобалном нивоу. Ваљало би скренути пажњу и видети храброг Аустријанца како је скочио са 39 км и стигао жив. Свака њему част!

    • Ne ulazim u tu šetnju po mesecu. Setio sam se tih zanimljivih pretpostavki, kao i Iva i Nedodjija, posebno u trenucima u kojima je nabijan adrenalin (ima vetra-nema vetra, nema grejanja vizira, svašta nešto, a na kraju sve kako treba), ali, evo, ja stvarno mogu da poverujem da je sve bilo iskreno i stvarno… Nedodjija je rekla možda najbitniju stvar – najvažniju ulogu odigrale su pare… Čovek verovatno ne bi demonstrirao ni herc ni bilo šta drugo da nije dobro plaćen za to… Podaci su različiti, i govore da je Red Bull u ovo uložio izmedju “nekoliko miliona“ i sto miliona dolara… Možda neko ima i egzaktan podatak, ali to je u krajnoj liniji irelevantno…
      Ono što je činjenica je sledeće… Da je jedan ljudski život unapred žrtvovan zarad dobrog marketinga i šou-programa… Dakle, mogućnost da čovek pogine bila je (kako god mi ovo gledali) realna…
      (Ja nisam bio ništa drugo nego onaj ‘jbni’ Rimljanin u nekoj od tadašnjih arena… )
      Dakle, Feliks je preživeo i inkasirao debelu kintu za to… Ta kinta ne meri se stotinama dinara koliko vredi treća smena policije u Srbiji (ili u bilo kojoj drugoj zemlji), a u kojoj imaš gotovo jednake šanse da preživiš, ako gledaš stvar sa aspekta teorije verovatnoće puta broj noći u kojima radiš… (Noćnih smena ima daleko više nego skokova sa 39 km.) Sa druge strane, sve i da neprestano radiš noću, nećeš nabiti Red Bull-ovo milionče, da ga… Hm…
      Sve u svemu….
      Postoje ta neka deca koja žive svoje preteške živote, bez roditelja, bez hleba, bez drva da se ogreju… Bez mnogo čega… I tu Ivin tekst pogadja suštinu: šta me se tiče egzibicionista koji leti u ambis što to želi, zanimaju me mali ljudi koji bez svoje krivice ne mogu da izadju iz tog ambisa…
      On odistinski ne može biti heroj… Heroji ne naplaćuju svoje živote… On može biti artista na žici… Oni su u tom rangu… Mogu da budem ushićen… Ali, jbg… Ne mogu da mu se divim… To je to…

      • Ја, у ствари, ОБОЖАВАМ мој комшилук!
        Све си објаснио! Немам ништа да додам!
        (не знам како се „црта“ онај човечуљак који се поклања и на тај начин одаје признање, али ја то сад радим 😉 )

  6. Jeste da je podvig.
    Nije da nije.
    Ali da Felix živi u Srbiji i da primi 16.000din (kao ja), mislim da bi izgovorio onu našu čuvenu rečenicu:
    „Ću ripam – ću se utepam!“ 🙂

  7. Најпре, честитам на тексту. Чим је изазвао оволико коментара, значи да вреди. Према мом мишљењу, пре свега због тога што сте изнели став. Сложио се или не, став увек ценим.

    Мени је овај скок био застрашујући и нисам могао да разумем да човек ризикује живот да би то урадио. Лудак, рекох. 🙂 Међутим, касније сам схватио да његова прича има поуку – човек је напросто пратио свој сан и нашао је начин да га обистини.

    Што се наше ситуације тиче, ја не бих те две приче уопште доводио у везу. Јер ако бих то урадио, као што сте Ви то учинили, све се обесмишљава; сваки скок са неба, свако научно достигнуће, сваки подвиг, свака необична ствар која се деси, јер престаје да буде битно у односу на нашу свакодневицу. „Скочио, па шта?“, „Пронашао алтернативни начин енергије, па шта?“, „Написао ремек дело, па шта?“, „Пронашао нову врсту жабе, па шта?“ … кад ја морам да се борим са неколико хиљада месечно. Не бих ја умањио важност наших живота и наших истрајавања од плате до плате, али не бих ни умањивао значај туђих подвига. Но, то је моје мишљење.

    • Metodicar,
      овај текст је настао као реакција на етикету херој. По мом схватању термина херој он то не може да буде без обзира на тај скок на коме му свака част. Комшија Облоговани је допунио оно што је комшика Недођија рекла, да није било пара не би он ни скакао. Али је пара било и скочио је и остварио свој сан. И то је његов успех и потврда да се снови остварују. И цела прича је супер, али он не може да буде херој. Јер је за тај скок добио и силне новце. Није то урадио волонтерски. Ако ме разумете.
      Паралела са свакодневицом је извучена по питању хероизма. Хероји су они који из ничега успевају да створе нешто. А не они којима су пружени сви услови да реализују нешто што нико никад пре њих није. Уз огроман ризик, истина. Али, кад се на крају подвуче црта, ма колико спектакуларан, несвакидашпњи, онај који је уписан у историју тај његов скок је чист егзибиционизам. Ништа више.

      • Ово објашњење већ све мења. Свакако, да би био херој, није довољно да уради нешто храбро, већ херојски, а то нису исте ствари. Ту се слажем.

  8. Poooooošto mlekoooooooo?????? 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: