Домовина се брани реком и рибом у води
и високом танком смреком што расте у слободи

Домовина се брани цветом и пчелом на цвету
маком и сунцокретом и птицом у лету

Домовина се брани књигом и песмом о небу
сестрином сузом, мајчином бригом и оним брашном у хлебу.

Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
домовина се брани животом и лепим васпитањем.

Сећам се да сам као клинка, први или други разред Основне школе, на неком школском такмичењу у рецитовању учествовала са овом песмом. Нас пар учитељица је одредила да представљамо разред и мени је „запала“ ова песма.  Кад сам је први пут прочитала знам да сам питала:

– Како се то домовина брани лепотом? Зар се не брани добром војском, оружјем?

Сећам се њеног погледа и сад схватам да је она већ тад знала да растем у неког ко ће вечито имати „још једно питање“  ма како то питање било тешко и непожељно. Већ тада је у мени видела ону радозналост и мачку које често помињем…

Данас, скоро три деценије касније, сетих се ове песме и одмах помислих на министра војног. Не знам зашто, али ми се некако чини да је ова песма врло прикладна за „химну“ Војске Србије. Или боље речено онога што је у овом тренутку остало од ње и ономе чему се тежи да постане. Наравно, свесна сам ја да треба избацити неке делове, типа да се брани чашћу и животом јер су то у овој новој Војсци апсолутно непотребни детаљи, али мислим да ова песмица има потенцијал. Посебно са овим дугорочним мирнодобским планом – Србија више никад неће ратовати – који је ономад изнео још увек актуелни министар војни.

Србији, какву они стварају, Војска ће бити потребна само за неке свечарске ситуације, параде и неке сличне ствари. Србији, какву они стварају, неће бити потребна Војска да чува границе јер ће се те границе мењати једнаком брзином као што је својевремено „веселих ’90-тих“ био раст инфлације. Србији, какву они стварају, Војска ће бити потребна само у ситуацији да води туђе ратове против неких народа који, баш као некад и ми Срби, не желе да им неко други газдује у кући.

Они ће Србију без војске заиста бранити рибом у води, пчелом на цвету, птицом у лету, књигом и песмом о небу… Оно чиме из песме Љубивоја Ршумовића неће моћи да бране Србију су част, знање, живот и лепо васпитање јер су са тим стварим врло, врло танки. Лепота је релативна ствар, што је некоме лепо другоме није, и обратно па је зато та ставка и изостављена. Част је прескупа реч за њих, а у протеклом периоду нису нам се баш представили ни неким посебним знањем. Свој добар и удобан живот воле више од свега и пре би жртвовали и земљу и народ него да га се одрекну, а о лепом васпитању довољно говоре поруке, обећања и лажи које нам говоре од „револуције“ на овамо.

Сетивши се ове песме, сетивши се шта је данас наша Војска и докле су је довели, само се потврдила још једна, као понор дубока, разлика између мене и њих. Ја бих да могу, да одлучујем, своју домовину бранила заједно са Војском, одлично обученом, опремљеном, способном и одлучном, школованом и спремном да живот положи на олтар отаџбине. Али је мени до моје домовине стало, али њима очигледно није. То бар говоре њихова дела, а она су речитија од свега. Ја имам само Србију, а они…  Они изгледа имају неку другу домовину…

Advertisements

Коментари на: "Риба, пчела и птица у одбрани домовине" (5)

  1. Krupne reči… na žalost, one ne mogu promeniti stvarnost.
    Domovina se brani samo onda kada je imaš i kad je voliš. Ali, valjda ona treba da voli i nas. Ljubav nije prava ako je jednostrana. I ja imam samo Srbiju, ali često se zapitam – zna li ona da ja uopšte i postojim?

    • Стакленна,
      слажем се, љубав треба да буде обострана. И домовина треба да воли и брине о својој деци. У идеалној ситуацији. Или бар нормалној. А ово овде је све само не нормално.
      И иако се и ја у последње време све чешће питам исто што и Ти – зна ли Србија да ја уопште постојим – ова љубав у мени према њој је ипак јача од свега. Зато ваљда и све ове речи излазе из мене…
      Поздрав и добро дошла у Ивин свет, овако званично јер знам да си већ неко време ту…

  2. Ја бих волео да је моја домовина као Израел, да свако кући има униформу и кад држава позове да се сви одазову. Израелац, ако је у Москви, Бриселу или било где, кад је мобилизација плаћа карту и долази да брани отаџбину……
    „Србија више никад неће ратовати“, ако је тако, онда нам војска не треба…. ако је министар мислио да Србија неће ратовати а Војска Србије хоће, нек нам одмах каже где и за кога……
    Отаџбина се против спољних непријатеља брани оружјем у рату а против унутрашњих оловком на изборима!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: