Мириси детињства…


Пре пар дана сам прошла Сремском улицом и видела један интересантан киоск. Продају хот дог и кобасице. Осмех ми је „обасјао“ лице, онај који се јави кад се сетите нечег старог, лепог, дивног. Кад осетите оне МИРИСЕ ДЕТИЊСТВА!

~ Сетила сам се оних црвено-наранџастих киоска ПКБ-а у којима су се продавале најлепше виршле. Нису биле стављане у кифлу, као ове модерне, већ у земичку.  Са сенфом.  Тај укус немају ниједне друге виршле. Дефинитивно!

~ Кад сам код ПКБ-а да ли се сећате оних погачица и  неизбежног јогурта у тетрапаку? Не знам какао вама, али мени је то често био  доручак. У крају је постојала једна продавница, монтажни објекат са „шалтером“ у коме су се продавали хлеб, пецива, млеко и јогурт из понуде ПКБ-а. Иако смо до ње имали један „Ц маркет“ увек смо ишли на „шалтер“ да купимо најбоље погачице на свету целом.  Пре две године јутро, субота, Таман се пробудила, улазим у трпезарију, на столу јогурт „Моја кравица“ и на тањиру погачице. Гледам са неверицом. Мајка се смешка и каже:

– Отворили су „шалтер“ на пијаци, кад сам их видела одмах сам их спазила 🙂

Исти укус. Да не верујеш!

~ Јогурт у тетрапаку – розе. Млеко у тетрапаку – плаво. И млеко у оним кесама које су, свака друга, пуцале по „шаву“ и млеко је цурело. И онда кад узимаш млеко окрећеш га на све стране да видиш да ли негде цури 🙂

~ Сладолед на точење код хотела Балкан! Сећам се да су га мама и сестра „таманиле“. Наводно је био најбољи сладолед на точење у целом Београду. Ја сам некако увек више волела Руменка и Хладишу 🙂

„Пекабела, Пекабела, Пекабела, Пекабела. Ја бих хтео, ти би хтела, породица тражи цела, сладоледе Пекабела!“

~ Кад сам код хотела Балкан – пљескавице у Балканској код Лесковчанина. Нисам сигурна да се тако зове, али га ја тако памтим. За мене најбоље у граду. Кад се нађеш на Теразијама онај мирис мами да пружиш који корак низ Балканску. И вечита дилема: шта узети од прилога?

~ Преко пута биоскопи „20. октобар 1“ и „20. октобар 2“. Ту смо често свраћали. И у „Козару“, „Балкан“,  „Одеон“ и „Шумадију“. Тек после је дошао „Дом синдиката“. Кокице које поједеш пре него се заврши најавна шпица 🙂 Кад смо ишли у „Шумадију“ куповале су се искључиво семенке. Продавао их је „Шипац“ у киоску одмах поред биоскопа. Биле су сјајне. Ни препечене ни преслане. Знао је праву меру.

~ Сетила сам се и кестења! Ми смо га куповали на два места: на углу Маршала Тита (сада је то Краља Милана, али овај текст је у духу прошлих времена) и Кнеза Милоша, код продавнице „Борово“ кад се ишло ка Калишу, или испред „Дома омладине“.  После кестења прсте ниси могао да опереш два дана, али те није било брига 🙂 Пре пар година сам пословно била у Аустрији. Изашли да мало прошетамо кроз град, да га видимо, упознамо. На једном месту стоји човек продаје кестење. Гледам – не верујем. Купимо, пробамо оно стварно лепо, али… Прсти остају чисти. Немаш утисак да си уопште јео кестење. Није то то…

~ Сећам се „цигарет жвака“. Као клинци смо их обожавали. Правили се паметни па старијима нудили „да запале“, а и ми глумили „маторе“ па симулирали повлачење дима 🙂 Волела сам и Базока жваке. Правиле су одличне балоне 🙂 Рондоменд бомбоне, Суперминт округле па бушне у средини 🙂 А сличице из „Животињског царства“, чоколадице „Еуроблок“ и Еурокрем, па „Кики бомбоне“, па „Негро – оџачар грла“, Карамеле… „Плазма“ је ван конкуренције – она је и даље саставни део мог света. „Чоколешник“, „Краш експрес“ уз који си добијао и оне пластичне моделе за цртање и песмице из рекламе „Крашекспрес нам годи свима, било лето или зима. Ујутру за добар дан, добар дан, увече за добар сан, добар сан!“  „Фруктал“ сокови, Крем бананице…

~ Сећам се „Опстанка“ и да сам „најбоље обожавала“ оне серијале о дивљим мачкама, али и све друге.  Сећам се „Историје“, „Енглеског језика“ са Бранком Видаковићем који се заљубио у неку Енглескињу па учи језик, а и ми са њим. Сјајне шпице за Мали и Велики програм ТВ Београд, „Коларићу-панићу“, „На слово, на слово“ и неизбежни „Бранко Коцкица“. Сви знамо оно чувено:

„У свету постоји једно царство,

у њему царује другарство,

у њему је све лепо, у њему је све нежно

у њему се све радује.

Тамо су куће од чоколаде,

прозори су од мармеладе,

тамо свако ради, оно шта хоће,

тамо ратсе свако воће.

У свету постоји једно царство

у њему, царује другарство!“

~ Сећам се Цртаног филма у 19,15, али и недеље кад је почињао у 19,10. Тада су емитовани „Тарзан“, „Спорт Били“ и сви остали дужи цртаћи.

~ Сетила сам се и рекламе за Југодрвао! „Југодрво – угодрво-годрво-одрво-дрво-рво-во-о!“ И како ми је је била потпуно глупава, али сам је певало нон стоп 🙂

~ „Политикин забавник“ је излазио петком и био права мала енциклопедија свега и свачега, а ту је био и „Микијев забавник“. Сећам се и одличних стрипова. И капирам да смо захваљујући управо стриповима ми из моје генерације научили да читамо. Сећам се и књиге „Дечаци Павлове улице“ коју сам читала као дете. Сећам се и сликовнице „Пепељуга“ – прочитала сам је са непуних 5 година кад сам први пут остала у болници јер сам имала проблеме са дисањем – и знала сам је напамет! Сећам се да су ми тада мама и тата купили и онај комплет „Најлепше бајке“ сликовнице у тврдом повезу, шест књига спакованих у кутијицу. Да ми буде лакше док сам у болници.

~ Касније, кад смо били „старији разреди“ лепили смо постере певача, глумаца, спортиста које смо користили уместо „увијача“ за свеске и књиге.

~ Сећам се телефона са бројчаником. Теорије да се лакше добија веза ако при окретању броја мало „задржиш“ бројчаник пре него га пустиш да се врати. И окретање нуле – да се боље чује саговорник.

То су оне ситнице, како их ја зове „мириси детињства“, које ме стигну с времена на време. Мислим да ће овај чланак бити редовно допуњаван како се чега будем сетила. А и сви они који га буду читали могу да га допуне неким својим сећањима.

Advertisements

Коментари на: "Мириси детињства…" (17)

  1. Dragana Nina Lazic рече:

    Secam se 🙂 …

  2. E, pa, svaka ti čast… I mene sve češće drma nostalgija, ali setila si se mnogo čega što mi je mamilo osmeh na lice… Nisam iz Beograda, te ne pričam o konkretnim mestima koja pominješ, ali… Tetrapak, “Dečaci Pavlove ulice“, “Opstanak“ (i to baš divlje mačke…)… Rondoment, haha… Hej, imali smo gotovo iste ukuse… Nula da se bolje čuje, jaaaooo…
    Eks Almanah, Alan Ford, Stripoteka, Jubox i ITD, časopis za mlade…
    Hvala ti, hvala na divnom tekstu…

    • 🙂
      Последњих неколико дана се присећам тих неких ствари, па рекох да их ставим и на папир. И кад сам написала, толико сам се разнежила да сам морала да поделим са свима. Можда још неко буде доживео онај талас топлине кад се сети детињства.
      Ето, видиш, као клинци смо имали сличан укус за многе ствари, значи није чудо што смо се у мору блогова на вордпресу некако пронашли 🙂

  3. Маја Тешић рече:

    Поред биоскопа „20. октобар“ била је посластичарница, а у њој бадеми у прженом шећеру 🙂 Једино се у тај биоскоп нису носиле семенке. :)))
    После сваког изласка пут нас је водио кроз Ташмајдан. Наравно, због виршли. Сећам се моје другарице којој је отац био наш дипломата у Паризу, дође на распуст, одемо на Таш, она загризе земичку са виршлама и каже: „Најзад Београд. Најлепше бајате земичке!!!“ Некако никада увече нису биле свеже, а биле су најбоље :))) Хвала, Иво. Гостоваћу ја још овде код тебе

  4. :))) moje vreme…zaboravila si gumene bombone od maline i kupine…tako i izgledaju 😀

    • 🙂
      Мислим да је ово једини текст у Ивином свету који буди ону врсту емоције од које се, просто речено, распилавимо 🙂
      Ето, знала сам да сам нешто заборавила кад сам писала ово. Хвала 🙂

      • …i „Opstanak“ je bilo nemoguće odgledati kad ideš posle podne u školu, obavezno, kasniš…dugo nisu termin promenili…znaš, kod nas u Trsteniku, još, postoji sodadžijska radnja sa crvenim i žutim klakrom, pravim (to je starija priča, još)…jedna jedina, ali postoji i kupuje se…ne prsiraj mi, molim te…

        • 🙂
          Ми смо у крају имали једну стару посластичарницу у којој су били сви ти стари производи. И колачи и соде и сокови. Свашта нешто… Имало је неку посебну драж кад одемо на колаче и сок 🙂
          Значи, ако будем пролазила кроз Трстеник да потражим радњу 🙂
          Договорено! Више нема Ви 🙂

        • nema Vi, definitivno…gubim slova, umor čini svoje…svrati u Trstenik, potraži me da te vodim na klaker 🙂
          P.S.
          …ovde je življe nego na Tviteru, lepo spavaj i sanjaj…

        • Договорено. Ако ме пут поведе у том правцу јављам се па се организујемо 🙂
          Ми смо једна живахна екипа, видећеш и сама. Слатки снови 🙂

  5. Lunjajući po tvojoj avliji slučajno sam nabasao ovde i baš se oduševio 🙂 Toliko mi naviru uspomene da ne znam čime bih se pre nadovezao. Neverovatno je koliko svako normalan može da se nađe u svemu nabrojenom i nadogradi nepomenutim, mislim da ću ceo dan da prizivam u sećanje one divne sitnice koje ovde nisi pomenula. Hvala ti na ovome, stvarno si neponovljivo i divno biće 🙂
    P.S. Uz dužno poštovanje prema mitu o viršlama dodao bih da su kobasice bile neuporedivo bolje, bar meni i mojoj ekipi.

    • Мени је ово један од најдражих текстова, управо зато што свако од нас може лако да осети те „мирисе детињства“ и да их допуни неким својим.
      Хвала Бато на овим лепим речима :-*
      п.с. ја сам као мала више волела виршле, биле ми некако укусније. Кобасице су биле сувише љуте за мој укус 😉

  6. Мириси детињства… Толико различитих… Толико истих… Хвала ти, баш сам се разнежила 🙂

    • Ово је, вероватно, један од најемотивнијих текстова на овом блогу. Онако дечије невин…
      Хвала на посети, Сузо 🙂

      • Заборавих да напишем да сам и ја имала сличан доживљај као ти са погачицама, само је у питању био хлеб – исти облик, структура, мирис и укус како га памтим… Заиста ме вратио у детињство 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: