Протекла два дана сам се мало искључила из свакодневног живота. Посветила време себи и пријатељима, нисам размишљала о формирању Владе*, председничкој инаугурацији, томе ко ће бити премијер и свим осталим стварима о којима размишља сваки просечан Србин. Не зато што воли да мисли о томе, већ зато што хтео или не, мора да брине и о тиме детаљима. Ко ће са ким да склапа постизборне дилове, како ће се то одразити на наше животе.

Како су на феноменалном сајту „Вукајлија“ – речнику сленга – објаснили, постоји прастара српска пословица која каже:

Ја теби војводо, ти мени сердаре…а обојица знамо каква смо го*на!

Како време пролази све ми се више чини да управо тако изгледају ови преговори, договори око формирања Владе* Републике Србије. Странке које су освојиле највише гласова СНС и ДС немају довољно да би самостално формирале Владу*, па на све начине покушавају да то ураде тако што ће некога „приволети“ да уђе у коалицију.

Кренуло се од онога да ће нова Влада* бити иста као и стара или још гора, да ће је формирати ДС – СПС и УРС или ЛДП. Онда се после другог круга председничких избора појавила рачуница да би Владу* могли да формирају СНС-СПС-ДСС, али се врло брзо одустало од ње. Пре свега јер је Запад „јасно и транспарентно“ ставио до знања да Коштуницу и ДСС ни по коју цену неће у власти. Уследила је информација да преговарају ДС и СНС и да ће СПС у тој опцији да, народски речено, извиси. Тих дана се чуло да је Србији у овако важном тренутку неопходна стабилна Влада* коју би формирале две најјаче странке у Србији. То што су се до само пре пар дана најстрашније пљували, то није битно. Зарад власти су спремни на све. Уосталом, не би било први пут у Србији да се највећи ривали, готово смртни непријатељи, пронађу на „истим социјалним основама“ и зарад просперитета земље и наставка евроинтеграција прогутају по коју кнедлу.

Онда је ДС објавио да је Борис Тадић њихов кандидат за премијера, а у Србији је заживео виц о Тадићи у коцкању са европском будућношћу Србије. Дачић је, брже боље, рекао да је Тадић прихватљив кандидат и сам себи пљунуо у лице јер је само две недеље раније рекао:

– Ништа више у Србији неће бити исто као пре. Можда се у Србији не зна ко ће бити председник, али сигурно се зна ко ће бити премијер.

Јуче је лансирао ултра-мега-гига хит са најновијег „носача звука“:

– Што се мене тиче, моја област интересовања и даље је МУП. У прошлом периоду то министарство постало је најбоље у Влади и ја сам оцењен као најбољи министар. Зашто бих мењао нешто што је успешно?

Нема везе што нећу бити главни баја, битно је да сам први до њега – ваљда је то логика којом се иде. Некоме је то можда паметан политички потез, мени само још једна потврда да политичкој „елити“ Србије уопште није битно какав утисак остављају својим изјавама и поступцима. Они знају да смо „осуђени“ на њих, па  се поприлично бахато понашају. Данас причају једно, а сутра раде нешто што би у озбиљно организованим срединама био чин политичког самоубиства. Кад покажеш да са тобом могу као са кученцетом, да си спреман да шениш на сваки њихов миг само да би остао у друштву, како можеш да очекујеш да те неко иоле нормалан озбиљно схвати? А, можда и ја претерујем, очекујем превише од овог народа, или бар већине која на „изборима“ даје поверење тим и таквим. Оправдање да бољих нема није оправдање.

Оно што је трагично за нашу земљу је то да имамо ситуацију да ће нам, сви су изгледи, на чело Владе* доћи човек коме народ није дао поверење. На директним изборима између двојице кандидата народ је „изабрао“ оног другог и на тај начин му јасно ставио до знања да га не жели на водећој функцији у земљи. Губитак избора у нормалним земљама повлачи и одређене потезе – у најмању руку оставку на место председника партије. Тако раде они који имају образа и части. Код нас то није тако. Наши политичари, чини се, немају проблем да из једног дреса пређу у други, да из једних ципела ускоче у друге, да из једне фотеље седну у другу. Само да је удобно.

Борис Тадић који је променом Устава омогућио себи кандидовање за трећи мандат председника Србије, али је и поред максималне подршке свих медија и релевантних институција у Србији и иностранству, доживео катастрофу на „изборима“, уместо да се пресели у политичку илегалу, што би деца рекла покрије се ушима и стиди,  добиће шансу живота. Сешће у фотељу премијера. Као председник Србије давао је себи права која му  по закону нису припадала. Као премијер у старту има већа права него председник, не смем ни да помислим на шта ће личити његова владавина. О томе да уколико он буде и изабран за премијера то аутоматски значи да ће практично иста булумента и наредне четири године терорисати и овај народ и ову земљу, не треба ни да трошим речи.

У ствари, постоји реална опасност да булумента буде још гора. Зна се само да преговарају ДС и СПС ко ће бити „треће прасе“ у овој коалицији још није сасвим јасно. А избор је кукала нам мајка. УРС или ЛДП. На једној страни имамо Динкића који је уништио све чега се дотакао. Промена имена из Г17+ у УРС је шминка којом је покушао да избрише све лоше сегменте своје владавине. На жалост, у земљи Србији у којој народ има памћење као лептир, он је опет ушао у Скупштину и у прилици је да се дочепа неког места у новој Влади*. Скандал са 1.000 евра, а потом и признање да је свесно лагао да би Тадић добио изборе су не мрље у политичкој каријери већ онај тег који вас вуче на дно океана. Свуда осим у Србији. На жалост.

Друга опција нам је ЛДП. Чеда Јовановић који отворено признаје Косово, који Републику Српску назива геноцидном творевином, самим тим и комплетан српски народ сврстава у групу највећих злоичинца у историји света, који на сваком кораку показује да би за њега Србија била најприхватљивија кад би се свела у оквире Београдског пашалука, је могући саиграч Тадића и Дачића. С обзиром да је у предизборној кампањи „пуцао“ на места шефа дипломатије, министра полиције, а недавно сам чула да жели и министарство за Косово и Метохију, јасно је какав ће бити његов допринос на даљем „европском путу“ Србије.

Готово у сенци свега „напредњаци“ помињу Јоргованку Табаковић као будућег мандатара Владе* јер би негде и било нормално да власт формира странка која је добила највише гласова у Србији. Посебно кад се има у виду да би нова Влада* коју би предводио Тадић несумњиво била много гора са далеко погубнијом политиком по националне интересе Србије, али и прости опстанак Срба као народа.

На жалост, како стоје ствари, у Србији се неће ништа променити. Чак ни визуелно. Опет ћемо на руководећим местима гледати људе који су Србију довели до дна бунара, и који, уместо да се помакну и некоме дозволе да проба да је изведе на површину, упорно копају још дубље. Само зато што мисле да су Богом дани.

И онда се сетим оне приче о Слоби апсолутисти који је владао 10 година. Еј, 10 година! А онда се сетим тога да је „револуција“ била 2000. Пре 12 година! Како време пролази све ми се више чини да ће „ДОСманлије“ постати наша реалност. Једини проблем је што ја нигде не видим Карађорђа. Ни у најави. А сеча кнезова нам се одвано догодила…

__________________________________________________________________________________________

* Влада је састављена на основу једностраног самопроглашавања победе на изборима (аутор фусноте комшија преко плота http://noviinternet1987.wordpress.com/)

Advertisements

Коментари на: "Није шија него врат" (4)

  1. Super i hvala (kad si ti tu ne moram da pratim „medije“ i prečišćavam njihove (dez)informacije). Sve izanalizirano cakum-pakum 🙂 Znaš šta dužni su ti (i nama ostalima) i ovih 12 godina („…ko provede 12 godina u KP domu Zenica, taj je pravi hadžija…“) i sve ove sate što provodiš uz kompjuter jer te svojim „delima“ prosto primoravaju na to…

    Dobar je i tekst ispod slike – što bi se reklo „jedna slika govori više od hiljadu reči“

    Pogledaj, isto na WordPress-u tekst sa naslovom (otprilike) „Koalicija, kohabitacija i ostale reči na K“ – nasmejaće te, garant 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: