У већини западних извора стоји податак да је Операција „Олуја“ била војна акција Републике Хрватке одрађена у августу 1995. Према тим изворима циљ ове операције је био заузимање територија централне Хрватске које су биле под контролом српских снага. Операција је званично трајала 4 дана и завршила се падом Републике Српске Крајине. У пракси, Олуја траје и данас.

То је верзија која одговара њима. А ово што следи је кратко подсећање, да се никад не заборави. Јер операција „Олуја“ није била ништа друго него етничко чишћење Срба који су протерани са својих вековних огњишта. Они који нису могли или нису желели да напусте Републику Српску Крајину убијени су. Са територије РСК коју су после „Олује“ заузеле хрватске снаге избегло је преко 300.000 Срба! „Олуја“ је трајала четири дана.

Акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. око 4 часа после поноћи нападом америчких ваздухопловних снага које су бомбардовале два радара снага крајишких Срба. Неколико сати касније акцију су започеле и хрватске снаге. Према хрватским подацима у операцији „Олуја“ учествовало је преко 180.000 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према истим изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Већ 5. августа, после детаљног гранатирања Книна, око поднева је објављена вест да су хрватске јединице ушле у овај град. Хрвати су још једном показали да су одлично маркетиншки потковани и да су максимално користили савете својих западних пријатеља. Имали су „уличне чистаче“ чији задатак је био да уклоне све трагове убијања и вандализма пре него што би довели камере које су снимале тријумфални улазак хрватских снага у Книн. Све је било пажљиво планирано. Дан касније и Фрањо Туђман се појавио у Книну што је значило да је акција у потпуности успела. Тог дана, између осталог, пали су и Слуњ, Глина, Костајница, Плитвичка језера, Обровац, Петриња… Крај акције званично је објавио Гојко Шушак, министар одбране Хрватске, који је у 18 часова изјавио да је са војног аспекта акција завршена јер готово комплетну границу према Босни контролише хрватска војска.

Резултат операције „Олуја“ је нестанак Републике Српске Крајине и прогон преко 300.000 Срба. Подручја захваћена хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. За сва времена су остале оне слике колоне избелица на тракторима и другим пољопривредним возилима које су преко подручја под контролом Републике Српске у западној и северној Босни кренуле ка Србији. Ни њих нису штедели. Често су те колоне биле изложене нападима хрватских снага. Ема Бонино, европски комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колоне избеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих су завршили у масовним гробницама. Хелшинска федерација за људска права саопштила је 21. августа 1995. у Бечу да у Крајини постоје масовне гробнице убијених Срба. Међутим, све је остало на том саопштењу. Нису се помакли од почетка, а гробнице су пале у заборав.

После акције „Олуја“, хрватске власти су затвориле целокупно подручје бивше Републике Српске Крајине. Улаз је тада био дозвољен искључиво хрватској војсци и полицији, и малом броју хрватских избеглица из тог подручја. У том периоду је у Хрватској почело темељно минирање и рушење празних српских кућа, а по завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом.

Генерал Алан Горан, тадашњи командант цивилне полиције мировних снага Уједињених нација за подручје Книна, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, после доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

Иако су се трудили да прикажу себе као незаинтересовану страну у овом злочину, америчке снаге су и те како активно помагале хрватским снагама да што брже и што детаљније спроведу етничко чишћење. Стара пословица „Ко о чему курва о поштењу“ могла би се применити и на понашање америчких снага. Најгласнији су у критикама етничких чишћења, а врло активно учествују у њиховим спровођенима већ деценијама. У Републици Српској Крајини су били активни планери свега. Пензионисани амерички генерал Чарлс Бојд, заменик команданта НАТО снага, потврдио је да су САД помагале при осмишљавању и спровођењу операције „Олуја“.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију „Олуја“ означио као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине. Хашки суд је 15. априла 2011. прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за учешће у удруженом злочиначком подухваут који је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након „Олује“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва

Према неким подацима (прецизних података наравно још увек нема јер Западу не одговара, а власти у Србији никад нису показале интерес да се преброје српске жртве), у акцији хрватске војске „Олуја“ нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло 677 цивила. Тај одбор је у више наврата оптужио хрватске снаге да су током операције „Олуја“ починиле злочине над српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене. Документационо-информативни центар „Веритас“ у својој евиденцији има имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце.

Најновији подаци, међутим, говоре да је током операције, убијено око 2.650 цивила, а да је преко 340.000 избегло. Српско становништво је убијано систематски, њихови домови су пљачкани, а затим паљени, како би се избрисао траг о њиховом постојању на овим просторима. „Олуја“ је била завршна операција у рату 1991-1995. током којег је из Хрватске укупно избегло преко 600.000 људи.

Тачан број оних који су убијени вероватно никад неће бити утврђен. У књизи „Српска Крајина“ аутори су направили списак имена Крајишника који су у Хрватској погинули или се још увек воде као нестали у периоду од 1990. до 1995. На списку, који поред имена, презимена, имена једног родитеља, датума и места рођења, садржи и податке о датуму и месту погибије или нестанка налази се 6.607 имена. Списак је направљен на основу података Веритаса и удружења Ратних војних инвалида Српске Крајине. Ни тај списак није комплетан.

За протеклих 17. година на огњишта у Хрватску се трајно вратило само 57.000 избеглих и прогнаних Срба.  Свако мало се може чути о неком нападу на повратнике у којима су Срби или убијени или су им оштећени домови. По правилу нападачи нису откривени.

Акција „Олуја“ није била војна акција, то је школски пример етничког чишћења. И још једна ствар коју никад не треба заборавити.

ДОПУНА ТЕКСТА: Судија Жалбеног већа Хашког трибунала је 16. новембра 2013. закључио да тужиоци ништа нису доказали, да је Расправно веће погрешило и да нема никакве кривице код Анте Готовине. Оптужби је истога дана ослобођен и Младен Маркач. Од 16. новембра Готовина и Маркач су слободни људи, а „Олуја“ је и званично била легитимна операција. Нико не сноси одговорност за прогон 340.000 Срба који су напустили своја вековна огњишта, за убијене, нестале…

Advertisements

Коментари на: "Олуја – да се не заборави!" (39)

  1. Nikad nemogu razumeti ..oluju…narod brani se prackama gine ide dalje ,.. A vojska sruseni radari nemaju alternativne veze ..bezanija sve sto su imali ostavljaju i na traktore bez uniforme a cinove u CIZME GUMANE … srbija cuti i zbrinjava na neki nacin izbeblice… i herojski se bori za interese CIJE

    • Милинко,
      много тога не знамо о „Олују“, „Бљеску“ и многим другим операцијама, зато нам многе ствари и нису јасне, логичне. Једног дана ћемо сазнати комплетну причу о свему. За сада је битно да се ти догађаји не заброаве и да се назову правим именом.
      Добро дошли у Ивин свет.

  2. Много ће олуја још проћи док се не опаметимо!

  3. Nikako ne zaboraviti!
    ***
    Tog leta je kolona, ili jedan njen deo, prolazio nedaleko od moje rodne kuće, grad nije važan, jer je sigurno svugde bilo isto. Kolona je izgledala beskrajna, bol, tuga, strah, jad, nesreća, sve se to osećalo u vazduhu. Stajali smo kao paralisani i gledali ih kako prolaze i prolaze i prolaze… Lagano, korak po korak, pored traktora natovarenih najnužnijim pokućstvom ili onim što su na brzinu uzeli, išli su polako, već iscrpljeni, ozbiljni, umorni, u neverici, i ljudi i žene i deca, u tišini koju ne mogu i neću da zaboravim…

    • Колико могу да се сетим, у комшилуку си се појавио негде у време текста „Бљесак – да се не заборави“, то је био један од првих текстова које си коментарисао. Сећам се да си тада поменуо да је колона прошла кроз твој родни град и осећања док су пролазили…
      Мој пријатељ је са делом јединице којој је припадао на једном делу пута држао одступницу да би могли да колико-толико безбедно прођу. Мада су им правили сачекуше и са авионима и са артиљеријом необазирући се на то што у колони није војска већ жене, деца, старци…

  4. Dragana Nina Lazic рече:

    Oluja na zalost i dalje traje…..

  5. Imam prijatelja koji mi o svemu ovome i danas priča… I ponavlja ispričane priče…
    On i njegovi Banijci prosuli su se po svetu, kao zaboravljeni čemer…
    Njih ne pominju u pričama o Evropi…
    Znate, kada počnu da mi pričaju o “evropskim vrednostima“ i kada ih veličaju do nebesa, slušam i pomislim na sve to… Da. to su sjajne vrednosti kojih se moramo pridržavati, standardizovani poštanski sandučići, krastavac, paradajz, kontrolisana proizvodnja bilo čega, gej parada, gej brakovi, sve je to divno, i Hrvatska država je sve to već dostigla, pravi su “europejci“, kultura, ideje, ideali i sva ta sr**nja (oprostite na izrazu), ali…
    Ako oni mogu u tu tvorevinu i pored toga što nisu obezbedili uslove za povratak izbeglih, a mi ne možemo jer još nismo priznali Kosovo, onda…
    Hm…
    Nemačka se pita za sve, Grčka je na kolenima, Italija u milosti Bundestaga, Španija blizu toga, Bugarska, Rumunija, Madjarska, očiju uprtih u Berlin…
    Bombardovana Srbija je rasparčana i trči u “trojni pakt“ bez nade da će neki 27. mart ikada osvanuti…
    U svakom slučaju, ako je to ikako moguće, Hitler nam se smeje iz pakla…

    • Све си рекао…

    • Pa da, dozvoljavali su im da odu na koju god tačku kugle zemaljske, samo da bi se razasuli što više po svetu, samo da nas je što manje i samo da što manje smetamo. Jer, imaju oni svoje planove i za sto godina unapred, samo se mi još nismo opametili…

      • Са нама тако разасутима по целом свету мисле да имају веће шансе да се неке ствари забораве, да се промене историјске чињенице. Успевало им је до сада, а и некако су увек у појединцима који су неком грубом грешком рођени као Срби имали одличне сараднике за своје планове. Мислили су и још увек мисле да, уз болест кратког памћења, ће им то поћи за руком и овог пута.
        Верујем да неће. Докле год има нас који нисмо и нећемо заборавити.
        А за ово у вези планова и тога да никако да се опаметимо – слажем се. Ко зна, можда се опаметимо пре него постанемо статистички податак, као што су то данас, рецимо, бели медведи…

  6. Nema tih reci kojima se moze opisati, sa svojih 7 god sam i sama bila u koloni, sa roditeljima, bolesnim dedom i sestrom od godinu dana. Stric nestao na ratistu, 25 god je imao…nakon 12 god dobili smo posmrtne ostatke…prepoznat po cizmama i vojnom opasacu… Secam se da smo prolazili pored pogodjenog kamiona sa hranom namenjenjom izbeglicama, iz koga se jos dimilo… secam se neke nesrecne porodice koji su kopali grob da sahrane dete koje im je umrlo na putu….
    Nije nam bila vazna ni glad, ni zedj ni dug put, samo da dodjemo na sigurno tlo…A tada smo verovali da se samo povlacimo na nekoliko dana, dok nasi ne oslobode teritoriju, koja nam je pripadala vekovima, a iako je sada vlast promenjena, pripada nam i dalje.
    Iz tog razloga, ne zaboravimo te drage rusevine, jer to je NASE, i nemojmo ih se odricati.
    Volela bih da jos neko napise svoje licno iskustvo…

    • Маријана,
      хвала Вам на овом сведочењу.
      Све је то било наше. Можда су га отели, али ће поново бити наше. Једног дана…
      Добро дошли у Ивин свет

  7. Ja sam zaboravio, ustvari i ne sećam se, sve ste vi to izmislili da biste ovde u Srbiji dobijali pakete crvenog krsta.

  8. Ovo je bilo uzasno a sad pogotovo jer su oslobodjeni krvnici i kako su rekli u medijima da ce biti na fudbalskoj utakmici Hrvatska – Srbija to je jedan pokazatelj da sa tim vredjaju nastradale ljude kao i ceo srpski narod.To je zalosno!

    • Жалосно, али негде и очекивано. Кад се погледа шта је све прошло без икакве реакције званичне Србије…
      Поздрав и добро дошли у Ивин свет.

  9. Marija, Lepo od tebe sto si podelila deo tih desavananja iz svog tragicnog zivota. Ali uzalud je to sve,ostaju nam gorke uspomene iz detinstva..Rat.. Bice jos Ratova i bombardovanja sve dok ne podigne se ustanak i porusi se vlast,A sve politicare uza zid i javno streljanje,,,Tako da se buduci politicari malo zapitaju dali je to dobro za moje dupe ili za Narod koji mi je ukazao cast. A slava nek je svima koji su dali zivote…uzalud. a izdajnici Srpskog naroda uzivaju u tome.

    • Мислим да је један од највећих проблема које Србија има са, како се то данас модерно каже, политичком елитом тај што немају никакву одговорност. Нико никад у СРбији није одговарао због погрешних потеза, лоших одлука. Све је пролазило и још увек пролази. Да знају да постоји могућност да кривично одговарају можда би и они били другачији. Али, кад им је јасно да су апсолутни господари ситуације, раде шта хоће и како хоће…
      Поздрав и добро дошли у Ивин свет.

  10. bezglava masa kojom vlada nekakav po mojoj percepciji hobit je zapravo kriva za ovo…ne vredjam nas kao narod ali stvarno mnogo toga dozvoljavamo…svi smo svesni situacije i svi znamo sta treba uraditi ali niko nece da pokrene ljude…

    • Једном сам имала сличан коментар и онда сам размислила. Како су завршили и каква је судбина оних који су покретали ствари? Не мислим само у последњих пар деценија, мислим кроз историју нашег народа. Кад би се све завршило нашли би се на стубу срама или би били уклоњени по кратком поступку.
      Тешко је данас пронаћи Вожда…

  11. Reblogged this on ivinsvet and commented:

    Данас се навршава 18 година од акције етничког чишћења, протеривања Срба са вековних огњишта у Републици Српској Крајини, у свету познатој као „Олуја“.
    Процене су да је своје домове, само током ове акције, напустили више од 340.000 Срба, да је убијено око 2.650 цивила, спаљено 20.000 кућа, а Ема Бонино, европски комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колоне избеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих су завршили у масовним гробницама.
    Ослобађајућим пресудама Готовини и Маркачу, који су најпре осуђени на 24, односно 18 година затвора, Хашки трибунал је дао легитимитет етничком чићшењу.

  12. „… Неко то од горе види све…“
    На нама је да памтимо и – „певамо“.
    Са колена на колено………
    Поздрав Ива

    • Драги Пријатељу,
      знам, као што знам да у одређеном тренутку сви долазимо код „благајника“ који нам испоставља рачун. На крају сви платимо за оно што смо урадили, или оно што нисмо урадили.
      Можда је ово што си рекао једини начин да се боримо. За сада. Да стално причамо, да подсећамо, да се нашим потомцима уреже у свест шта је било, колику је жртву поднео наш народ.
      И, знаш, ма колико ће неко коментарисати да је овај поздрав ратно-хушкашки, мислим да је то један од начина да се никад не забораве неке ствари. Да заувек остане у свести шта је наше, шта нам је отето, колико су Срба убили само зато што су Срби, православци. С годинама све блискије осећам овај поздрав
      – Догодине у Книну/Бенковцу/Вуковару… Приштини/Пећи/Ђаковици…
      Поздрав Пријатељу…

  13. Kroz moj grad su prošle kolone. Zebnja i strah su ispunili nas na krajnjem sjeverozapadu Republike Srpske. Nikad neću zaboraviti scenu kada sam ujutro kretao u svoju jedinicu a kolone su me prestizale i prolazile kraj mene. Njihove poglede.

  14. ‘oluja’ ne može biti nikad zaboravljena, to je genocid izvršen nad narodom,
    a da muka bude veća niko nije odgovarao za te zločine

    ustaše su svoje krvave ruke „oprali“ u još krvavijem Hagu i sad se ponose i busaju u grudi
    nad tim njihovim velikim (zlo)delom što oslobodiše „lijepu našu“….neka idu u tri lepe njihove…

    • Кад погледаш колико је „српска“ (намерно под наводницима јер је најмање српска) власт увек била спремна да се савије, поклони, каже чувено Извини, није ни чудо што се Олуја сматра легитимном полицијском акцијом и што нико није одговарао за етничко чишћење, за злочин који је урађен.
      То што су људи убијани само зато што припадају једном народу, што је стотине хиљада људи избегло, што су куће спаљене, то није битно. Ионако се ради о Србима. А одавно је отворен лов на нас. После Хашког трибунала легитимно је убити Србе. Што нас више поубијају веће су похвале…

  15. […] Олуја – да се не заборави!. […]

  16. […] Олуја – да се не заборави!. […]

  17. Нма треба стално подсећање, у нашим генима запис је „опрости и заборави“ и зато нам се такве грозне ствари понављају и понављају. Као да немамо дуготрајну меморију, као да се свако мало ресетујемо и кажемо: “ нема везе“.
    Подсећање је једини начин да нове генерације науче и не дозволе да се понови.

    • Тај генетски запис, како си то лепо рекла, ја зовем „болест кратког памћења“. Такви смо тј већина јесте.
      Заиста верујем у ону да се историја понавља онима који заборављају. Превише пута су нам се као народу догодиле исте, језиве ствари, а ништа из тога нисмо нучили.
      Бојим се, некад, да ће нам се понављати увек изнова док не нестанемо…

  18. Ево, и са друге стране постоје они којима је важно да се ово не заборави, пронађох на нету…
    Youth Initiative for Human Rights – Hrvatska

    OLUJA – PUNOLJETNOST ODBIJANJA ODGOVORNOSTI

    Na današnji se dan navršava 18 godina od početka vojno-redarstvene operacije hrvatskih snaga ‘Oluja’. Tim povodom, Inicijativa mladih za ljudska prava – Hrvatska upozorava javnost i nadležne institucije te odgovorne u njima kako Republika Hrvatska još uvijek nije na adekvatan način preuzela odgovornost za niz zločina počinjenih tijekom i nakon ove operacije.

    Inicijativa mladih za ljudska prava – Hrvatska je na godišnjicu ‘Oluje’ 2010. godine u Kninu postavila komemorativnu ploču kojom smo žrtvama pružili našu ispriku u nedostatku isprike odgovornih. Ploča je uklonjena već sljedećeg dana i do danas nismo dobili nikakav odgovor od gradskih vlasti Knina na opetovane upite. Iza ideje ove ploče i na njoj ispisane poruke stojimo i danas, trajno pružajući ispriku žrtvama. Nadamo se kako će danas, kada ovi zločini postaju punoljetni, iza nje stati i politički vrh RH.

    Cijelo priopćenje: http://hr.yihr.org/rs/article/108/

  19. […] Олуја – да се не заборави!. […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: