Игре без хлеба


Бивша власт је имала рецепт – кад жели да скрене пажњу јавности са неког битног догађаја, са неке животно битне ствари почне медијску офанзиву успесима Новака Ђоковића, хапси припаднике ЈСО и покрене 753543825235 истрагу против Улемека или обнови причу о производњи Фијата у Крагујевцу. Те три ставке су увек давале резултате. Многе ствари су им тако прошле.

Да је политика курва и да је власт слатка уверили смо се по ко зна који пут. Учећи од најбољих, читај претходне власти за коју су Слоба и СПС испали мали деца кад су у питању малверзације и пропаганда, и ови нови су кренули са неким сличним стварима. Све у циљу скретања пажње јавности са оних заиста животно битних ствари.

Од 1. октобра је поскупело све што је могло. Подигнут је ПДВ, а то је аутоматски значило и скок цена. Неке ствари су поскупеле за петину тадашње вредности. Суштина је да потрошачка корпа постаје више него оптерећење за кућни буџет. Да плаћање основних режија постаје пројекат за чију реализацију треба много. Новца је све мање, прости опстанак постаје циљ коме се тежи.

У последњих 10 дан, међутим, јавност се бавила свим и свачим, али јој је некако увек тај опстанак малог човека био на дну стране. Медији су имали паметнија посла, а са њима и добар део народа.

Имали смо Чанка који је премлатио једног Београђанина о чему су причали сви. Није било ТВ станице, интернет портала или новине која није обрадила ту тему.

Имали смо најаву параде и све оно што је пратило. Биће је, неће је бити. Забрањена је, није забрањена. И тако у круг. А онда је Ивица-Марица преломио и рекао историјско НЕ! Парада је забрањена. Проблем је што, опет, није имао довољно снаге и храбрости да забрани САМО парадирање по улицама Београда него је, баш као и прошле године, забранио сва дешавања. Прошле године је зато на Маракани отказан хуманитарни концерт „Делије за Косово“, а ове године имамо ситуацију да се бројни спортски догађаји померају за недељу или се играју без присуства публике. Само зато што неко нема херца – знате сви шта мислим, ал’ сам фина – да каже НЕ парадирању.

Парадињање је отказано, али је одржана изложба која је забрањена у Европи још 1998.  Изложба која хули на Бога, а Исуса Христа и све оне који су га окруживали представља као особе сумњивог морала и сексуалне опредељености. Изложбу је у среду у центру Београда обезбеђивало преко 2.000 полицајаца, због ње је у центру Београда на снази био полицијски час – ограничено кретање грађана, због ње је мало суспендован Устав – изложене фотографије се уклапају у члан 49 јер исмевају веру и самим тим изазивају верску мржњу. Али, и то је дозвољено иако се чак и патријарх побунио и затражио да се изложба забрани.

Да би били сигурни да ће се јавност бавити свиме осим поскупљењима кренула је хајка на бивше министре и високо позициониране чланове разних предузећа, агенција и слично. Дулић је лопов, Дулић није лопов. Дулић је ухапшен са много новца, Дулић није ухапшен. Дулића ће привести, Дулић се позвао на имунитет. Сапуница око бившег министра животне средине и просторног планирања и даље траје без назнака да ће бити завршена у скорије време.

Да ова гарнитура учи на добрим потезима бивше показује и нова прича о ЈСО и Улемеку. Почело је суђење за побуну Јединице, опет је у главној улози Легија. Прво су објавили да је спремао побуну у Забели са циљем да остане у ЦЗ-у из кога би, ваљда лакше побегао, али је полиција то сазнала и појачала контролу како до побуне не би дошло. Онда су једне новине као једну од главних вести објавиле да се човек заљубио. Веровали или не, и то је вест у Мајци Србији.

Данас је, опет, занимљиво у центру. На Теразијама марица онолико, полиције још више. Педери и лезбејке организују параду у четири зида, па их полиција опет чува. Да им се случајно нешто не деси. И тако су они, опет, успели у својој намери.

И док се јавност бавила педерима и лезбејкама, њиховим угроженим правима (која се, суштински, своде на то да слободно исказују наклоност према истом полу, шетају загрљени или руку под руку, љубе се на јавном месту –  мени је, да будем искрена, једнако дегутантно и кад видим младића и девојку да се на јавном месту „ватају и крљају“ и то нема везе са полом већ са интимом),  бринући о њима као да су угрожене врсте или неки хероји, овај свет је напусти један истински јунак ( http://wp.me/p1YTjh-oS ). Вељко Раденовић – Ђенерал је умро у 57. години у Крушевцу. Сахрањен је у том граду без државних почасти иако је један од хероја рата на Косову и Метохији. Нико од званичника није се огласио, ниједан државни медиј није објавио информацију. Брука и срамота. И за Полицију којој је Раденовић припадао, и за новинарску професију, али и за све нас заједно. Доказ колико су у Србији хероји потрошна роба.

Пре пар дана смо имали још један инцидент са комуналцима који прате БусПлус контролоре. После напада на путника у аутобусу на линији 95, овога пута на Смедеревском путу су њих двојица безуспешно хапсили једног чикицу. Окупљени народ није смео да реагује  јер би се то третирало као напад на службено лице, али је слика где двојица зову појачање да би ухапсила човека од 50-60 година брука и за њихову професију, али и за њихову мушкост. Нисам приметила да се осим почетне информације о томе више писало. Иако се то тиче свих нас. Тај БусПлус је невиђена крађа, тачкасте контроле су малтретирање свих „исправних путника“, бахатост комуналаца превазилази меру, али се опет ништа не дешава.

И док обичан, мали човек који чини 90% Србије муку мучи да преживи, да састави крај са крајем, док се довија да поплаћа месечне рачуне и уз помоћ трикова обезбеди храну за породицу, децу и себе, до тада се „бомбардује“ суштински небитним стварима. Како би скренуо мисли са празног новчаника, фрижидера и стомака, нуде му се педери и лезбејке, Дулић и екипа, Легија и ЈСО, Чанак и батинаши. Ако му се то не свиди увек има опцију да укључи ТВ и гледа неки „ријалити програм“, тога бар на српским ТВ каналима има онолико. О својој реалној беди у том случају нема времена да размишља.

Римски песник Јувенале је, почетком 2. века, жалећи се на апатију Римљана који су изгубили сваки интерес за политику и јавне ствари и препустили се владарима само зато што им је дељен бесплатни хлеб и држава је за њих организовала гладијаторске игре и сличне спектакле написао:

Хлеба и игара!

Тај термин је постао рецепт за све – дај народу хлеба и довољно занимљив јавни живот и имаш их у шаци. У Србији, на жалост, ни то више не примењују. Овде су укинули хлеб!

Advertisements

Коментари на: "Игре без хлеба" (16)

  1. sjajan tekst Ivo !
    a imam predlog…. onaj sa govnenom motkom….. mislim da se jos da izvesti….?!
    🙂

    • За њега никад није касно… А мислим да је дошло идеално време. Комшија Новиинтернет је чак предложио да се нас пар удружи и оснује малу фабрику за производњу истих. Пласирамо српски бренд на тржиште 😉

  2. “мени је, да будем искрена, једнако дегутантно и кад видим младића и девојку да се на јавном месту “ватају и крљају” и то нема везе са полом већ са интимом)“… To i ja stalno govorim… A tek kad vidim PDV i akcize zajedno, aaaaaaaaaaaa…
    Šalim se malo… Samo ovo nije za šalu… Ode sve u peršun… 😦

  3. Slažem se sa svim delovima teksta, a posebno, kao i Oblogovan, izdvajam tvoj stav na temu intime.

    A za peršun da vam ispričam nešto iz porodične intime 🙂 – jedno vreme dok je moj sin bio mali, imali smo na jednoj visokoj polici nekoliko saksija, među kojima i jednu sa peršunom. I onda jednom dođe moj tata da se igra sa unukom i kaže mu u šali: „Idi Vlado u peršun!“. A Vlada koji je tad imao oko dve godine, upitno podigne glavu gledajući u saksiju sa peršunom… i dan-danas se slatko nasmejem sećajući se te scene 🙂

    • Иди, бре, у першун – смејем се од јутрос 🙂
      Једном, ако то једном икад дође, кад будемо нас пар добрих комшија седели негде на, рецимо, Тргу Републике, користили оне ПЛУС картице за сок, кафу, чај, лимунаду, испричаћу моју причу из детињства везано за то Влада 🙂
      п.с. хвала ти што делиш те „ситнице“ које испуњавају живот 🙂

      • noviinternet рече:

        🙂 🙂 🙂

        A za komšijski samit moramo (za svaki slučaj) uvesti znake raspoznavanja i alternativni put obaveštavanja 🙂 – šta ako se desi havarija sistema kao što smo mi imali na poslu prošle nedelje?

        • АКо ништа друго увек имамо опцију „црвени каранфил“ као знак распознавања и голуба писмоношу као начин комуникације 😉
          Хаварија? Тебе баш кренуло 🙂

        • noviinternet рече:

          Popravili su da može da se koristi, a sad upotrebljavaju sve neke teške reči da opišu šta sve treba da se menja… 🙂

      • E, kad će to pijenje kafe , komšijsko- nemoj da prodje bez mene, slučajno….

  4. Leba i cigara – nismo više mali 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: