Интернет је сјајна ствар. Са пар „кликова“ на правом сајту можете сазнати много тога или се само подсетити на оно што сте већ знали. Неко би рекао да је сада лакше, готово ништа не треба памтити, све можете пронаћи на неком сајту уз праву реч у претрази и пар кликова.

Исто је и са најновијим технологијама. Ту су да „памте“ уместо вас све битне ствари: рођендане, годишњице, састанке… Телефони су постали праве мале секретарице и канцеларије. Подсећају на све, пружају разне могућности преко потребне у модерном свету.

Негде између најновије технологије и интернета загубио се живот. Онај реални. Стварни. У коме пијете кафу/чај/сок/вино/пиво/коктел са неким драгим људима гледајући једни друге у лице. Где причате, смејете се, плачете једни уз друге. Онај живот у коме саговорника можете опипати, помиловати, пољубити.

Сада се живи виртуелно. Дружи виртуелно. Воли виртуелно. Само се свађе и мржње редовно пребацују у реални свет. Чак и оне започете „онлајн“. Како данас рече један мој пријатељ стигла је једна нова генерација која „живи у килобајтима и смеје се са две тачке и затвореном заградом“.

Већ неко време размишљам о добрим и лошим странама друштвених мрежа, конкретно Фејсбука. Шта нам доноси, а шта нам одузима?

Ако смо паметни доноси нам неке лепе ствари. Могућност контактирања са старим пријатељима, фамилијом, људима који не живе у истом граду/земљи као и ми. Људима који су нам драги, а које не виђамо често. Пружа нам могућност да видимо њихове слике, да путем статуса сазнамо новине у њиховим животима. Да кроз коментарисање, приватне поруке разменимо по које слово. Даје нам могућност да преко разних група и страница дођемо у контакт са људима сличних интересовања, схватања као што смо ми. Пружа нам прилику да проширимо круг познаника, можда и пријатеља, другара. У најкраћем, пружа могућност да одржимо контакт са старим пријатељима, али истовремено нам даје шансу да упознамо неке нове.

То су оне добре стране. Има, наравно, и лоших. Погрешне процене, поклањање  поверења погрешним људима некад може скупо да кошта. У најбољем случају да се осетите као највећа будала на свету јер сте веровали погрешнима, у најгорем… У најгорем може да буде заиста гадно јер разноразни профили користе друштвене мреже и интернет у глобалу за испуњење неких својих планова, жеља, лечење неких комплекса. Све то може бити веома опасно.

Иако већина као „оправдање“ за коришћење Фејсбука и сличних сајтова каже да је то спона са пријатељима и фамилијом из далека то је она ситна лаж којом тешимо себе. Реално, за то нам није неопходан ни Фејсбук нити нека слична друштвена мрежа. У време интернета, електронске поште, Скајпа можемо размењивати слике, разговарати са пријатељима и фамилијом који не живе близу нас. Али, већина, ипак, за то користи друштвене мреже. Некако, већина нас је навикла на то.

И то није страшно. Страшно је кад Фејсбук и слични сајтови постану живот. Кад се онај реални заборави и почне да се живи виртуелно. „Што није објављено на Фејсу није се ни догодило“ – принцип којим се многи руководе па тако „широке масе“ знају за сваки њихов корак, сваку новину у животу. Да ли су срећни, тужни, заљубљени, остављени… Страшно је кад се пријатељства „мере“ бројем и учесталошћу „лајкова“ на профилу, коментарима, броју приватних порука или присутности на „чету“. Кад виртуелни свет постане једино место где се осећате живим јер на нету можете бити било ко. Чак и оно што никад нисте били.

Мени су оне старе „интернет причаонице“ и овај нови Фејсбук живот обогатили са неколико заиста квалитетних људи који су постали део моје свакодневице. Постали су моји пријатељи, моји другари, људи са којима имам сјајне релације, невероватну блискост. Интернет познанства смо пребацили у реални свет, а тамо смо се још боље упознали, зближили и постали прави пријатељи. Они којима више ни Фејсбук ни интернет нису потребни да би били у контакту. Без обзира да ли живимо у истом граду или у различитим земљама, на различитим континентима. Имамо своје начине да се дружимо.

Интернет и Фејсбук су ми, међутим, дали и људе од којих сам научила доста тога. Пре свега о себи, а потом и о другим. Људе који су ме научили каква не желим да будем. И, кад мало размислим, захвална сам и њима на лекцијама које су ми дали. Неке су заболеле, али, како ја никад нисам била неко ко „обнавља градиво“ такви људи су били моја школа. Она која се једном плати и више се не понавља.

Интернет има неку своју магију, неку своју драж, нешто посебно што све може да учини бољим, квалитетнијим, вреднијим него то заиста јесте. Са неким „онлајн“ можете провести сате и сате, да не кажем дане и месеце у свакодневним причама о свему и свачему. И можете створити илузију да је све идеално. И можда и јесте идеално у том виртуелном животу. Али, живот није интернет, живот није дугменце на коме пише „like“, живот није коментарисање на нечијем профилу, активност у некој групи, на некој страници. Живот је много више и тужно је кад неки то забораве.

Скот Пек је у књизи „Пут којим се ређе иде“ написао:

Живот је тежак, и кад то схватите, тад престаје да буде тежак!

Живот је „трач партија“ са пријатељима у „Кругу двојке“, „Симболу“, „Театру“ на Тргу код Коња или неком вашем месту. Живот је седење на зидимана Калиша и прича уз кокице. Живот је кад купите два сока и седнете на клупу у паркићу јер немате довољно лове за кафић. Живот је кад се заједно смејете или плачете. Живот је кад се гледате у очи и причате. Без камере, микрофона и слушалица. Живот је кад вас дечко остави, а ви без најаве одете на врата најбоље другарице јер знате да ће и само ћутање са њом вама олакшати и умањити бол и тугу коју осећате. Живот је кад се радујете јер се неком вашем пријатељу догодила нека лепа ствар. Живот су успони и падови. Живот је борба у којој је неизвестан исход, али на вама је да урадите све да та борба буде што квалитетнија и испуњенија.

Живот је кад се смејете. Од срца. Гласно. Кад плачете. Кад сте изненађени. Кад сте враголасти. Кад сте ви – ви. Они прави, без тачкица, зареза отворених и затворених заграда.

Advertisements

Коментари на: "Живот између реалног и виртуелног" (11)

  1. Marko - Buki blog рече:

    Meni je fejsbuk doneo mnogo toga ali ne zapostavljam druzenje licem u lice 🙂

  2. Sviđa mi se i baš mi prija da, u rano jutro, vidim “svoje” misli 🙂 upravo ono što kažeš o dobrim stranama Interneta, o nalaženju istomišljenika, što toliko ohrabruje u ovim vremenima da nemam reči.

    Dobro jutro i prijatan dan ti želim i u realnom i u virtuelnom svetu 🙂

    • Комшилук,
      драго ми је „видети те“ поново. Ето, кад сам написала то о истомишљеницима имала сам и комшилук у глави 🙂
      ДИван дан желим и реално и виртуелно 🙂

  3. Opet ono – “e, baš sam to hteo da kažem…“ Btw, nemam SVOJU sliku na profilu, ali me ljudi kojima je stalo ipak prepoznaju. Imam stravično malo lajkova za bilo šta što postavim, hah, a ubedjen sam da bih ih imao daleko više da se predstavljam kao JK… Pa, onda(k) posebno shvatam da sam srećan… 😛

  4. „Само се свађе и мржње редовно пребацују у реални свет. Чак и оне започете “онлајн”.“ – у онлајн свету, са виртуелним људима, свађу некако и можеш прекинути, „побећи“ са места догађаја… У стварном животу, са живим људима, ту привилегију немаш.
    Текст је савршен, не бих му додала ни слово. Овај први део коментара је инспирисан нечим ружним што ми се данас десило, у стварном животу, али и то је део „одрастања“ 🙂 Извини на ово мало негативне енергије коју поделих са мојим „виртуелним“ комшијама…

    • Овај текст сам написала у периоду кад су се мени дешавале неке не баш пријатне ствари. Исто сам их сматрала одрастањем. Фазом кроз коју морамо да прођемо.
      Негативна енергија се смањује кад је поделимо са неким, надам се да је сад бар мало лакше 🙂
      Поздрав Сузо, држи се 🙂

      • Јесте, хвала Богу и реалним и виртуелним пријатељима…
        Хвала ти на разумевању 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: