Пре пар година сам први пут чула песму „Ђенерале, ђенерале“ коју певају Косовски божури. Већ на прво слушање прошла ме је језа. Што због речи, што због младог света који је песму певао, што због чињенице да је написана у част савременог српског јунака. Човека који је бранио српски народ.

Још тада сам желела да сазнам нешто више о главном јунаку песме, али је то била немогућа мисија. Нигде ништа. Као да човек не постоји. Бар кад су званични медији у питању. Једино што је могло да се сазна је да је Ђенерал Вељко Раденовић, вођа Посебне Јединице Полиције и да је, између осталог, активно учествовао у ослобођењу Ораховца.

Живот и неке свакодневне обавезе су ме спречиле да будем прави мали истраживач и о Вељку Раденовићу напишем текст много пре овог. Сада веома жалим што нисам била истрајна. Кад сам у недељу увече на друштвеној мрежи прочитала вест о његовој смрти најпре сам занемела, а потом се растужила. Поново сам покренула претраживаче, трудила се да пронађем деманти те вести, али опет ништа. Само линкови ка песми Косовских божура и ка Сувој Реци. Ни слова о самом Ђенералу Раденовићу. Ни слова о томе да је преминуо савремени српски херој. Човек коме је српски народ који је бранио са својом јединицом дао чин Ђенерала. Не знам како вас, али мене тај детаљ неодољиво подсећа на причу о кнезу Лазару кога је српски народ после Косовског боја подигао на пијадестал цара иако никада није имао ту титулу. Српски народ има много мана, али је увек нешто одлично знао – умео је непогрешиво да препозна истинске јунаке.

Овога пута нисам желела да одустанем. Преминуо је човек који је био херој, а нигде ни слова о томе. То је био мој мотив. Контактирање људи на друштвеној мрежи који су објавили вест о смрти Ђенерала уродило је плодом. Они који нису знали нешто више о њему су ме упутили на оне за које су веровали да знају нешто и… Успели смо!

Ово што следи је збир сведочења. Захваљујући људима који су приватно и професионално познавали Ђенерала Вељка Раденовића успела сам да посложим ствари. Како сам већ писала, сматрам да је Ђенерал Раденовић један од оних чије име никако не треба да заборавимо. И ово је мали допринос савременој српској историји. Аутори су становници Ораховца, бивши и садашњи полицајци, војници, официри који су познавали Ђенерала Вељка Раденовића. Свима хвала на помоћи при стварању овог текста. Ово је ваше дело.

Раденовићи су пореклом из села Метеха код Плава (Црна Гора). У Пећ су се преселили после Другог светског рата, а 1955. рођен је Вељко.

У наставку је сведочење једног од сабораца Ђенерала Вељка Раденовића. Као један од његових најближих сарадника Мијо Србин ДАГО осврнуо се на почетке службовања Вељка Раденовића и функционисања Посебне Јединице Полиције.

Од тренутка од кад се запослио у полицији пратио га је глас одличног, савесног полицајца, и што је много важније доброг човека. До 1992. био је командир истуреног одељења у селу Средска, које се налази према Штрпцима, а од оснивања Посебних Јединица Полиције, фебруара 1992,  био је њен комадант. Јединицу је чинила мала група полицајаца који су прошли кроз систем специјалних тренинга и припрема. Уз све то, обављали су и редовне полицијске послове. Ђенерал Раденовић 1993. са јединицом одлази на зараћено подручје у Босни и Херцеговини. Били су на релацији Вишеград – Фоча – Горажде.

Почетком септембра 1995. са Јединицом одлази у Славонију и Барању на тромеђу са Хрватском где ПЈП остаје до потписивања Дејтонског споразума штитећи границу и народ. Током великих демонстрација у Београду 1996. са Јединицом је провео три месеца у главном граду Србије.

Да је за чланове Посебне Јединице Полиције био не само командант већ пре свега пријатељ сведочи и прича једног од блиских сарадника Ђенерала Раденовића.

– Стигла је наредба у којој је Вељку Раденовићу забрањено да води ПЈП током демонстрација у главном граду. Аутобусом смо стигли до Суве Реке и онда нас је Раденовић обавестио да су му забранили да нас води у Београд и да даље идемо сами. Нико од  полицајаца тада није хтео да мрдне из Суве Реке без њега и аутобус је стајао све док није стигла дозвола да може да крене и он. Волели смо га и поштовали јер је увек чувао своје људе, а није штедео себе.

Почетком 1998. и првих акција против терориста на Косову и Метохији Посебна Јединица Полиције се укључила у одбрану земље. Сви полицајци из његове Јединице су знали да је Вељко дијабетичар, знали су и да је уз себе увек имао инсулин и да је сам себи давао инјекције кад је требало. Рат за одбрану Косова показао је да је Раденовић прави комадант и вођа својих момака. Никада није издао команду „Напред!“, а да је он остао у позадини или у кампу. Увек је био са својом Јединицом, увек кретао као први. Његово:

– За мном Браћо!

подигло га је на пијадестал највећих српских хероја и легенди.

О генералу Вељку јавност мало зна. Оно што је, ипак, најбитније праве јунаке народ слави. Како су ми становници Ораховца написали:

– Вељко је наш локални јунак. Био је командант Посебне јединице полиције у Призрену. До 1999. је живео у Призрену, иначе је родом из Пећи. Песму Ђенерале је написао Гаврило Кујунџић када је угледао Вељка са његовим јунацима, полицајцима испред цркве у Ораховцу, после тродневне блокаде Ораховца од стране шиптарских терориста. За све нас су они били ослободиоци Ораховца и околине. Јула 1998, када је изгубио пар својих полицајаца од којих смо упамтили једног који је имао надимак Змија, Вељко је учествовао у ослобођењу мештана села Братотина и Ратковца од блокаде шиптарских терориста на Светог Василија,12. маја 1998. Тога дана су евакуисали све Србе, њих 50-так из села Братотина (општина Ораховац), и спасили их готово сигурне смрти. Вељко је заједно са нама, учествовао у „Маршу мира” децембра 1998, када смо (мештани Ораховца, Велике Хоче, Ретимља, Оптеруше, Зочишта, Ђаковице, Ратковца, Зрза…) кренули ненаоружани ка селу Драгобиљу, близу Малишева, где је по неким сведочењима био логор киднапованих Срба. После преговора са представницима терориста, сазнали смо да нема логора, нема, киднапованих, нема Срба и вратили се опет пешице до Ораховца. Он уистину није био ђенерал, али га је Гавра тако назвао јер је ослобођењем Ораховца и околине у народу овога краја заслужио тај чин. Данас сви у Ораховцу саучествују у болу са његовом породицом, јер су Вељка сви знали, волели и поштовали.

По речима високог официра Војске Србије Вељко Раденовић је био његов ратни друг:

– Били смо заједно у више борби неизмерно сам га ценио и волио. Био је једноставан, скроман човек, храбар и ненаметљив. Увек је у борби ишао на челу својих људи. Никада никога није оставио на цедилу и због тога су га људи волели. После рата на Косову и Метохији Вељко је једно време до пензионисања био у саставу Жандармерије, одред Краљево.

Гаврило Кујунџић, аутор песме „Ђенерале, Ђенерале“ коју сви ми толико волимо радо је поделио своја сећања на Вељка Раденовића:

– Памтим га из 1976/77. године, не могу тачно да се сетим. Био је то период кад сам као музичар свирао у хотел ТЕРАНДА у Призрену . Тад смо се и упознали. Сазнао сам да је рођен у Брзеник, насељу на улазу у Пећ. Он је са неколико својих другова из прве генерације која је завршила полицијску школу у Сремској Каменици био распоређен на радне задатке у Призрен. Ту је службовао цео свој радни век и испуњавао своје обавезе савесно. Кад су дошле оне тешке године почев од 1981. кад су по целом Косову букнуле демонстрације, он се истицао храброшћу и био је увек ту где је најгушће. Кад су 1992. почели сукоби и распад СФРЈ почело је и на Косову да се кува и појавиле су се УЧК банде по забаченим местима и шумама па је било неопходно да се на то одговори. Зато је и оформљена Посебна Јединица Полиције, а за командира те јединице постављен је Вељко Раденовић управо због показане храбрости. Он није имао неки високи чин – али због његове храбрости његови саборци су га прозвали ЂЕНЕРАЛОМ. Имали су велико поверење у њега баш због те његове команде „ЗА МНОМ БРАЋО!“. Како сам и у песми рекао, велике је битке водио прса у прса са УЧК бандама по забитима и местима где је тадашња држава изгубила сваку контролу. Посветио сам му песму у знак зхвалности за спас српског живља у Ораховцу 1998. јер после неколико дана опсаде, кад сам мислио да за нас више нема спаса, видео сам Вељка испред цркве у горњем делу Ораховца са још два своја саборца. Био је сав гарав од барута јер се три дана пробијао кроз најтеже УЧК препреке кроз села где су постављене заседе Зрзе, Белацрква и, иако га је на улаз у Ораховац чекала потковица са неколико хиљада УЧК војника, он је успео да се пробије и избегне потковицу и уђе са друге стране у Ораховац и натера у бекство УЧК јединице.

Посебне Јединице Полиције су биле позиване тамо где је било најтеже. Знало се да Ђенерал Раденовић са својим људима може да изврши најтеже задатке. О његовој храбрости и преданости борби за одбрану Косова и Метохије сведочи и податак да је приликом ослобађања Ораховца погођен у капу снајперским метком. Не само да није одустао, већ није ни залегао. Наставио је акцију и на крају је Ораховац ослобођен. То је само један од показатеља какав је вођа био Раденовић и објашњење зашто је уживао поверење људи које је водио, људи који су били спремни да погину за њега и Србију.

Ђенерал Вељко Раденовић је преминуо у суботу, 29. септембра у Крушевцу у 57. години. Сахрањен је на Новом гробљу у овом граду. Ниједан званични медиј у Србији није обележио одлазак истинског српског хероја. Сахрањен је без државних почасти иако је дао све од себе да одбрани ту државу. Овај текст је покушај да се име Вељка Раденовића не заборави, и да сви они који воле песму „Ђенерале, Ђенерале“ коначно сазнају нешто више о човеку који је био инспирација за стихове.

СЛАВА ТИ ЈУНАЧЕ!

Advertisements

Коментари на: "Ђенерал Вељко Раденовић – савремени српски херој" (18)

  1. Нек му је вечна слава! Надам се да кад Срби дођу на власт у Србији, човек добити заслужене почасти!

    • Уроше, и ја се надам да ће једном на власти бити људи који ће знати да цене праве вредности.

  2. Srbijo, stidi se!!!! Djenerale, vecna slava! Tvoja braca ce uvek biti uz tebe!

  3. Sva sam se najezila, svaka cast na upornosti Ivo, hvala sto si to podelila s nama.
    Slava junaku i najvece hvala!

    • Susann,
      Овај текст је доказ да кад хоћемо можемо да се повежемо, удружимо и завршимо посао. Веома сам срећна што смо успели и што смо оставили неки писани траг о Ђенералу.

  4. Артабан рече:

    Srce Heroja

    Sine moj, bio sam tamo kad nebo je gorilo
    Srce heroja tamo je bilo tamo se borilo
    Svaki je metar domovina, zastava sine moj
    Zato smo ponosno vodili drugi kosovski boj,
    Srce heroja zauvek zivi ne mogu da ga ubiju
    Srce heroja kuca vecno samo za Srbiju
    Ova je zemlja radjala decu
    Decu sto znaju cuvati dom
    Srce heroja kuca glasno, glasno kao grom
    Srce heroja kuca glasno, glasno kao grom

    Oce moj bicemo tamo, gde su vasi grobovi,
    Tamo gde su heroji pali nasi su domovi
    Svaki je metar domovina, zastava oce moj
    Ako zatreba mi cemo opet u novi kosovski boj
    Srce heroja zauvek zivi, ne mogu da ga ubiju
    Srce heroja kuca glasno, samo za Srbiju
    Ova je zemlja radjala decu
    Decu sto znaju cuvati dom
    Srce heroja kuca glasno, glasno kao grom
    Srce heroja kuca glasno, glasno kao grom
    Ako zatreba mi cemo opet u novi kosovski boj
    Ako zatreba mi cemo opet u novi kosovski boj

    Dragan Colakovic Cola – Srce Heroja + Tekst http://www.youtube.com/watch?v=kNIz7hUnLxA&feature=related

  5. Хероји живе заувек. Слава Ђенералу Вељку, истинском српском јунаку.

  6. E моја лепа Србијо, шта си доживела? Слава Ђенералу Вељку Раденовићу!

  7. Svaka cast autorki na upornosti i istrajnosti na tekstu, ja sam sad saznao za ovu tuznu vest i moram reci da mi je pokvarila dan. Ne mogu da opisem recima osecanje da se ljudi koji su svojim postupcima zasluzili postovanje od strane drzave budu ignorisani, a da se posvecuje paznja nebitnim licnostima…
    Nadam se da ce se opet roditi takav Djeneral Veljko Radenovic, neka mu je laka crna zemlja i neka mu je vecna slava, zaslucio da ga mi patriote postujemo i da ga se secamo. Pesma koja mu je posvecena je veoma emotivna i kad god je slusam u meni budi osecanja…

    • Владане,
      хвала на коментару. Да је среће да је више таквих као што је био Вељко Раденовић, да је среће да знамо за сваког ко је бранио земљу као он.
      Добро дошли у Ивин свет.

      • Jos nesto sam zaboravio,pa mozda ovi izdajnici misle da kad jedan od nasih heroja i patriota napusti ovaj svet da cemo se mi razbezati i ustuknuti, e pa varaju se,patriotizam ne moze da umre, on zivi vecno u nama. Jos jednom da te pohvalim na tekstu iako sam sve znao nije lose ponovo da se procita i da se obnovi gradivo. Nadam se da ce nas Djeneral Veljko i ostali nasi heroji poput njega dobiti svoje ulice koje zasluzuju, a ne da se daju imena ulica nekim licnostima koje to i nisu zasluzili, bar ne kao heroji koji su dali svoj zivot za otadzbinu.

  8. Свака ти част! Одушевила си ме скроз. Никада ми није било јасно зашто се више пажње посвећује Звездама Гранда него Српским херојима. Па без њих данас Србије не би ни било! Волела бих да те упознам, мислим да си мојих година 🙂

    • Ипак ниси моје годиште 🙂 Поздрав

    • Анђела,
      хвала на посети и коментару. Жао ми је само што ово нисам урадила раније, за његова живота. Било би лепо да је и он видео да га српски народ није заборавио као што га је забправила држава тј руководство државе.
      🙂 Све је могуће…
      Поздрав и свако добро.

  9. Marko Kraljević рече:

    Ђенерале, велика је плата твоја на небесима !

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: