Како су организатори најавили ове године „Парада поноса“ ће трајати не пар сати већ пуних осам дана. Неко би вероватно имао и неку асоцијацију на ову бројку, али ми смо фини. Дакле, осам дана, ни мање ни више. План је да од 30. септембра до 7. октобра низом догађаја у Београду укажу на важност поштовања права хомосексуалаца и лезбејки, а сама улична шетња планирана је за 6. октобар.

– Овога пута нећемо заузети улице на пола сата или сат већ ћемо на осам дана заузети читав град јер то нама припада – рекао је Бобан Стојановић члан Организационог одбора.

Та реченица је изазвала одређену реакцију код мене. Оно што следи је мало „измењено и допуњено издање“ текста који је објављен на блогу прошле године, а настао је у време кад се није знало хоће ли или неће бити „Параде поноса“. Зашто га понављам? Зато што и даље исто мислим на ту тему. И мислим да је безобразлук који показују организатори „Параде поноса“ немерљив.

Да сад одмах једно разјаснимо да би избегли неке ружне коментаре, етикете и преписке: немам ништа против хомосексуалаца и лезбејки. Као одрасла, здрава и свесна особа никад не гледам у „туђе двориште“. Ко шта ради у своја четири зида, докле год то не укључује малолетне, ментално заостале, инвалидне особе и стара лица, мене се не тиче. Али апсолутно. У својој кући ради шта хоћеш. Није мој проблем. Није ми у сфери интересовања.

Али, имам проблем са Парадом. Одувек је било исто, кад је неко помене мени се јави оно логично питање које верујем да има свако:

Шта је ту за понос па треба да се парадира по граду?

Цела та прича да Парадом показују да смо различити, а опет исти, да је „геј о-кеј“, да то није болест и сличне ствари које се могу чути мени као немом посматрачу са стране „пара уши“. Ако смо сви заиста исти чему онда та потреба да то тако јавно доказују? Мој утисак је да тиме желе пре свега себе да убеде да нису различити. Кад се томе дода да је вишеструко потврђено да је после сваког покушаја организовања Параде порасла нетрпељивост према хомосексуалцима и лезбејкама, не само у „балканској Србији“ већ у готово свим земљама, заиста не видим логику у инсистирању на њеном одржавању. Посебно не ову да са пар сати пређу на пар дана. Од шетње прерасту у фестивал. Мени делује да само желе да провоцирају и изазову негативну реакцију.

Кад су се појавиле прве приче о Паради поноса, о шетању хомосексуалаца и лезбејки сећам се коментара да ће „сутра“ параду тражити и педофили као љубитељи деце. То су ружна поређења. Педофилија је страшна ствар и са тиме се не сме на било који начин шалити. „Сутра“ параду неће тражити педофили јер је педофилија законом кажњива, а припадност бити хомосексуалац и лезбејка није, бар не у Србији, али би зато могли да се организујемо ми који волимо одређене врсте секса које нису кажњиве. Има нас сасвим довољно да свако мало организујемо шетње, параде, фестивале…. И љубитељи дуге предигре, љубитељи оралног секса, љубитељи позе 69, љубитељи С/М, љубитељи доминације, љубитељи сексуалних помагала…. Их, колико нас има, сви смо различити, а опет исти. И ми би да парадирамо, без да икога провоцирамо. Уз неке прикладне паролице, плакате, можда чак и мало демонстрације, што да не. Није то ништа страшно, а ни страно било коме.

Зашто ми то не радимо? Зашто ми то не тражимо? Зато што су сексуална опредељеност и оно што радимо са својим партнером, без обзира на партнеров пол, наша лична ствар. Нешто што се никога другог не тиче. Што се не дели около, осим по неки „сочни“ детаљ уз трач партију са пријатељицама или уз пиво са ортацима. Тек да покажемо какви смо шмекери и звери.

Друга ствар која ми смета је етикета да свако ко је против Параде је „хомофобичан“. Без проблема све нас који нисмо хомосексуалци или лезбејке су оптужили да имамо фобију од људи јер управо је то буквалан превод хомофобије. Ја нисам хомофобична, далеко од тога. Волим људе само тако. Само не волим да ми градом парадирају „Адам и Стева односно Ана и Ева“ – организовано. И не дозвољавам да ми било ко каже да због тог става имам фобију од другог човека и да сам скривена, потенцијална лезбејка.То што не подржавам „Параду поноса“ не значи да имам проблем са својом сексуалношћу. А они упорно желе да нас све убеде да ако не подржавамо хомосексуалце и лезбејке нисмо сасвим нормални, да смо проблематични, неуротични и да смо дестабилизујући фактор друштва.

Трећа ствар, у Србији земљи која је минулих година прошла „од немила до недрага“, у којој кад дотакнеш дно и по логици ствари можеш да идеш само ка врху на неки волшебан начин наставиш да падаш, само још Парада фали. У овој земљи не функционише ништа. Привреда већ годинама не постоји. Продато је све што је иоле вредело, уништено све што је иоле функционисало. Србија све више тоне у дужничко ропство. Економска криза је најстабилнија непромењива у српској причи. Пут ка Европској унији има све више наплатних рампи и нико не зна шта се крије иза следеће кривине. Прича да организовањем Параде поноса чинимо велики корак ка европским интеграцијама, да тиме показујемо да је Србија земља у којој постоји добра воља за прихватање различитости просто не пије воду. Нити смо ми глупи да поверујемо да ће нас Парада увести у ЕУ нити било ко нормалан жели да буде у ЕУ ако је услов Парада. Уосталом, многи градови те феноменалне творевине зване Европска унија немају „Параду поноса“. Зашто је они не организују у свом дворишту ако је то о-кеј и ако тиме доказују да поштују права хомосексуалаца и лезбејки? Зато што нико неће немире, нестабилност и проблеме. А Параде у великој мери доносе све то.

Такође веома битна ствар која се онако, суптилно, игнорише је то да из организације хомосексуалца и лезбејки стално истичу да не желе сукобе, да не провоцирају друге и слично. То би се могло окарактерисати као ноторна лаж! Сетимо се прошле године, Србија је била пред пуцањем. На Косову и Метохији барикаде, пола народа гледало ка северу Космета, размишљало се како да се помогне људима на барикадама, у Војводини свако мало јављали о томе да су нападани млади људи само зато што су Срби, а они су тад запели да се Парада одржи. У тренутку кад је и најглупљем човеку на планети Земљи било јасно да је одржавање Параде у Београду ван сваке здраве памети, кад су и из полиције апеловали да се одустане јер је повећан ризик од сукоба, нереда, они су тврдоглаво пркосили и позивали се на своја права, слободу организовања. Иако су тада из полиције тврдили да није сигурно, они то нису хтели да прихвате. Желели су да шетају и поделе љубав са другима.

Да се не лажемо, организатори Параде одлично знају да свака њихова шетња, или покушај исте, изазва нереде, сукобе грађана са полицијом, ново демолирање Београда. Престоница Србије постаје права ратна зоне. Све знају али ни по коју цену неће да одустану. Без љутње, али мени се једно питање мота по глави:

Колико само можете да будете себични?

Да не причам о томе да мени као некоме ко је рођен у Београду је више пун %$#&“ (знате сви одлично на шта мислим) тога да свако мало идем кроз разлупан град. Како се коме, да простите, дигне она ствар, тако дође у Београд и ломи. Хомосексуалци и лезбејке желе своја права да се покажу? Сјајно. Ја желим своје право да сваког дана могу да идем кроз центар града како ја желим, без да ме заустављају пандури и да ме упућују у „сигурне зоне“. Зашто би њихово право било јаче и значајније од мог? Само зато што тамо неко са Запада тврди да то мора тако да буде? Никад нисам волела те директиве за понашање, посебно кад су свесно биле уперене у смеру дестабилизације.

Мој је утисак, нека ме неко исправи ако грешим, да уколико сви показатељи говоре да је зарад њихове сигурности боље да се Параде не одржавају у Београду, а они инсистирају не само на шетњи него сад већ читавом фестивалу, више него свесно улазе у ризик да добију по носу. Здрав разум говори да онда немају права да се буне за оно што им се десило. Јер су то, негде, и сами изазвали.

Advertisements

Коментари на: "Фестивал као фактор нестабилности" (9)

  1. Пуно искрених ствари сам прочитао на овом посту, и то ценим. Имам свој став о целој причи. Степен декаденције нашег изгубљеног друштва је и парада „поноса“. Некада је Београдом ишла само литургија за Спасовдан, временом се њој придодала војна парада, услед промена једна је брањена друга укидана, па обнављана. Ето све прилике да сад све три параде буду одржане у једној години. Можда се у парадирањима не одаберу исте маршруте, можда поруке које буду послате неком нешто и кажу.
    Треба прихватити „различитост“. Зашто Београд не буде једини град који нема геј параду и по томе буде различит? Мука ми је од поводљивости и додворавања, од потребе да сви личимо на неквалитет (или бар недоказане вредности), а да то замотавамо у различитост. Шта би било следеће? Како изгледа дно дна?

    • Слична размишљања имам и ја. Неодумице, питања. Вређа ме и погађа то што ми нешто МОРАМО. Па, шта ако имају други градови, зашто морамо и ми. Што си лепо приметио, зашто ми не би били специфични по томе што немамо. Поред свега што нам се дешава, заиста нам то није потребно. Посебно јер са собом носи много негативних конотација…

  2. Dobar, tekst, dobar. I korektan i jasan… Isto je dosta lepo napisan i Gay je OK ili sličnog naslova na jednom WordPress blogu. Pominjem i taj drugi tekst da ti kažem da ima još normalnog sveta 🙂

    Baš me je nasmejalo „Adam i Steva“… ima naš narod duha (još uvek)

    A za što se tiče kategorije koja traži paradu, mislim da su podržavani (svakako) i finansirani (vrlo verovatno) od onih koji nam prodaju „demokratiju“. Naime, svako okretanje pažnje od suštinskog problema ljudskih prava i sloboda odgovara onima koji su ta prava i slobode zatrli i/ili zloupotrebili.

    Druga moja „teorija“ je da među onima koji su trenutno na vlasti ima pedera (jedan od njih mi je virio u sobu, sećate se :)) i da zato odobravaju (ili kobajagi ne odobravaju) taj cirkus.

    • Волим ову подршку: Pominjem i taj drugi tekst da ti kažem da ima još normalnog sveta 🙂
      Што нас је више лакше је…
      О, то свакако, само нисам хтела да улазим у те детаље да неко не помисли да мени нису одобрили кинту за „Параду љубитеља предигре“ па сам сад љубоморна 🙂
      То је тај принцип, ми њима дамо Параду која је „симбол“ слободе изражавања, а то што немате нека основна права и слободе, то нема везе. Све плански упаковано у што шаренији папир да скрене пажњу од тога да је поклон једно обично…
      Комшо, да је дуже потрајало бојим се да би навукао неки психо проблем. Замисли да сваки пут кад погледаш кроз прозор видиш њега. Уххх….

      • E, baš tako „Све плански упаковано у што шаренији папир да скрене пажњу од тога да је поклон једно обично…“

        A ima zanimljivo gledište čoveka koji se zove Teodor Kačinjski o tome da levičari imaju neku dozu želje da budu maltretirani, tako nešto… Ako nađem link, poslaću ti.

        A što se tiče parade koju predlažeš 🙂 ja ću i transparent da nosim „Seks nema pedigre ako je bez predigre!“ (nemam pojma šta bi to trebalo da znači, al se rimuje :))

        • Врхунски транспарент! Римује се, а кад се римује онда све може 🙂
          јееее имам још једног за Параду!
          Сутра идем да тражим термин за одржавање 😉

  3. Dete dorćola рече:

    Погледајте Клип младе редитељке Милош! Обратите пажњу на редослед у контакту између главне јунакиње и дечка који јој се свиђа! На почетку филма пушење, на крају филма пољубац! Парадирање различитости само доприноси повећању збуњености у главама младих људи! Парада СТОЈ! Остали слободан пролаз!

    • Нисам га гледала, али сам чула и прочитала неколико критика, рецензија и схватила да је то још само један пример како сво то експериментисање и све те наводне слободе понашања ове млађе генерације заиста много збуњују…

  4. Aleksandar Jovanović рече:

    Ako slušate,gledate ili čitate američke alternativne sajtove,i ne samo njih ali je moj omiljeni planet.infowars.com,lako ćete doći do uverenja da je svo to insistiranje na različitosti deo šireg plana za smanjivanje globalne populacije.A da nas ima previše javno tvrde i Bil Gejts,Soroš…
    Zašto mi prihvatamo ovo zlo ? Zato što gazde traže,zato što je Obama pre koji mesec izdao izvršno predsedničko naređenje,sa snagom koju u drugim zemljama ima ukaz,da se sve zemlje koje na bilo koji način ugrožavaju „različite“ imaju smatrati neprijateljskim.
    Da li je ovo teorija zavere ili zavera ?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: