Знаш онај осећај кад схватиш колико су неки људи јадни? Па те срамота од самог себе што си сведок тога. Што их гледаш како покушавају да се „оперу“ а толико су штрокави да нема те воде и тог сапуна који би их опрао.

Повод овог текста је јасан већ у наслову. А чињеница да ми се од старта „окретао желудац“ због свега што је пратило суђење поводом „убиства“ је само додатно убрзала ствари. Зашто ми се окретао желудац? Зато што сам случајно или намерно још тада знала и за сведока који је тек сад „откривен“, за то да је један од осуђених у време „убиства“ био у другом крају Београда за шта постоје сведоци који нису „Гробари“, као и за чињеницу да Татон је био све само не невинашце како су га представљали српски медији.

Да одмах разјаснимо неке ствари, ја убиства не подржавам. Оне који на утакмице иду да би палили, ломили, тукли не сматрам навијачима. Нисам ни присталица црно-беле комбинације, али кад је у питању неправда онда реагујем.

Одакле кренути?

Још те 2009. постојао је сведок који је рекао да Татон није ни бачен ни гурнут  већ је сам скочио бежећи од навијача Партизана. Тврдио је да је и Француз био у свесном стању, комуникативан кад му је пришао и помогао да га унесу у кола Хитне помоћи. Сведок је у то време био чувар гараже на Обилићевом венцу. Иначе бивши полицајац. Значи, по свим критеријумима квалитетан сведок. Онај који зна шта је видео. Проблем је што се његово виђење није слагало са верзијом на којој су инсистирали они који су те 2009. одлучивали. Зато његово име и његово сведочење никад нису презентовани јавности. Није проблем што нису презентовани јавности, проблем је што човек није никад добио позив да се појави као сведок на суђењу. Да бар чују, и обични посматрачи и они који су били укључени у тај процес, још једно виђење. Мене су те ствари занимале па сам негде „налетела“ на тај податак и за мене овај „нови моменат“ није никаква новост. За оне који су само пратили штампу и ТВ прилоге ово не да је новост већ је у домену неверице.

Исто тако се сећам и приче да постоје сведоци који ће потврдити да један од осуђених у време туче није ни био на Обилићевом венцу. Напротив. Био је у другом крају града. И да ти сведоци нису припадници „Гробара“. И то је игнорисано.

Једна ствар која је мени посебно сметала у целој оној кампањи „Сви смо ми Татон“ је чињеница да је опет на делу било „О мртвима све најбоље“. Зашто то кажем? Зашто ја никад нисам била од тих „Сви смо ми Татон“? Зато што ја НИСАМ хулиган! Оно што се суптилно изостављало из свих прича у којима се помињало „убиство“ навијача је податак да Брис Татон уопште није био невинашце. Иако је овде представљан као обичан навијач, присталица француског прволигаша, они који су мало боље радили свој посао – а за то је требало само укуцати његово име у један од претраживача – могли су да наиђу на податак да је Татон био вођа навијача који је имао забрану уласка на неке стадионе. Забрану уласка сигурно није добио јер је мирно седео и навијао „длановима и грлом“. Сви знамо због чега се издаје забрана уласка. Момак је био хулиган, и то треба рећи.

Двоструки аршини оних који креирају јавну свест поново су у овом случају били на висини задатка. Онај који је у својој земљи, али и у „комшилуку“ (помињала се Белгија), имао забрану уласка на стадион је овде представљен као навијач, ко је читао неке текстове помислио би да је анђелчић. Док су онима који подржавају Партизан одмах прилепили етикету „хулигани“, без да су проверавали неке чињенице. Чак и са директивом шта сме а шта не сме у јавност  то је било превише.

Да не причамо о томе да су њих за „убиство“ једног Француза осудили на 240 година, док су у исто време групу Шиптара за убиство 80 Срба осудили на 101 годину. Тако је испало да животи 80 Срба немају ни пола вредност и једног хулигана. Где је правда била у тренутку кад су доношене пресуде вероватно ни она не зна.

Ја не знам ко су ти момци који су „убили“ Татона. Да не буде забуне, сама чињеница да су се „млатили“ са неким само зато што навија за други клуб мени није прихватљиво понашање. Причало се да су неки од њих „од раније познати органима реда“ због разноразних „дела и недела“ и да је негде ова пресуда „правда“ за све оно што су урадили раније. То је све само не правда. Не можеш човека осудити за убиство које није починио и да га на тај начин  затвориш због ствари за које знаш да је урадио, али немаш доказе. Оне који тврде да је исто да ли су га бацили или је сам скочио бежећи од њих не желим ни да коментаришем.

Оно што је јасно и онима који то не желе да виде је чињеница да је све оно што се дешавало око суђења Татону у ствари био монтиран процес. Да је „убијени навијач“ био Бугарин, Италијан, Румун,Мађар… нико не би оком трепнуо. Али је Татон Француз. А Француска је „доказани пријатељ Србије“ и једна од перјаница ЕУ и НАТО. У тренутку кад се одлучивало да ли ћемо ући у ЕУ или не, кад су се ломила копља око „европске будућности Србије“ требало је убедити ту дивну Европу да смо спремни на све. Па и на то да за смрт једног хулигана групу других хулигана осудимо на укупно 240 година робије.

Наравно, ни то није било довољно. Породица је изразила незадовољство одлуком и поднела тужбу против државе Србије. Траже 300.000 евра надокнаде. Ускоро би требало да се одржи и прво рочиште по тој тужби.

Оно што свему даје призвук трагикомедије је чињеница да се Ивица-Марица изненадио и рекао да је „сазнавши за нове моменте захтевао да се провере сви наводи“. Та реченица би имала тежину да смо заборавили да је у време тог догађаја, прикупљања доказа као и суђења, министар полиције био исти човек који је данас и на челу владе. На жалост ми имамо мало дуже памћење. Ово његово захтевање да се преиспита цео случај је у најмању руку смешно.

Наравно, на ове „нове моменте“ људи ће различито гледати. Неки ће сматрати да је правда коначно дошла по своје и да ће се показати да је читав процес био политички монтиран. Други ће у овоме видети „опасност“ отварања и других предмета који су одувек будили сумњу јавности због гомиле нелогичности и драконских одлука.

Овде се не ради о реваншизму, о томе да нова власт жели да поништи све одлуке претходне. То је сулудо и помислити јер сви знамо да је  један део нове власти био и део претходне. Али да треба преиспитати све ствари и онда, уколико се покаже и докаже да је било грешака, реаговати. И доношењем адекватних одлука, казни, али и покретањем поступака против оних који су довели до тога да ово буде једна од већих бламажа. Како за српско судство, српску државу, тако и за све нас који живимо овде.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: