ЕУ се „јавио“ Николић!

„Честитамо господину Николићу на избору за председника Србије. Такође бисмо желели честитати српском народу на изборима 6. и 20. маја који су били такмичарски и и мирни. Председнику Николићу желимо успех у суочавању с изазовима и испуњавању огромних очекивања српског народа о господарском расту и благостању. Европска перспектива Србије врло је конкретна те се стога надамо да се можемо ослонити на личну посвећеност председника Николића у постизању тог циља.“

Управо ову честитку су путем званичне интернет презентације Европске уније Томиславу Николићу упутили Херман Ван Ромпеј, председник Европског савета и Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије. Није ништа необично да ЕУ упути честитку новоизабраном председнику земље која је недавно добила статус кандидата, али је поприлично, хајде да кажемо, НЕОБИЧНО да се та честитка на званичном сајту Европске уније појави ТРИ сата пре него су биралишта затворена.

Мени то „личи“ само на једну од две ствари:

1. Они су видовити, победа Николића им се „јавила“.

2. Они су одлучили.

Нисам од оних који негирају све што је немогуће објаснити тек тако, али сам заиста нешто сумњичава да у ЕУ у сталном или хонорарном радном односу имају неког видовњака који им унапред јавља исходе избора у тамо неким кандидат-земаљама. То закључујем по томе што исти тај или ти водовњаци би им онда на време указали на промену на челу Француске, на продубљивање кризе у Грчкој и на још неке, за опсатанак и функционисање ове организације далеко важније и значајније ствари. Срби и Србија су увек били ту за „поткусуривање“ тешко да се видовњак ангажује због нас.

Онда долазимо до онога да су избори у Србији, од револуције на овамо, увек били само шарена лажа. Ми смо имали илузију да бирамо, одлучујемо, а у ствари су све време уместо нас бирали „паметнији, способнији, они који знају боље од нас и који нам желе добро“.  У прилог томе и изјава коју је почетком априла дао Данијел Сервер, угледни амерички експерт за Балкан и професор са вашингтонског Џонс Хопкингс универзитета. У интервјуу за Радио Слободна Европа, поред осталог изјавио је и „да се сада, први пут после пада Милошевића, странци неће мешати у састављање владе у Србији“. 

У Србији има стара пословица: Паметном је и једна довољна. Некима је ова изјава била довољан доказ, некима је била кап која је прелила чашу, а некима ни 100 Сервера не би могло да промени мишљење о независним и демократским изборима у Србији.

Некако на пола пута до другог круга председничких избора чула сам једну занимљиву причу. Одређене фракције желе промену на челу ДС и губитак председничких избора је леп начин за безболну и логичну промену лидер. А како ће се председничка функција вратити у своје нормалне оквире, постоје индиције да више неће бити узурпирана на начин на који је то у претходна два мандата радио Борис Тадић, да ће председнику бити донекле смањене надлежности, уз чињеницу да коалиционо ДС има превласт у парламенту, по тој причи је све било могуће. Па чак и „опструкције“ од једног дела ДС како би противкандидат забележио победу.

Иако ниједно истраживање није давало шансе Николићу, он је ипак успео да направи „изненађење“ и оствари победу против фаворизованог ривала. Истина, она није била ефектним нокаутом, али и и победа на поене је победа.

У финишу предизборне кампање за други круг чуло се неколико принципа по којима се треба гласати, а сваки је био занимљивији од претходног. Ја ћу издвојити три:

1. Принцип „мање зло“

2. Принцип „гласајте за оног кога је лакше сменити“

3. Принцип „гласајте против Тадића и Чеде“.

Кад се погледа „семафор“ могло би се рећи да је акција „Принцип“ дала резултате. Борис је поражени, Николић је победник.

Борис се обратио јавности и, између осталог, рекао да „ДС остаје најпроевропскија странка у Србији већ 20 година и да ће тим путем наставити да води Србију“. Питам се да ли се, видевши резултате избора, Тадић сетио стрипа Марка Сомборца и поређења са Слобом и превременим изборима 2000?

Са друге сране, у првом обраћању јавности по затварњу биралишта Николић је испунио предизборно обећање и поднео оставку на место председника „напредњака“.

У наредном периоду сазнаћемо много тога. Колико смо доследни, колико смо наивни, колико смо добро проценили. У овом тренутку имамо председника кога је кандидовала СНС, и прелиминарни договор око формирања Владе* постигнут између ДС и СПС. Наредни дани ће показати да ли ће се тај договор одржати или ће одређени фактори да „промене плочу“ и приволе се неком другом царству. Ипак је ово Мајка Србија у којој је и немогуће могуће. Посебно после коалиције ДС-СПС. Видећемо и колико су нетачне оне приче да је Николић само другачије паковање европског Тадића тј да ће и њему ЕУ и Брисел бити ближи од Косова и Метохије и Пећке патријаршије.

У наредним данима ћемо сазнати много тога. Или, можда већ знамо, с обзиром на почетак овог текста и три сата преурањену честитку, али нећемо да кажемо наглас и покваримо „изненађење“.

Како год.

Србијо, хтела или не, добила си новог председника. Зове се Томислав Николић. И, веровали или не, овај је РОЂЕН У СРБИЈИ! Надајмо се да ћемо њега лакше сменити ако нам се не буде свидео. Или, што је далеко важније, да ћемо га СВОЈОМ ВОЉОМ сменити ако не буде радио посао како треба. Не вољом оних који нам „желе добро“.

Прочитала сам негде и учинило ми се прикладним:

„Да је Данте Алигијери којим случајем жив, његов „Пакао“ би био „реновиран“и као 15 круг би убаци СРБИЈУ. Ових девет који већ постоје, неколико празних места и онда МИ. Ето слике како нам је у Мајци Србији. А тешко да ће нам у скорије време бити боље…“

Да ли ћемо после ове шараде од избора „реновирати Пакао“ или ћемо се извући из њега, постаће једно од главних питања…

__________________________________________________________________________________________

* Влада је састављена на основу једностраног самопроглашавања победе на изборима (аутор фусноте комшија преко плота http://noviinternet1987.wordpress.com/)