Кажу да се паметан човек не бави небитним стварима. Биће да ја баш и нисам много паметна чим се опет бавим „ликом и делом“ некадашњег лидера опозиције. Говорим о Вуку Драшковићу којим сам се већ бавила у неколико наврата, али који сваком својом изјавом толико вређа интелигенцију да не могу да га не споменем. Сад се већ, истина, питам да ли он мисли да смо ми тупави или је он, напросто изгубио компас.

Елем,  пре увођења вишестраначког система у Србији знала сам за Вука Драшковића јер сам својевремено прочитала роман „Нож„. Сећам се да сам га прочитала у једном даху и да сам за вјек вјекова запамтила оно „Само синко ти ради свој посао“ којим је Драшковић „отворио“ роман. Тек касније је Драшковић постао „политичар“. Намерно под наводницима јер о њему као политичару немам баш високо мишљење. Док год будем имала сиве ћелије сматраћу да је од старта био само „убачени елемент“ који је требало да дестабилизује и Мајку Србију и народ у целини. Да га додатно посвађа и подели.

Драшковић је, сетимо се, у први план избио током мартовских демонстрација кад је са терасе Народног позоришта са високо подигнута три РАЗДВОЈЕНА прста скандирао „Сви! Сви! Сви!“ Та његова три раздвојена прста само су додатно учврстили све поделе у српском народу: на партизане и четнике, на комунисте и националисте, на добре и лоше. Већ сам рекла и стојим иза тога, тај 9. март 1991. је показао да су нам и власт и опозиција тих ’90-тих били без му*а. Слоба је тог 9. марта на улицама имао полицију, увече је извео и тенкове да демонстрира силу, али је никад није истински применио већ је испадао смешан у друштву и свима јасно показао да ће сви његови потези у будућности бити по принципу „крени-стани“. Са друге стране, 9. март је показао и да нам алтернатива огледана у лику опозиционог лидера Драшковића није баш неки избор јер иако је Србију поделио на стару и нову никад није кренуо у одлучујући бој. Увек је гледао како да нпарви за себе најбољу комбинацију.

Драшковић је годинама волео себе да представља као „симбол отпора и демократије“, да се декларише као својеврсни Месија – једини који може Србе да изведе на прави пут. Само да освоји власт! И освојио је једном у Београду – епилог је политички мртав СПО после четири године владавине у српској престоници. Владавине коју су обележили скандали, корупција…

Иако је волео да себе представља као опозицију сви се сећамо да је својевремено био на одређеним високим функцијама у Влади. Оне ратне 1999. био је уз власт. Ни мање ни више него на позицији заменика премијера, а од те епизоде у његовом политичком животу остала је успомена на изјаву дату у директном укључењу у чувену емисију „Larry King Live“ на Телевизији CNN. Тада је рекао нешто што је немогуће заборавити:

„Please,but I repeat PLEASE, don’t mix grandmothers and frogs!“

Други пут Драшковић је био део власти пролећа 2004.  Министар иностраних послова – шеф дипломатије Државне заједнице Србије и Црне Горе постао је 16. априла 2004. и ту остао све до маја 2007. После тих избора Драшковића, практично, није било нигде.Оживео је последњих месеци. А оживео је да би опет дестабилисао земљу и збуњивао народ, ако још увек има оних који га озбиљно схватају.

Оно што и он сам, данас изразити „пацифиста“ и борац за права свих народа осим српског, заборавља, игнорише је да је са чувене терасе 9. марта звао на немире и братоубилачки рат на улицама Београда. Да се борио за рехабилитацију Драже Михајловића и четничког покрета, да је био један од првих на Равној гори на коју више не сме да дође и на којој је недавно спаљена застава његове странке. Да је почетком ’90-тих био један од најгласнијих ратних хушкаша – термин који сада сви воле да користе – и да је себе представљао као врховног команданта Српске гарде.

Он се данас бори за неку нову, демократску Србију без старих репова који нас вуку у ретроградну прошлост, али истовремено заборавља  да је и он део те ретроградне прошлости. Имамо парадоксалну ситуацију да су, рецимо, ратници Српске гарде и даље ретроградни, а да је он преко ноћи постао део модерне Србије? Он је био тај који је тих ’90-тих слао људе у рат – одбрану српства. Мој мозак има проблем да схвати да су сад ти људи погрешни, а он једини исправан?

И онда најновији бисер. До пре пар дана, док је била актуелна Влада* коју би формирали ДС-СПС-ЛДП, све је било у реду.  Зарад „вишег циља“ Драшковић је заборавио на „камион убицу“, на „атентат у Будви“, на године прогањања, на све „политичке окршаје“ које је имао са социјалистима. Одједном је СПС био прихватљив политички партнер. Јер овај нови СПС који је водио Ивица је проевропски, продемократски и све у том смислу – ваљда.

А онда, кад је мали Ивица проценио да је дошло његових 5 минута и да је коначно дошао тренутак да се ослободи термина „портпарол“, „коферче“, „Ивица-Марица“, да коначно изађе из сенке Милошевића, да престану „прозивке“ да је он само „мали Слоба„,  онда је СПС опет постао лош.

Кад је постало јасно да ће ДС и ЛДП остати кратких рукава Драшковић је рекао да је формирањем Владе СНС-СПС-УРС Србија закорачила уназад и да осећа страх јер су на власт дошле странке за чије су се владавине догодила два атентата на њега. Нагласио је тада да главну реч у Влади имају партије за чијег је времена Србија била земља државног тероризма. То што је тај исти СПС био прихватљив не до само пре пар дана док су били актуелни разговор и Влади* већ је био потпуно регуларан и исправан кад је у комбинацији са ДС владао последње четири године, то је сад пуј пике не важи.

Да није јадно било би смешно. Човек више није ни политичка карикатура…

Advertisements

Коментари на: "Кад вук постане овца…" (8)

  1. Kao i uvek…pravo u metu. Kad citam Tvoje tekstove, uvek pomislim….pa to je „moje“, samo sto nisam napisao. ti to radis veoma precizno i analiticki posteno. Osnovni problem je sto se politikom u Srbiji bave likovi koji ne umeju da se stide, a misle da je narod zaboravan…U sustini i jeste, ali ipak ima i onih koji imaju dobru memoriju…ili su bili akteri mnogih dogadjaja da bi ih mogli lako zaboraviti. Sticajem, rekao bih…nesrecnih okolnosti…imao sam priliku da izbliza i iznutra vidim svo to politicko blato i nacin na koji sve to funkcionise. Vuk je samo jedna mala karika u tom dugackom lancu bezcasca koji vec godinama urusava ovu zemlju, a narod dovodi do…nemam pravi termin koji bi otslikao polozaj nas „obicnih smrtnika“ u koji su nas dovele te bitange. A vuk je onaj…iz prvih redova. Svakodnevno ga vidjam u Kosutnjaku gde seta sa svojim vucjakom u pratnji policajca…ponekad i dvojice i pitam se…zasto mi poreski obveznici to placamo? Zasto on mora da se cuva, koga se on to boji. Zasto ja slobodno setam, a on to ne sme…u cemu je problem? Imam samo jednu dilemu u vezi njega…ne znam da li mu je pas ofucaniji…ili on. Izvinjavam se psu…zbog poredjenja.

    • Драго ми је кад прочитам да је неко препознао своје мисли у мојим речима. Даје наду да нас, ипак, има више него се чини на први поглед…
      У нашој Мајци Србији је последњих деценија правило: што си гори, што више радиш против земље и народа добићеш веће привилегије. Вук је један од школских примера те приче…

  2. Slažem se sa prethodnim:
    „Kao i uvek…pravo u metu. Kad čitam Tvoje tekstove, uvek pomislim….pa to je “moje”, samo što nisam napisao. Ti to radiš veoma precizno i analitički pošteno.“

    Lepo si opisala kako je Vuk iSP’O ovca 🙂

  3. Маја Тешић рече:

    Не опраштам му „ЈУРИШ“ са балкона Народног позоришта тог 9. марта. Замислио је био да је војсковођа, па командовао, али се заборавио. Војсковође српске викале су „За мном“. А он, са безбедног места, са кога се још све лепо види, он, човек који децу своју нема, туђој деци нареди…. После је љубио руку Олбрајт. Ту руку што је опет српску децу побила. Не опраштам му. А теби хвала, Иво. Што не даш да превидимо и заборавимо. Пошто, нажалост, увек има нешто ново….

    • Много је ствари које се везују за њега. Ружних ствари. Некад се ни ја не сетим свега кад пишем, а некад ми буде мучно да понављам. А он увек избаци неки нови бисер због кога ми изнова крене лавина мучнине…

  4. За Вука Драшковића ми је драго да је жив и здрав, да нису ни једном успели да га убију, из разлога јер би од ОНО направили мученика.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: