Дошла маца на вратанца!

Заиграће мечка и пред њиховим вратима!

Ове две старе српске су ми „зазвониле“ у глави кад сам прочитала да је радикални исламиста Омар Бакри најавио терористичке нападе на територију Источне Европе. На његовом списку са нашла и наша мучена Србија.

Зашто су ми оне две у глави? Због бивше, а искрено и садашње власти. Они претходни су најпре почели да стидљиво кокетирају са НАТО, истим оним који нам је пролећа 1999. држао милосрдне часове демократије, а онда је све јасније и гласније показивао емоције. То што је тај исти НАТО својевремено без сагласности Савета безбедности Уједињених нација бесомучно 78 дана гађао, пре свега, по цивилним циљевима у Србији и са поносом лансирао нови термин – колатерална штета, њима није било важно. Чак смо добили пацке и од  Волфрама Маса, амбасадора Немачке у Србији, који је на конференцији о НАТО  одржаној 2010. у Београду, народски речено, мртав ‘ладан изјавио нешто што је сваком нормалном Србину у најмању руку несхватљиво. Захтевао је да Срби својој деци објасне да је бомбардовање било исправно, како она у будућности не би мрзела Атлантску алијансу?! Бивши министар војни је најбоље обожавао да се слика са НАТО пилотима, прошле године је организован и НАТО самит у Београду, а као круна свега што је претходна власт урадила је изјава истог тог министра војног да је његов стан НАТО база?!

Ова власт је имала митинг поводом јубиларних 100 година војне авијације у Србији на коме су главне звезде били НАТО авиони. Неки кажу да је било лепо, мени је то било страшно. Сама идеја да се НАТО на небу изнад Београда поново шепури ми је непоштовање свих оних који су погинули током бомбардовања, свих оних српских пилота, војника који су тог пролећа бранили српско небо, и свих нас који смо тих 78 дана били у Србији. Њихов долазак сам тумачила као поруку, приказ чиме су нас бомбардовали и чиме ће нас тек бомбардовати ако не будемо добри и слушали шта нам кажу.

Нисам скренула са теме иако је можда неко то помислио. Свих ових година ратних и не ратних, кад су Србија и српски народ пролазили кроз пакао говорила сам:

– Богу хвала бар нисмо интересантни исламским терористима! Само би нам још бомбе фалиле по Србији!

Силно кокетирање са НАТО, а онда и поприлична опседнутост ширењем ислама на цео свет дошли смо до тога да је поменути радикални исламиста Омар Бакри, између осталог, и Србију обележио као легитимну мету. Он се, истина, позвао на то да „кад ислам уђе на неку територију она постаје исламска, па је због тога ислам обавезан да је кад-тад ослободи“, али не треба сумњати да је Србија исламској терористичкој фамилији све интересантнија и због све већег башкарења НАТО снага на светој српској земљи. Кад се томе дода да је својевремено Османлијско царство заузимало територију практично целог Балкана, јасно је да та два састојка оним најекстремнијим дају за право да причају шта слушамо последњих дана.

Заслуге за епитет исламске територије који је Србија великодушно добила од Бакрија припадају и српској власти, бившој и садашњој, која ни на који начин није реаговала на јавне најаве повезивања Рашке са Турском и Босном и Херцеговином, потезима који би свуда у свету у нормалним државама биле аларм-најава отцепљења једног дела територије. Неми су били и на агресивне поруке из Турске да ће војно помоћи косовске Албанце. Кад ниси у стању да конролишеш своју кућу, кад ниси у стању да одговориш на претећи тон друге земље ништа боље и не можеш да очекујеш.

На сву муку коју имамо само нам је фалило да нам после НАТО алијансе мету на чело ставе и исламски терористи. Старији суграђани кажу да још увек памте 13. јул 1968. кад је усташки терориста Миљенко Хркач поставио бомбу у биоскоп „20. октобар“ . У биоскопу је  погинуо Сава Чучуревић, студенткиња Магдалена Новаковић је остала без обе ноге, а повређено је још 76 особа. Пет година касније у диверзији усташа у гардероби главне железничке станице у Београду погинуло је једно лице, док је осам теже повређено. Према подацима које сам ја пронашла то су били једини терористички напади у Београду. Од њих је прошло 38 година, али их се сви и даље и те како сећају.

Да ли су нам потребне нове сличне успомене?

 

Advertisements

Коментари на: "Србија легитимна мета исламиста" (1)

  1. Lepo je stariji narod govorio…Ako hoces da ubijes zmiju gadjaj je u glavu.Po Novom Pazaru se kote vehabije,i niko nista ne preduzima.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: