Једна од бројних подела у српском народу, као да их нема довољно, је и она по питању Русије и Руса. Да ли су нам браћа, да ли су увек били уз нас или су увек гледали само своје интересе? У разговору са једним читаоцем блога дотакли смо се и те теме и, како то обично и бива код мене, један коментар, други коментар и ето мени новог текста…

Односи Србије и Русије су увек били, хајде да то тако кажемо, мало комплекснија тема. Руски народ нам је увек био наклоњен, и за то има много доказа. Кад год је било тешко Руси су увек били међу првим који су прискакали у помоћ. И као добровољци кад се ратовало, увек су слали какву-такву хуманитарну  помоћ, показивали да им је стало до тог малог православног народа на брдовитом Балкану. Ту никад није било проблема. Ту никад неће бити проблема. То се никад неће променити…

Неко ће рећи да то није спорно, али да је руководство Русије готово увек гледало своје интересе у целој причи. На први поглед гледано, кад је одговарало подржали су Србију, кад није „окретали су главу“.

Да одмах разјаснимо нешто ја нисам русофил, али као и увек имам свој став, своје мишљење о тој теми.

Треба подсетити да је 1804. кад је Карађорђе подигао устанак, из Русије стигла помоћ у војсци. Код Другог српског устанка Обреновић је имао подршку Русије која је саветима утицала на Турску да Србима да одређену аутономију. Неки историчари сматрају да је аутономија из 1830. практично отета од Турака уз помоћ Русије. Подсећају да је Николај Први током руско-турског рата 1829. принудио Турке да дају Србији аутономна права. Више хиљада руских добровољаца је учествовало у српско-турском рату, уосталом и Толстоју је пуковник Николај Рајевски, погинуо у том рату, био „модел“ за чувеног Вронског из ремек дела „Ана Карењина“..

Русија је, опет, била прва која је прискочила Србији у помоћ кад су 1914. Аустроугарска и Немачка одлучиле да угрозе њену независност. Николај Други је тада ушао у рат који га је по мишљењу многих историчара коштао и земље и живота и породице. У Србију су из Русије стизали конвоји са оружјем, муницијом, официрима, војском…

Након проласка кроз пакао албанских планина српска војска и део цивила, у катастрофално тешком стању, месецима су 1915. чекали да им помогну савезници, пре свих Француска и Енглеска. Пашић и регент Александар су писали писма, молили, без успеха. Дневно је на мочварном тлу Албаније умирало у просеку 300 Срба. Французи и Британци нису хтели да пошаљу лађе и евакуишу Србе којима је, на све муке, претило приближавање непријатељске војске.  И онда се догодио онај историјски чин руског цара Николаја Другог Романова: ултиматум Француској и Енглеској у коме, парафразирамо, стоји да, ако не помогну Србима Русија ће напустити Савез, изаћи из рата и потписати сепаратни мир са Немачком. Тек након тога Французи су послали своје лађе. У међувремену на албанској обали умрло је више од 40.000 Срба.

Има оних који ће рећи то је историја, прошлост, шта је са овим сада? Ако су нам тако вајни пријатељи, браћа зашто нису интервенисали ’90-тих, а могли су?

Питање је апсолутно на месту, али једну ствар никако не треба заборавити: тих ’90-тих су се и они борили са својим Борисом који је био баш као и овај наш – у служби свих осим своје земље и свог народа. Реч је, наравно о Борису Јељцину који је био председник Русије од 1991. до 1999. за кога сматрају да је свесно и систематски радио на уништавању земље. Оно што морамо признати да, иако Русија није помагала, и тих година добровољци су стизали у помоћ Србима на свим територијама на којима су били угрожени, опет је нека, минимална, али помоћ долазила Србима из Русије. И то не треба заборавити.

Сад имају Путина, али опет ћуте, не реагују на све што се дешава са Србијом и Косовом и Метохијом. Зашто?

Вербално дају подршку, шаљу хуманитарну помоћ, амбасадор Конузин је, многи сматрају, урадио много више него многи српски политичари. Није баш да све гледају скрштених руку, али конкретна помоћ коју неки прижељкују, ипак, не стиже.

Оно што никако не треба заборавити је да сад не интервенишу јер не могу да се мешају у унутрашње ствари једне државе док их званично не позове у помоћ. То би се онда гледало као инвазија на независну територију. Суштина је да не може народ да их зове, мора власт, а ова власт их никад неће звати јер и ради све да Србију што више удаљи од Русије, традиционалног пријатеља, а приближи Западу који се више пута показао и доказао као непријатељ. Њима је Запад ближи и ту више нема никакве дилеме. Кад кажем Запад мислим и на Европску унију и на НАТО. За оне који можда први пут читају моје текстове.

Тако да, док се ова власт не промени ни Руса неће бити. Не у оној мери, не у оном облику каквом се неки у Србији надају. Суштина је да је неопходно променити власт да би Русија била више присутна у Србији, али је проблем што се ова власт не може променити без помоћи Руса. Баш како су СПС ономад склонили уз помоћ Запада, тако ове „демократе“ не може нико да склони без подршке споља. Западу они одговарају, значи неопходна је подршка Руса који још увек поштују резултате избора српског народа, а то је „демократска“ власт. И то је, заправо, једна игранка без престанка.

Наравно, постоји опција да се Руси умешају на своју руку тј на позив народа, да се игнорише власт, али би онда и ситуација морала да буде мало другачија. Пре тог позива морале би да се догоде неке промене, народ би морао да направи неки прелом, немире, нешто попут 5. октобра, само боље за Србију. Онда би Руси вероватно и стигли, али онда би то била нека друга прича…

Advertisements

Коментари на: "А кад стижу Руси?" (8)

  1. e moja Ivo, tu i lezi problem…. bilo kakav prevrat bi znacio krvoprolice u ovoj nesretnoj Srbiji, jos jedan u nizu bratoubilackih ratova…. gradjanski rat nam onda ne gine…..
    iskreno: nemam pojma kako iz ove situacije izaci bez krvi…

    • Недођијо моја,
      мислим да је то „Како без крви?“ питање свих питања. И мислим да нико и не зна одговор. Та болесна опсесија сваког политичара да кад заседне на трон никад не сиђе са њега нас је увек скупо коштала. Програми, погледи, мишљења, ставови, склоности, правци, све то и још много више може да се разликује код свих политичара у Србији, и оних који су нас водили, оних који нас воде, оних који претендују да нас воде, али у једном су сви исти: кад хоћеш да их промениш мораш силом.
      Ови су вајне демократе, сними их само како се држе власти. Са Црним Ђаволом ће у коалицију, само да их нико не смени. У таквој ситуацији једино решење су немири. То нико нормалан не жели. Али, знаш ону народну „кад дара преврши меру“…

  2. Ivo, dara daaaavno prevrsila meru !
    meni je mera toga ovo hapsenje dece u Resniku…. to je takva jedna prevara, da je strasno tesko i opisati sta se tu sve desilo….
    decu su pustili tako sto je krivicno vece preinacilo sopstvenu meru od pre mesec dana….. ?!
    gde to jos moze ? retroaktivno…. sta su – sedeli mesec dana tamo po sopstvenoj odluci…?
    a pustili su ih 2 dana posle izbora (a momci su glasali u CZ-u !) – a najsmesnije je bilo to sto su porodice obavestavale advokate da su im sticrenici pusteni… sarada !
    sta rade sa ovom zemljom je cak i tesko opisati…..
    ‘ si videla da su zaposlili 300 ljudi u „agenciji za prinudnu naplatu“ … prepisali americke zakone i misle nesto time ovde postici…. tragikomicno !

    • Пратила сам све што се дешавало тамо. Имала сам и неке личне разлоге за то.
      И без обзира што су неки били става да је страшно што се тако Ресничани понашају, да би било боље да су изашли на митинге, бранили Косово на барикадама, ја их разумем. Посебно кад сам чула бројку коју су помињали да треба да се насели у Ресник. Кад се зна да у Реснику већ постоји део где живе Роми, јасно је да им није било баш пријатно да их са свих страна окружују.
      И уз ризик да будем оптужена да сам, хајде да буде фашиста још за то ме нису оптужили, чињеница јесте да нико не жели Роме у окружењу. Све стоји, да живе у беди, да се сналазе на разне начине, да се труде, али исто тако стоји и да су нерадници, да су склони криминалу и да кад су у групи могу заиста да буду опасни. Колико сам чула, са њиховим доласком се нису сложили ни „домаћи Цигани“. Без обзира што надлежни тврде да нису опасност по локално становништво, поставља се логично питање: ако нису опасност зашто их не населе у неке урбаније централне средине. Ајмо џукачки, зашто их не населе на Дедиње, Сењак, у крајњој линији зашто их нису оставили код Белвила? И тамо су могли да ставе контејнере. Не, него их гурају у неке друге крајеве, оптшине.
      Кажем, немам ништа против њих, посебно јер су они годинама колатерална штета – свако их користи у своје предизборне сврхе, али разумем револт и протесте…
      Видела сам и тих 300 легалих утеривача дугова. Неки дан видех слику, српска застава и уместо грба банана. Ми нисмо ни банана држава!

      • Ivo, bez obzira na to kakvi su Romi ljudi…. u Resniku se desavalo nesto saaasvim drugo:
        nekome su trebali politicki poeni pa ih je i skupio…. organizovao je „zbrinjavanje“ manjina…. umesto zidanih kuca (za sta su bili od Evrope placeni) dali su im kontejnere….
        nekima u eliti su trebali poeni tipa „mi smo pravna drzava“, pa su organizovali sukob policije i omladine – da bi imali koga da hapse i procesuiraju – brzo i efikasno !… vecina Resnicana nije imala pojma da se Romi doseljavaju…. izasli su iz radoznalosti…. citave porodice…. niko od njih nije imao pojma sta se sprema…. izasli su kao statisti na scenu…. policija je bila instalirana, a i odredjena grupa medju omladinu ubacena… carke su razmenjivane, policija je raspirivala tenziju svojim ponasanjem umesto da je smiri…. u jednom trenutku pocinje kamenovanje a potom hapsenja…. sa huliganskim ponasanjem policije prema civilima, sa nasumicnim hapsenjima koga god su stigli…. sa zastrasivanjem stanovnistva, snimali su dogadjaje visokorezolutivnim kamerama i posle te snimke koristili za hapsenja…. dok se raspirivala tenzija, pored „navijackih grupa“ u masi su se nasli mnogi mladi koji nemaju ni navijacko iskustvo po utakmicama, niti druga slicna iskkustva na demonstracijama i drugim skupovima u kojima postoji nesto sto se zove „emocionalna zaraza“… pa su joj podlegli i ne znajuci u sta su uleteli …. ali su organizatori skupa dobro znali sta ce se dogoditi, organizovali su izuzetno agresivnu situaciju i uvukli na stotine momaka u situaciju suzene svesti…. mnogi su potegli kamenje a da nisu znali zasto to u stvari rade…. prosto je situacija i atmosfera bila takva….. oni sami nisu znali sta rade, ali su to organizatori vrlo dobro znali….
        neki momci su zavrsili na Visem sudu – za delo protiv drzave ! i drzani u CZ-u mesec dana u pritvoru, a oslobodjeni su tek posle izbora…. ! za odredjen broj ljudi nemaju nikakve dokaze da su pocinili krivicna dela, a ipak su ostli mesec dana u zatvoru…. za vecinu momaka imaju snimke o bacanju kamenja, ali to zaboga nije delo protiv drzave !
        cela ta situacija nema sa Romima ama bas nikakve veze, osim sto su Romi – gresnici bili postavljeni da budu povod za akciju policije protiv „rasista“….. zarad necijih dnevno politickih potreba !
        do sada je privedeno preko 200 mladih ljudi… ispitivano, neki uhapseni…. to je teror nad stanovnistvom Resnika…. toliko kriminalaca slobodno hoda Beogradom, a oni nasli da sikaniraju stanovnike Resnika…. tolike tuce na utakmicama…. a oni hapse decu u Resniku… odgovor policije i sudstva je prosto nesrazmeran pocinjenom delu, a delo je carka policije i omladine….
        (rezultat je 4 povredjena policajca i preko 50 povredjenih civila…. ali ovi drugi se nigde ne pominju niti je koga briga za njih…. a kad policija baca kamenice, to nije izazivanje teskih telesnih povreda …?!)

  3. Ima jedna, od mnogih, priča u vezi ruske pomoći, pa ću probati sad da vam je prenesem.

    Kažu kako je na nekom zboru u jednom selu u Mačvi, tamo neke davne 48/9 partijski aktivista podsticao narod u stilu, moramo se boriti, pa i protiv Rusa, ako treba. Seljaci ćute, sede, gledaju u svoje žuljevite dlanove… Jedna ruka se podiže, hoće čovek nešto da pita. Aktivista dade reč „drugu“, jer su zajedno bili na Sremskom frontu. A ovaj poče, izokola

    „Znaš li ti, veli, kad je ono bio Sremski front?“
    ovaj klimne glavom
    „…pa kad nismo mogli glave da dignemo od nemačke vatre…“
    ovaj klimne glavom
    „… a onda dođoše ona dva Rusa, „Nu, što s vami?“ a mi im pokažemo gde su Švabe..“
    ovaj klimne glavom
    „… Rusi odoše, a onda grunuše kaćuše i sravniše Švabe sa zemljom…“
    ovaj potvrđuje
    „… e zato ti ja velim da ne možemo protiv Rusa, jer ako opet dođu ona dvojica, pobiće nas ko Švabe onda…“

    (Ne znam epilog, ali bilo je svedoka da je priča bila manje-više ovakva, a za moju tezu epilog te priče je nebitan. Važno je da verovanje u rusku snagu i pomoć kad je ona neophodna ukorenjeno u narodu.)

    Ali kao i sa „Mahni veslom pa će ti i Bog pomoći“, tako i sa Rusima – ne možemo sedeti i čekati, ako vesla i nemamo, moramo rukama veslati – za početak – tu su ovi tekstovi, tu je volja – „Where is the will, there is the way“ (ps. ispravite ako ne valja engleski :))

    • Србима је у генима пријатељство са Русима. Тај неки осећај братске љубави, припадања, подршке. Ко би знао да то објасни, али просто је тако.
      А што се „весла“ тиче то и ја мислим. Не може неко други да води нашу борбу. То морамо сами. Кад покажемо вољу да се покренемо, кад направимо први корак, стићиће и подршка. Бар ја тако мислим.

      Комшо, нећу да те мењам. Подршка си само тако! И кад причаш те страњске језике све те разумем 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: