Мислила сам да се не дотичем те теме, али просто не могу. Где год се окренем чујем „ЗА“ и „ПРОТИВ“ одлуке Синише Михајловића, селектора фудбалске репрезентације Србије, да из тима одстрани Адема Љајића. Разлог је то што поменути репрезентативац Србије није превао химну „Боже правде“.

Одлука Михајловића је изазвала праву буру у Србији у свим сферама друштва. Баш како су у овој нашој земљи сви компетентни да буду селектори, тако су сада компетентни да дају оцене исправности Михајловићеве одлуке. Једни га нападају, оптужују да је већ на почетку себе обележио као шовинисту који жели етнички чисту репрезентацију, други сматрају да је можда мало претерао, трећи су става да се правила требају поштовати, а четврти га бране свом снагом.

То што сам ја као „мали деца“ волела фудбал и то што сам навијала за Црвену звезду (јер Звезда је живот све остало су ситнице 😉 ), не значи да нећу бити објективна. Посебно јер без обзира на сјајне игре у црвено-белом дресу Михајловић ми никад није био међу фаворитима.

Удаљавање Љајића из националног тима је добило политичке, националне и верске конотације што је, по мом скромном мишљењу, тотална будалаштина. Оно што се знало и пре овог „скандала“ је да су сви репрезентативци потписали Уговор који садржи неколико тачака, а једна од њих је и певање химне пред меч. Љајић је потписао Уговор, није га испоштовао и кажњен је. И ту престаје сва даља прича.Кад се на нешто обавежеш и не испуниш услове које си прихватио аутоматски уследе консеквенце. У овом конкретном случају удаљавање из репрезентације. И то је просто тако.

Дакле, нема простора да се разговара о одлуци Синише Михајловића да ли је била исправна или не. Човек се позвао на поштовање Уговора. Оно о чему може да се дискутује је постојање таквог Уговора са таквим тачкама. Ко је њему уопште дозволио да направи Уговор са играчима, да у њему стоји и та тачка о химни, и да ли је тај Уговор заиста неопходан да би репрезентација функционисала као национални тим? О томе можемо да причамо.

Као што сам већ поменула Михајловића никад нисам нешто претерано волела. Чак би се могло рећи да ми је од свих Звездиних фудбалера био најмање драг. Играчке квалитете никад нисам спорила, али ми је као личност био „проблематичан“. Кад је доведен на место селектора репрезентације доста људи је захватила својеврсна еуфорија: Миха на челу репрезентације!!! Док су други падали у транс је сам мислила да је он још увек „зелен“ за позицију селектора. Сматрала сам да за пар година, са још више искуства, би био одличан избор, али у овом тренутку је прерано. Веровала сам да ће и њега, као и многе пре њега, потрошити пре времена. Да ће се добар потенцијал, због недостатка ауторитета, потрошити у празно.

Могуће да је и сам на сличан начин проценио ситуацију и знајући где долази, у какво расуло стиже, одлучио се на овакве кораке. И сам је дуго био репрезентативац, одлично је знао како ствари у нашем тиму функционишу. Већини играча мечеви репрезентације су били прилика да се сусретну са старим другарима, проведу пар дана заједно, добро се зезају, а онда се врате својим пословима. Многима је управо играње у репрезентацији помогло да се што боље „продају“. Кад би се у публици појавили менаџери они су остављали „срце на терену“, пружали „партије живота“, иначе су били статисти који су дошли да одраде обавезу. Михајловић је то одлично знао.

Државна обележја Србије представљају застава, грб и химна. Ако то не поштујеш не поштујеш ни државу. Можемо да причамо о томе да ли нам се химна „Боже правде“ свиђа или не, мени лично се не свиђа и њено интонирање у мени не буди родољубива осећања,  али је то химна Србије. И као таква МОРА да се поштује. И ја је поштујем. И мора да је поштује сваки грађанин Србије. Посебно ако је у ситуацији да репрезентује земљу на међународној сцени.

Вратићу се пар година у рикверц. Неко ће можда рећи да идем предалеко, али сматрам да се и у овоме што ћу поменути се могу тражити разлози за спорни Уговор.

Санкције које су погодиле Југославију и због којих наши спортисти нису учествовали у међународном систему такмичења су ојачале клупску припадност у Србији, а са друге стране ослабиле емоције према репрезентацији. Кад су санкције укинуте, и кад се фудбалска репрезентација окупила и почела да игра сећам се да се није навијало за репрезентацију него за клубове. Чак су се и Делије и Гробари делили као иначе, први на север, други на југ. Нисам сигурна за детаље, до скоро сам знала све податке, али се овај хард у глави преоптеретио па почео да „трокира“, али уз помоћ једног другара сам проценила да су имена тачна. Дакле, пријатељска утакмица Југославија – Русија, постигнут је гол за Југославију и у том тренутку постало је јасно да је култ репрезентације потпуно изгубљен. Стрелац је био Дејан Рамбо Петковић „Звездаш“, север је дивљао, југ звиждао, а он се нашао у чуду, није знао где ће, а онда отрчао ка „северу“ да прослави гол. Он није био репрезентативац Југославије, он је био Звездаш! И сам је себе тако доживљавао и навијачи су га тако доживљавали. (ако смо и погрешили меч и име стрелца не замерите. Оно што сигурно знам је да се играло у Београду и да је стрелац био играч Звезде, а то је у суштини и једино битно за поменуту причу).

Сличан принцип је и сада, после толико година. Клупски лоби је и даље јак, већина је ту да одради шта мора или направи себи бољу прођу на ино тржишту. Селектор је ту да направи један тим, да их научи да дишу као један, да мисле као један. У неким нормалним условима подразумевало би се да репрезентативци певају химну, да у сваком мечу дају свој максимум, да не праве проблеме, дискредитују себе и репрезентацију. У неким нормалним условима усмени договор, прећутни договор би био довољан. Код нас те неке ствари изгледа треба да се регулишу Уговором. У писаној форми. Црно на бело. Да би био сигуран да ће сваки играч кога је позвао у национални тим заиста на достојан начин репрезентовати Србију Михајловић је прибегао ни мало популарном и реално неуобичајеном принципу – уговорној обавези.

Без обзира што је тај Уговор заправо споразум између селектора и играча и што вероватно нигде није оверен да би био и правно валидан, то нема везе. Михајловић је на папир ставио оно што очекује од сваког играча, а они су се потписом обавезали да ће то поштовати. Да ли пре потписа нису ни прочитали текст Уговора, да ли су мислили да се неке тачке могу избећи, да ли су веровали да ће по старом добром обичају да се прогледа кроз прсте, то је њихов проблем. Михајловић је одлучио да ауторитет и култ репрезентације гради на овај начин. Ни мало популаран, али очигледно једини за који он верује да ће дати резултате. И то му је неко у Фудбалском савезу Србије одобрио. Он то није радио на своју руку.

Да се вратимо на „скандал“. Љајић је прочитао Уговор. Видео је ту тачку о певању химне. Имао је неколико могућности. Да каже да ће испунити све тачке осим певаља химне јер

а) не зна речи

б) крши се са његовим принципима

в) не жели да пева јер има ружан глас

г) било који разлог је добар разлог

и да ако то Михајловићу одговара да се направи неки „анекс“ који би се убацио у његов Уговор. Или да се захвали на позиву и одбије да игра за репрезентацију јер му не одговарају тачке Уговора.

Шта је он урадио? Потписао је Уговор и прихватио СВЕ тачке. Шта је потом било? Није певао химну и прекршио је Уговор. Михајловић је реаговао како јесте. И то је и било очекивано јер да је Љајићу прогледао кроз прсте аутоматски би изгубио ауторитет. Пре свега код играча, а потом и у јавности.

Верујем да би Михајловић исто поступио да химну није певао Пера Перић, То што је Љајић исламске вероисповести овде верујем није имало никаквог утицаја. А овим потезом, Михајловић је више него јасно свима ставио до знања да је у граду „нови шериф“ и да његова правила игре морају да се поштују докле год носи значку.

Не видим шта је спорно.

Advertisements

Коментари на: "Нови шериф – нова правила" (5)

  1. Алем Тоскић све објаснио……
    – Химна је закон и то мора да се поштује. Тако је када играш за репрезентацију, тим је увек на првом месту – прича Тоскић, а на питање да ли може да претпостави зашто Адем није певао „Боже правде“, одговара:

    – Нема разлога да неко у Србији не пева ту химну јер је то симбол и знамење наше земље. Не видим шта има спорно у речима „Боже правде“. Када смо освојили сребро на ЕП, нико ме није терао ни наговарао да певам, а ја сам тражио да ми дају шајкачу.

    • На страну што је логично да ако си већ део репрезентације поштујеш државне симболе, значи певаш и химну, али ако си још парафирао Уговор у коме стоји да то МОРАШ да урадиш, онда у поступку Михајловића нема ништа спорно.
      У другим државама у националним тимовима, људи који нису припадници одређеног народа или одређене вере, исто певају химну.
      Код нас само постоји та болесна потреба да се свему дода зачин политике. Први пут имамо на неком руководећем месту, па макар то било и селектора фудбалске репрезентације, особу која је доследна ономе што каже. И то некоме одмах смета. Уместо да му честитамо на доследности већина га пљује.
      При томе, глатко заборављају да је тај Михајловић био тренер Љајићу у Фиорентини и многи сматрају доста му помогао, да је тог истог Љајића пре пар недеља тренер клуба тукао пред ТВ камерама због саможивог понашања. И поред тог поступка Михајловић га је због играчких квалитета звао у репрезентацију, пружио шансу, али је овај већ на почетку прокоцкао.
      Ја заиста у целој овој причи не видим ништа спорно.

      • Најбоље је да су му ови из Фиренце рекли да не могу да му дају милионе „из личних разлога“ иако су потписали уговор са њим! Мали је глуп и неписмен…..
        А политика се убацује у све јер боље да се прича о томе него колико се бедно живи, да има више пензионера него радника и да ПДВ иде на 22%……и слично!

  2. Bogami svaka čast – šta ti sve umeš pravilno da analiziraš, baš se ponosim što sam ti u komšiluku (znaš ono – Ciga i doktor stanuju u istoj ulici, kuća do kuće i Ciga kaže da će on uvek skuplje prodati kuću nego doktor, jer je dosta da kaže „moj komšija, doktor…“)

    • хахаха срећа па нико од нас неће да се сели :-))))
      слушај, кад си у добром комшилуку који је заиста квалитетан и инспиративан, није тешко правилно анализирати неке ствари 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: