Постоји неколико дефиниција политике.

„Полис“ – значи град. Политика – бављење градским питањима – то би била нека дефиниција из старих времена.

По неким модернијим то је скуп основних принципа и припадајућих смерница којима се усмеравају и лимитирају активности у циљу остваривања дугорочних циљева. Политика означава процесе и начин на који се доносе одлуке унутар једне групе људи.Уједно је и процес и метод стицања и одржавања подршке јавности односно стицања политичке моћи.

Код нас најважнија је та политичка моћ. Политика се схвата као средство остваривања личних интереса. Средство којим се путем јавних прихода и високих државних положаја остварују лични интереси, а посебно они финансијске природе

Зато и не треба да чуди што они који се ухвате у политичко коло јако тешко излазе из њега. Посебно ако су им поверене улоге коловођа у одређеним сферама. Кад се једном навикнеш да си ти онај који поставља правила игре, да имаш моћ да радиш шта хоћеш и да пролазиш некажњено јер те штити имунитет и закон ти готово не може ништа, онда је заиста тешко одрећи се тих привилегија и вратити се међу „обичне смртнике“.

У духу тога и имамо ситуације да су неки људи „претплаћени“ на власт. Кад једном осете укус тог колача, као наркомани не бирају средства која ће им омогућити да га и даље конзумирају. Тако нам се и дешава све ово што нам се дешава кад су политика и власт у питању.

Пошто у Србији сва кривица пада на „веселе ’90-те“ и Слободана Милошевића, кренућемо тако. Била сам клинка кад се Слоба појавио, али се сећам митинга на Газиместану на Видовдан 1989. и лудила које је он изазвао. Сећам се оног чувеног „Нико не сме да вас бије!“ и још чувенијег „Мало морген!“ које је уследило пар година касније. Сећам се „мартовски демонстрација“ које су једном за сва времена направиле јаз у Србији и нашем народу. Сећам се полиције на коњима, водених топова, сећам се тенкова на улицама Београда. И даље тврдим да је тог 9. марта Србија изгубила све потоње „ратове у којима није учествовала“. И данас мислим да су за раскол у српском народу највећи кривци Милошевић и Драшковић. Из два разлога. Једнако важна. Тог 9. марта први није имао му*а да се, кад је већ извео војску на улице, свима „начестита миле Нове године“ и покаже одлучност да истраје у својим намерама, а други је показао да му иста ствар фали да би био лидер опозиције који ће донети бољитак. Далеко од тога да оправдавам војску на улицама Београда, али ја сам давно научена да оружје није играчка, а и рекли су ми да ако ниси спреман да га искористиш, оружје НИКАД немој вадити. Милошевић га је извадио, није искористио и негде показао како ће те ствари изгледати убудуће.

После 10 година Милошевић је смењен. Десила се револуција. Промене су се догодиле 5. октобра 2000. кад је „народ“ рекао ДОСТА! На власт су дошле „демократске“ снаге. Сви они који се не могу очима гледати окупили су се у Демократску опозицију Србије – ДОС само са једним циљем – да се Милошевић уклони. И уклоњен је. А онда, и брже него се мислило, почела су цепања унутар ДОС-а, свако је вукао на своју страну.Свако је желео да буде главни, да се за све пита. И пукло је.

Данас је 24. мај 2012. Још мало па ћемо „прославити“ 12 година од „демократизације“ Србије. Ето, дуже од деценије практично једни исти људи су на власти. И то је демократија. Кад је Слоба био 10 година на власти био је апсолутиста, тиранин, узурпатор и све што иде са тим. Он за 10 година јесте, ови за 12 нису. Али, добро. То ваљда зависи од тога са ким се дружиш. Ако Велики брат каже да си добар човек можеш да владаш и после смрти. Нема проблема. Ако, са друге стране, Велики брат каже да си лош, и да си Ганди морао би да слетиш. То је тако.

Србија је 6. и 20. маја бирала. Бирала је рат или мир. Бирала је просперитет и европске интеграције или враћање у најмрачнији период своје историје. Кад се подвуче црта, на основу тога ко је добио највише гласова, Србија је „изабрала“ рат и рикверц. Напредњаци који су, ни криви ни дужни „ретроградни“ су добили највише мандата у Скупштини, а Николић је, такође ни крив ни дужан, „изабран“ за председника.

То наравно не значи ништа. У Мајци Србији је најневероватнија могућност обично и најреалнија. Кад је почела прича о формирању Владе* могло се чути да ће се наставити коалициона сарадња странака које „почивају на истим социјалним основама“ ДС и СПС. Данас, међутим, ништа није „сигурица“.

Уживам у томе да „враћам филм“. Слободан Милошевић је био председник „социјалиста“, председник Србије, главни кривац за све ружно на овом свету. Њега таквог „демократе“ са Зораном Ђинђићем на челу су са све машницом, гле судбине, на Видовдан, испоручиле Хагу. Сви знамо шта се тамо дешавало и како је на крају скончао бивши председник. „Социјалисти“ су увек ДС кривили за то.

Онда је у „кенедијевском“ стилу извршен атентат на Зорана Ђинђића и за то су били оптужени најбољи „војници“ бивше власти. Исти они који су током преврата били миљеници ДОС-а, а у међувремену су постали кримоси. Тиме су индиректно, а неки и директно, за смрт Ђинђића оптуживали бившу власт – СПС.

А онда је уследило велико помирење на истим социјалним основама које је у изненадило и најлибералније политичке аналитичаре. Мислим да, осим оних који су имали инфо из прве руке, нико није могао да предвиди ту коалицију. Али се догодила и трајала четири године. Само два дана након првог круга, 8. маја договорен је наставак сарадње. Чувена Ивицина реченица да се не зна ко ће бити председник, али да се зна ко ће бити премијер, сада, после другог круга је доведене у питање.

„Демократе“ су предложиле свог кандидата, „социјалистима“ одједном место премијера и није толико битно, а „напредњаци“ помињу Јоргованку Табаковић. Свако има свок адута и то је нормално, али ово затишје које траје неко време не слути на добро.

Ивица је, кажу у драми, пристао би и на колаицију са ЛДП само да остане у власти, посебно јер после три сата преурањене честитке Николићу на победи на изборима је јасно да „напредњаци“ у очима ЕУ ипак нису толико ретроградни. Ако се зна да је Дачић звао бираче да гласају за Тадића, постигао договор око формирања Владе* ако би се сад приклонио „напредњацима“ изгубио би сваки ауторитет – личио би на удавачу која не бира само да се удоми.Али, реално, са оном кампањом да ће свака власт у Србији морати да укључи и СПС је наводила на то да ће се они понудити већем „баји“.

Са друге стране, све се чешће могу чути „невероватне“ комбинације да ће Владу* формирати ДС и СНС. Не би било први пут да се највећи ривали уједине, урадили су то ДС и СПС пре само четири године, али је заиста питање како би овога пута реаговао народ. Пре четири године неко је можда и попу*ио причу о великом измирењу зарад вишег интереса, али како сада и најтупавијем Србину да објасниш да је потпуно у реду да уђеш у коалицију са „издајницима који све продадоше“, односно „онима које води онај што је купио диплому“? Није лако. Посебно јер је предизборна кампања за нама била најпрљавија у историји вишестраначог живота у Србији. Више се пљувао противкандидат него што се хвалио кандидат. То, између осталог, говори како они нас, народ виде: као телад, онакву какву су сви редом мазили у првој фази предизборне утакмице, која ће да падну на најпримитивнији облик комуникације.

Негде видех лепу поруку Николићу у којој га подсећају да Србија није гласала за њега него против Тадића. И да пази шта ради.

Дан касније налетех на виц у коме су ДС и Тадића прозивали на начин како су они прозивали Николића:

Борис Тадић у изборној ноћи: Нећу да будем премијер!

Борис Тадић сутрадан: Хоћу да будем премијер!

Борис Тадић је јуче говорио једно, данас друго, а сутра…?

Опасно је коцкати се са европском будућношћу Србије!

Спрдња, не постоји друга реч, са политичарима који нас воде или желе да нас убеде да нас воде, се наставља. Све би то било крајње занимљиво да сам ја, рецимо, држављанин Шпаније који се овде затекао случајно и кога будућност Србије уопште не занима. За неког ко живи овде све ово је више него трагично.

И за крај, не знам како вама, али мени једна ствар и те како упада у очи. У свим комбинацијама које постоје за формирање Владе* нико, али НИКО не спомиње ДСС и Коштуницу. Досадашња власт је показала да је за ЕУ, „напредњаци“ су прво причали једно, после друго, а поменута честитка челника ЕУ довољно говори о томе како их ова организација доживљава.

Оне 2000. Коштуница је једини смео да погледа у очи. Нисам његов присталица, сматрам да је сувише метиљав за председника, али чињеница да је једини својевремено добровољно отишао са власти као и ситуација да га Запад због става по питању Косова и Метохије и захтевања референдума о уласку у ЕУ, НАТО и свим осталим кључним питањима ни по коју цену не жели у врху Србије мени говори много.

А, можда је, опет, и то део ове велике шараде коју нам Велики брат сервира. Јер, давно смо научили:

Политика је курва која се приклони оном који да више!

__________________________________________________________________________________________

* Влада је састављена на основу једностраног самопроглашавања победе на изборима (аутор фусноте комшија преко плота http://noviinternet1987.wordpress.com/)

Advertisements

Коментари на: "Српска „пријатељица ноћи“ на ремонту" (2)

  1. Tek danas je do mene stigao vic: U čemu je razlika između JBT (Josipa Broza Tita) i BT (Borisa Tadića)? JBT se na vreme otarasio svog Đilasa! Taman ide uz ovaj tvoj tekst…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: