Питање које је током сведочења на суђењу Слободану Милошевићу пред хашким трибуналом поставио академик Чедомир Попов, цитирајући Брану Црнчевића,  ми се последњих дана често мота по глави.

Сви они који желе да Србија буде у њеним историјским границама оптужени су за великосрпску идеју. Ако поменете да је Косово срце Србије и њен неотуђиви део кога се никад нећемо одрећи, ако кажете да су Рашка и Војводина српске земље, одмах вас прозивају да сте присталица идеје Велике Србије и да сте, сходно томе, присталица рата, прави представника тог „одвратног геноцидног народа са Балкана“ – како Запад воли да представља Србе.

У тексту „Историјско против етничког првенства“ ( http://wp.me/p1YTjh-1L ) поменула сам да се у случају Србије увек бира оно право првенства које је на штету народа коме припадам. Тад сам навела случајеве кад је Хрватској признато право на самосталност и независност од СФРЈ, али  је Србима, који су имали и етничко и историјско право на одређени део територије, право на самосталност ускраћено. Њихова борба за голи живот и опстанак је проглашена великорспском идејом, а „Олуја“ и „Бљесак“, који су били школски примери етничког чишћења, се славе као ослободилачке акције.

У Босни је било слично. Сви су имали право на самосталност само Срби не. „Босански лонац“ је у потпуности оправдао очекивања са бројним намештеним злочинима које је српска војска починила против цивила. О злочину у Добровољачкој улици у Сарајеву нико не жели да прича, али зато је цео свет знао за „Маркале“ које су прилепљене Србима, да би се касније утврдило да су сами муслимани гранатирали пијацу и побили цивиле како би придобили симпатије и подршку Запада. За злочин у Тузли нико није одговарао, као ни за Кравице. Али зато у Сребреници још увек броје жртве. Док ископају све оне закопане од формирања гробља па их поново сахране као жртве геноцида. И та прича о Сребреници живи иако постоје сведоци да је сам Алија Изетбеговић тражио сагласност челника Сребренице да овај градић поднесе највећу жртву како би и дефинитивно обележили Србе као негативце и изазвали бомбардовање српских територија.  У филму „Сребреница издани град“ су снимљене изјаве људи који су тада одлучивали о акцијама у Сребреници. И сви су муслимани. ( http://www.youtube.com/watch?v=RUuhSGnLvv8 )

Косово и Метохија су посебна прича. Територија која је вековима неотуђиви део Србије. Сам назив Стара Србија потврђује да је тај комад земље одвајкада био српски. Довољно је погледати колико је цркава на подручју Косова и Метохије и ствари су јасније. Они који боље од мене баратају цифрама кажу да је у Старој Србији процентуално највећи број цркава, манастира по квадратном километру него било где у православном свету. И то говори много. Косово и Метохија нису само колевка српског народа,  нису само место највеће победе и највећег пораза српског народа, нису само колевка наше вере. Косово и Метохија су само срце Србије. Оно које су Шиптари потпомогнути Западом ишчупали и отуђили. И добили благослов за то. За етничко чишћење које су спровели. Чак ни обелодањивање података о трговини органима није било довољно да се неки злочинци нађу иза решетака јер су сви органи завршили на Западу, а вадили су их Србима. И то по дефиницији није злочин. Косово и Метохију су отели, неки кажу да је званична Србија признала независност. Можда и јесте, али не у моје име. Докле год има нас који мислимо исто, да су Косово и Метохија део Србије тај комад земље није изгубљен.

Сад се убрзано ради на новом цепању Србије. И овако осакаћена је превелика. У Рашкој се понашају као да је тај део територије део или Босне и Херцеговине или Турске. Зукорлић не крије да не признаје Србију као државу. Недавно је извадио личну карту у Сребреници како би обавио патриотску дужност. Њему је БиХ отаџбина. Према Србији нема такве осећаје.

На северу Чанак и екипа тврде да је срамно да је Војводина део Србије. Војводина је у састав Србије званично ушла 1918. али да не буде забуне, већ од 13. и 14. века српски краљеви су периодично владали деловима који су сада саставни део Војводине. Цар Јован Ненад је 1526. успоставио краткотрајно Српско Царство које је поред Срема, обухватало и Бачку и део Баната. И тиме је у великој мери заокружен простор данашње Војводине. Од појаве цара Јована Ненада Војводина Српска је увек по својој државотворној мисли улазила у састав Српске Државе. Освајачи су се смењивали, али Срби су увек били и остали своји на своме. На Фрушкој Гори је од 1150. до 1550. подигнуто преко 30 српских манастира. До данас их је сачувано 16. Све то говори у прилог томе да је Војводина, практично, одувек била део Србије. Чанак и њему слични уз подршку, а кога другог него Запада желе да прекроје историју и одвоје и тај део територије.

Гледам информативне програме, читам новине, слушам вести о томе шта нас чека, шта нам спремају.  Гледам карту Србије. Косово су отели, спремају се да отму Рашку и Војводину. И опет се питам исто: Докле?  Да ли ће се зауставити кад нас сведу на Београдски пашалук? Лично, чисто сумњам.

Питање из наслова овог текста се намеће само по себи, али на њега још увек нико није дао одговор. Ни ми Срби ни они који од нас свакога дана отимају наше.

Колико Србија треба да буде мала да не би била велика?

п.с. на слици је карта Србије која би можда била по укусу Запада…

Advertisements

Коментари на: "Колико Србија треба да буде мала да не би била велика?" (4)

  1. Треба економски оснажити Србију и припојити Републику Српску и Војводини не давати ништа више него што сад има и решен проблем!
    Код нас је остало још од доба комунизма да држава решава све, сваки човек треба да решава своје проблеме а не да чека да му држава реши, зато свако хоће да одвоји неки комад земље само за себе и да на њему влада!
    Чанак и Зукорлић су праве фигуре и њих не треба мењати јер колико год да пљују народ (колико год да је глуп) зна ко су они, био би проблем да дође неко озбиљан!

  2. Подела и признање су исто! Ако пристанеш да север Косова и Метохије уђе у саставни део Србије – што је чиста небулоза јер су Косово и Метохија део Србије – признао си малигну творевину. И то је тако. Како год да тај Север упакујете, у колико год шарени папир, колико год велику машну ставите, истина је једна. Продаја, издаја, признање су ту. Очигледни.

  3. Подела и признање су исто! Ако пристанеш да север Косова и Метохије уђе у саставни део Србије – што је чиста небулоза јер су Косово и Метохија део Србије – признао си малигну творевину. И то је тако. Како год да тај Север упакујете, у колико год шарени папир, колико год велику машну ставите, истина је једна. Продаја, издаја, признање су ту. Очигледни.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: