Ко је Србин и српскога рода,
и од српске крви и колена,
а не дошо на бој на Косово,
не имао од срца порода,
ни мушкога ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
рујно вино ни пшеница бела!
Рђом капо док му је колена
!

Мислим да у Србији не постоји особа која себе сматра патриотом, а да не зна чувену Клетву Кнеза Лазара којима је проклео све оне који се 28. јуна 1389. нису појавили на Косову пољу – месту највеће победе и највећег страдања, највећег јединства и највеће издаје српског народа.

Кад се погледа у рикверц може се рећи да су три Видовдана кључна у српској историји.

Тог првог Видовдана 1389.  је, кажу, у Боју на Косову погинуло све што је у Србији вредело. На челу са кнезом Лазаром. Од тог Видовдана оно најбоље, најсветије се слило у лик Милоша Обилића. Од тог Видовдана оно најгоре, најлошије се огледа у лику Вука Бранковића. Тог Видовдана победу над јединством однеле су поделе које Србију и Србе прате и дан данас. У знак сећања на Бој на Косову на Газиместану стоји споменик, ново ходчашће свих оних у којима живи „семе Лазарево“ и који се никад неће одрећи свете српске земље из које је, по предању, после Косовског боја почела да расте нова врста божура – црвених од крви изгинулих јунака!

Видовдан је симболичан и за бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића. Може се рећи да је овај празник његово политичко рођење и његова политичка смрт,

Тачно шест векова после Косовске битке на Газиместану је одржана централна прослава обележавања 600 година од Боја на Косову. Легендарна сцена, Слободан Милошевић са позорнице високе 18 метара пред, процене су се кретале између 1,5 и 2 милиона људи, одржао је говор који га лансирао у орбиту. Тог тренутка за неке је Слоба постао нови Лазар, онај који ће помоћи васкрсење Србије. У говору је, између осталог рекао:

…На овом месту у срцу Србије, на Косову Пољу, пре шест векова, пре пуних 600-на година догодила се једна од највећих битака онога доба… Шест векова касније, данас, опет смо у биткама и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене. Али без обзира какве да су, битке се не могу добити без одлучности и храбрости. Без тих добрих особина које су онда давно биле присутне на Косову. Наша главна битка данас се односи на остварење економског, политичког, културног просперитета... Пре шест векова Србија је овде, на пољу Косову, бранила себе. Али је бранила и Европу. Она се тада налазила на њеном бедему који је штитио европску културу, религију, европско друштво у целини. Зато данас изгледа не само неправедно већ и неисторијски и сасвим апсурдно разговарати о припадности Србије Европи. Она је у њој непрекидно, данас као и пре. Разуме се, на свој начин. Али такав који је у историјском смислу није никад лишио достојанства...“

Неколико деценија касније делове тог чувеног говора извађене из контекста Хашки трибунал је користио као доказни материјал његовог ратног поклича који је запалио Балкан.

Само 12 година после легендарног газиместанског говора тачно на Видовдан, 28. јуна 2001. Слободан Милошевић је из Београда послат за Хаг. Као пакет, са све машницом Ђинђић и остатак ДОС-а на чијем челу се још увек налазио Војислав Коштуница, су бившег председника Србије и СР Југославије испоручили Хашком трибуналу. У том казамату формираном да би се оправдало етикетирање Срба као геноцидног народа Милошевић је под сумњивим околностима и скончао непуних пет година касније – 11. марта 2006.

Кад се подвуче линија:

На Видовдан давне 1389. Србија је на Косову пољу водила први Косовски бој. По једној верзији је победила, по другој претрпела пораз и од тад се спрема за нови бој.

На Видовдан сад већ давне 1989. Слободан Милошевић је на Газиместану извојевао своју прву, неки сматрају и једину победу.

На Видовдан не тако давне 2001. Слободан Милошевић је, сматрају многи, доживео највећи пораз у свом животу, а клетва кнеза Лазара је, такође сматрају, заживела у пуном сјају јер је главни „пакер“ Милошевића непуне две године касније скончао како јесте.

Данас је неки нови Видовдан. Шта ће нам донети?

Многи Срби пробаће да стигну до Газиместана и покажу да се нису одрекли Косова и Метохије. Неки ће пробати и, не треба сумњати у то, успети да многе од њих спрече да стигну на одредиште са једним јединим циљем – да их на Газиместану данас буде што мање.

Оно што они који се одричу Косова и Метохије и они који негирају симоболику Видовдана не могу да схвате је да без обзира колико данас људи буде на Газиместану дух Косовског боја и семе Лазарево живе у српском народу и живеће у њему још дуго. Јер, без обзира на званичну политику коју је водила она и онаква власт, а питање је колико ће се она разликовати у наредном периоду, један део народа се Косова и Метохије није одрекао и никад га се неће одрећи. Јер

ИЗГУБЉЕНО ЈЕ САМО ОНО ЧЕГА СМО СЕ САМИ ОДРЕКЛИ!

И за крај, на данашњи дан, уместо било каквог закључка, песма Не дам! Невена Милаковића Ликоте која се сјајно уклапа у тему Видовдана, Косовског боја, Косова и Метохије, Лазара и косовских јунака…

Немој да плачеш сине не могу нам Га отети,

тамо је сва наша снага, тамо је Цар Лазар Свети.

Тамо су Свети ратници Српски, тамо су вјечне страже сине,

тек ће да осјете силници дрски оштрицу наше отаџбине.

Тек ће да схвате гдје се налазе, у што су дирнули злом опијени

кад почну да их обилазе призвани Светињом синови Њени.

И нико са њима да не прозбори јер они не могу да се застиде,

биће довољан да их сагори праведни поглед Симониде.

Биће довољна да им ум помрачи сјенка од славног Газиместана,

не бој се сине, више не плачи, радуј се звонима Светих Дечана.

Они нам сине ништа не могу, радуј се, обриши сузе са лица,

тамо смо најближи Свевишњем Богу, тамо је Небеска Раваница.

Тамо су сине гробови стари, из сваког Крст сеже до самог Неба,

они их не виде, ал’ ко за њих мари, осмјехни се чедо…тако треба.

Тако се бори против утвара, оне се највише смијеха боје,

не бој се с нама је Пећаршија стара, покажи им зубе дијете моје.

Покажи да твојим венама тече крв древних Сораба, плава и Света,

којој је Царство Небеско Прече од мрачног сјаја овога свијета.

Свега се одреци само не Крста, од Крста они панично бјеже,

нека те обоже три срасла прста к’о некад испод Самодреже.

И знамо добро, давно схватили да сила Бога сине не моли,

ал’ видјећеш да нисмо узалуд патили кад им Бог покаже да силу не воли!

Advertisements

Коментари на: "Видовданска симболика" (2)

  1. Lep tekst, iz duše, moćni stihovi:

    „они их не виде, ал’ ко за њих мари, осмјехни се чедо…тако треба.

    Тако се бори против утвара, оне се највише смијеха боје,“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: