Пре пар дана пита мене мој „блог другар“, то је варијација на тему интернет пријатељстава, следеће:

– Шта ћеш у „предизборној шутњи“овог викенда  написати?

– Чек да стигнемо до “предизборне шутње”… Ко претекне писаће ;-)

„Шутња“ само што није, и ред је да се и ја огласим пре него се навуче ролетна.

Србија у недељу 20. маја бира између рата и мира. Између наставка путем просперитета или враћања у „мрачне ’90-те“. Између европских интеграција или останка на европским маргинама. Између добра и зла. Између црног и белог. Србија у недељу бира бољи живот или беду. Србија у недељу бира Бориса или Тому.

Ал’ нам је избор…

Ко је већ неко време у Ивином свету зна да и пре него су кренуле кампање нисам имала ни мало милости према кандидатима и партијама које су учествовале на изборима. Проблем који Србију мучи од почетка вишестраначког живота овога пута је доживео кулминацију: заиста ниси имао за кога да гласаш! Бар сам ја била у проблему. А судећи по већини коментара на текстове и многи који су посетили овај блог су имали сличан проблем.

Принцип „мање зло“ се свима смучио. Чињеница да све потенцијалне председнике и посланике знамо као злу пару само су појачавали мучнину у стомаку. Избори, они парламентарни, су прошли како јесу. Ни у време најцрњих „мрачних ’90-тих“ се није толико причало о крађи, намештању. Слоба испаде „мали деца“ за ове „демократе“. Или је он само био прави махер па је то радио на далеко паметнији начин да ниси могао ништа да му докажеш. Додуше, овима су, наводно, износили доказе који су глатко одбацивани уз констатацију да је изборе било немогуће лажирати, наместити, покрасти. Мени се последњих дана, кад год бих видела господу из ЦЕСИД-а, РИК-а или неке друге организације, странке,  по глави вртела једна стара пословица: „Кадија те тужи, Кадија ти суди!“ Заиста не знам зашто. Само се у једном тренутку појавила у глави и још увек нема намеру да оде.

Да разјаснимо одмах, ови општи избори су заиста могли да буду круцијални, али смо се мало ми, мало више „посматрачи“ који нису ништа видели, потрудили да се, бар кад је састав Владе, ништа значајније не промени. И наредне четири године српски народ ће јахати исти џокеји који су то радили од 2008, после оног великог помирења јер ДС и СПС „почивају на истим социјалним основама“. То често понављам поучена оним да 100 пута изговорена лаж постаје истина. Код мене нешто теже иде да у то поверујем. Много тврда глава.  А нисам Босанка. (опаска је у духу нашег народа да Босанци (оним који су живели у БИХ пре распада СФРЈ) имају тврду главу и тешко прихватају промене)

Али, доста о парламентарним изборима. Ови председнички од „круцијалног“ значаја за опстанак српског народа су на прагу. Окренимо се њима и двојици феноменалних кандидата.

Са једне стране имамо доскорашњег председника који се трећи пут кандидује, али је то легално јер су променом Устава онај први мандат поништили. Борис Тадић је европска Србија. Са друге стране имамо човека који се кандидовао неколико пута, био заклети борац против Европске уније, а данас је један од ватренијих навијача „жутих звездица“. Тома Николић је „ретроградна“ Србија. На коју фору, мислим да то никоме није јасно, ал’ поштујемо речник, терминологију и етикете које су залепљене кандидатима.

За разлику од званичних медија, пре свега нашег права да знамо све, који у извештајима предност увек дају бившем председнику, ја ћу направити заокрет и представити најпре „ретроградног“ кандидата.

Из „плавог“ угла долази Тома Николић. Док је био заменик председника радикала Николић је важио за тврдокорног националисту који је спреман да брани интересе Србије на сваком кораку. Косово је Србија, Не у ЕУ, Не у НАТО су само неке од флоскула које су биле саставни део сваког обраћања народу. А онда се догодило чудо. Радикали, који су важили за најјачу опозициону странку, бедем српства који је немогуће срушити, су се распали. Поцепали на два дела. Тома је са Вучићем отишао, повукао солидан број чланства и формирао СНС. Врло брзо показало се да су „напредњаци“ заиста далеко напреднији у односу на изворну странку, бар кад су евроинтеграције у питању. Од највећег противника Тома је постао један од ватренијих навијача ЕУ. Промена одела догодила се релативно скоро. Пре промене „стилисте“ Тома је имао ону лакрдију са стиропором, штрајком глађу до расписивања избора и промена у Србији. Штрајк се завршио, што би наш народ рекао, и пре него је почео. Да није тужно све што нам се дешава била би то једна од најјачих комедија. Овако је остао баш опор „укус у устима“. Е, тај Николић сада најављује да је ЕУ наша судбина, да треба наставити преговоре о придруживању, све мање се помињу неке друге ствари. И он такав је ретроградан.

Са друге стране, из „жутог“ угла стиже Борис  Тадић. Он је „ортак из краја“ који са другарима игра баскет. Он је део народа јер трчи на Београдском маратону. Он је део руралне Србије јер мази краве по разним шталама. Он је шмекер јер прича вицеве. Он је фаца јер је бољи фрајер од Клунија. Он је… Вау!!! Који квалитети за председника! Стварно је тешко одолети кад се све то тако представи. Али, хајде да будемо озбиљни. Он зарад опстанка на власти по други пут улази у коалицију са социјалистима, истим оним који су владали „мрачних ’90-тих“, али је он „европска Србија“. Мало парадоксално, зар не? Он тражи да га изаберемо како би смо живели сјајно као и до сада. Не знам коме је то намењено јер ја не знам никога ко живи боље сад него пре пар година. За два мандата колико је већ водио Србију Тадић се показао и доказао. Тачно знамо шта можемо да очекујемо. Нове епизоде серијала „Извини„, нову распродају Србије, нова задуживања, нове поделе унутар народа. А све у циљу уласка у ЕУ. Не знам зашто, ал сад ми у глави засвира Београдски синдикат:

„Црно-бела Србија, неслога је убија, на путу ка Европи у говнима завршила“

Ближи се поноћ, време је да се подвуче линија. Из овог текста нисте сазнали ништа што већ и сами нисте знали. Избор нам је „туга Божија“ и ту нема много филозофирања. Колико су ова двојица прави избор за Србију је врло дискутабилно. Да бирамо мање зло је више мучно. Ја ћу остати доследна себи, нећу лобирати ни за овог ни за оног, али за крај морам да цитирам једног од моје Браће који је изборе прокоментарисао на следећи начин:

– Ало Срби, пустите будалаштину који је кандидат бољи за Србију. Нема бољег!!! Изаберите оног кога је лакше сменити ако не ваља! 

Хајде да тако завршимо. Нека то буде модел за одлуку. Ионако бирамо између куку и леле…
Advertisements

Коментари на: "Између куку и леле" (9)

  1. Bez komentara! Počela je „tišina“. Ali baš si ga rekla….

    • Мислим да сам се уклопила мало пре „шутње“… 🙂
      Била сам инспирисана. Хвала Стакленна 🙂

  2. Super najava za boks-meč 🙂
    A baš bi bilo slatko i da si im stavila bokserske rukavice i štitnike za zube i uz malo kompjuterske animacije napravila boks-meč…

    Nego, brinem se, jer mi stvarno moramo sad da „šutimo“? Jel to zato što „ne može šut s rogatim“?

    A to oko sastavljanja vlade… Treba uvek pisati sa *, tj. „… vlada*…“, a u napomeni da stoji

    * Vlada je sastavljena na osnovu jednostranog samoproglašavanja pobede na izborima.

    Čak i da su, kao što nisu, rezultati izbora istiniti, pravljenje bednih koalicija je više nego dovoljan razlog da njih i njihovu vladu* ignorišemo. Jer se oni udružuju da bi nastavili da rade protiv naroda. Onda i mi treba da se udružimo da ne radimo za njih. Nas ima više. Oni sami neće obavljati prljave poslove. Ulazak u štalu je bio samo za slikanje („…ovaj desno sam ja“ što reče onaj iz vica pokazujući sliku sebe i vola) – neće on (B.T.) čistiti i izbacivati balegu. Ne kažem ja time da „predsednik“ treba da izbacuje balegu, ali kažem da ne treba da seru i on i svi ostali, jer iako se s visina raspršuju, te fekalije ipak padaju po narodu… Možda im zato nismo dovoljno dobri – smrdimo…

    Izvinjavam se zbog gorčine – to mi je muka jer svi kažu bori se za bolji život!

    E, ovo mi je super ispalo: TO-MI je muka jer svi kažu BORI-SE … 🙂

    • Комшија,
      помислих, озбиљна је тема, хајде да се мало нашалимо. Бар на самом почетку. После ћемо да будемо озбиљни…
      Било би слатко, ал’ би ондаК могли да ме оптуже да „подмећем неистине и монтиране слике“. А ми смо ипак, пре свега поштени и транспарентни у раду 🙂
      Уколико дозволиш ја ћу то твоје Влада* од сада користити као опште прихваћено. Мислим, сад су ионако модерне и звездице и фусноте 😉
      Што се тиче горчине, мислим да је сви имамо, у мањој или већој мери. Некад успемо да је „занемаримо“, а некад избије у први план. Код мене већ неко време „горка кафа“…
      На основу ове последње реченице нешто ми се „јавља“ да ћемо ускоро преко тарабе читати нови текст 😉

  3. O predizbornoj ćutnji na mreži ćemo govoriti , kao i o svim ostalim vrstama ćutanja ,prećutkivanja i zabrana,tek kad nam buduća,evropatska Vlada ,kao lider u regionu a bogme i šire , prva u Evropi uvede restriktivne zakone za internet , sve po ugledu na Capo di tutti capi – SAD.Zato da iskorisimo ovo slobode što nam je ostalo.
    Mislim da Ivina Braća , nadam se ne i ona , greše kada planiraju da svoj glas daju – bilo kojem od dve pijavice.Zašto ? U najkraćem,lakše smenjivi Nikolić, učestvujući u drugom krugu , priznaje rezultate prethodnog glasanja ; na lopovluk neće pristati gro gradjana, koji bi inače dali glas za „manje zlo “ ; Tadić pobedjuje , s pravom da na proteste sada može da kaže , da ko gubi ima pravo da se ljuti – ali,učestvovao je u igri.
    Uostalom,šta će sprečiti Tadića da ,ako mu prigusti,ne primeni tehnike iz prvog kruga ?

    • Мислила сам да сам то поменула у неком тексту, али испоставило се да сам само коментарисала негде на некој друштвеној мрежи или неком блогу. Превише пишем у последње време… Толико за рећи, а мало времена.
      Пре него су донели „историјску“ одлуку да учествују у другом кругу коментарисала сам са Браћом и пријатељима и изнела слични став: ако ЗНАШ да су те покрали у првом кругу где је логика да идеш у други кад је реално да ћете опет покрасти? Али, како знамо ко је кандидат из, тако смо одлучили, „плавог угла“, то је и било очекивано. Реално, избори завршени у недељу, они после пет дана почињу причу о изборној крађи, а онда траже мало времена да предају доказе. После се шетају са неким врећама, на сва звона најављују протесте, бојкот, а онда одлуче да је „у интерсу народа“ да учествују у другом кругу избора. Класична шарена лажа за лаковерне. Ја припадам народу и не мислим да је у мом интересу да се ова лакрдија настави. Али, ја размишљам својом главом, а они вероватно нечим другим…
      У Мајци Србији, као вероватно нигде у свету, 90% политичара и странака су или власт или у служби власти. Сви имају неке своје интересе да буду на местима на којима су тренутно и не пада им на памет да било шта промене. Радикали су били најјачи, онда их је Тома развалио. Кад је по свим анкетама и проценама СНС био најјача странка Тома је кренуо у оне небулозе са стиропором и штрајком и толико се, не постоји друга реч жао ми је, измајмунисао да је то страшно. Као да је ишао на то да убије рејтинг и поврење које су људи стекли у напредњаке. Како сам у једном коментару написала: „Противкандидат је као неодлучно и недовољно усмерено дете – он би и не би и на све то не зна како.“ и испада смешан као цртани филм.
      Далеко од тога да ја некога нешто саветујем, коментар мог Брата ми се свидео због оног дела: „Ало Срби, пустите будалаштину који је кандидат бољи за Србију. Нема бољег!!!“ И то је једина истина. А порука је била за оне који ће изаћи на изборе. Да не вагају превише, од свих разлога за поклањање гласа једном од двојице можда је и најреалнији то да се изабере онај који ће се лакше променити.
      Мада, опет се ту враћамо на ону чувену: У Србији политичке промене тј промене власти су могуће само уз немире…

  4. Ima još jedna mogućnost:Nikolić pobeđuje.
    Iako sam uveren da neće dobiti dovoljno glasova,a kako nije važno ko glasa već ko glasove broji,Nikolićeva pobeda je možda projektovana imajući u vidu da budući predsednik ima da bude sveden u ustavne okvire , s daleko manje stvarne vlasti no što ju je Tadić uzurpirao.Ne insistira Toma badava na tome da će se odreći funkcije predsednika stranke.Tadić premijer.I vuk sit i ovce na broju,pa i one ovce koje ne veruju ni u vučju , ni u zaveru čobana i pasa.
    Nadam se da sam se sad i pred Staklennom,čiji lepi blog upoznah preko Vašeg,opravdao što ću čitati tamošnje radove tek posle nedelje.Ne želim da kvarim zadovoljstvo.

    • Постоји нека прича да одређене фракције желе промену на челу ДС и да је губитак председничких избора леп начин за безболну и логичну промену. А како ће се председничка функција вратити у неке минорне оквире, постаће само украс, уз чињеницу да коалиционо ДС има превласт у парламенту, све је могуће

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: