Све више капирам суштину те реченице. И све више капирам да ја, ма колико то желела, очигледно не припадам овом народу.

Нисам клинка и свесна сам да од народа може да зависи само и једино ако изађе на улицу и говњивом мотоком или неким другим средством растера гамад која се накотила. Али кад сам синоћ видела прве резултате избора физички ми је било зло јер сам се по ко зна који пут уверила колико ја овде не припадам.

Не могу више на себе и своје окружење да гледам као на оне изузетке који потврђују правило јер ми очигледно нисмо довољни ни за тај изузетак. И сада потпуно капирам све оне који су отишли из Србије и све оне који то планирају да ураде. И почињем да мрзим себе што и ја нисам искористила своју шансу ономад, него сам остала овде јер волим Мајку Србију. Од свих разлога љубав према отаџбини је очигледно најглупљи могући. И имам жељу, већу него икад, да затворим очи и да кад их отворим будем, таман у неким Пиздинцима на крају света, само не у овој и оваквој Србији.

Они који су довели земљу не до ивице пропасти него су је убацили у рупу без дна из које се НИКАД неће извући, они који су уместо обећаних радних места отпустили још пола милиона људи, они који су задужили и унуке наших нерођених унука, они који су продали, издали све што је Србији свето опет су добили поверење.

Да ли је могуће да је овај народ толико глуп? Да ли је могуће да су пали на те будалаштине о сигурној будућности, европској Србији, инвестицијама, радним местима, курцима-палцима у тренутку кад немају „леба да једу“ и то захваљујући управо тим истим који сад све то обећавају, кад или немају посао или раде за кикирики, кад је мисаона именица саставити крај са крајем, кад те, да извиниш, јебе ко стигне?

Уз све неправилности, уз све крађе, уз сва кршења предизборне тишине они нису смели да буду у ситуацији да формирају власт.  Због свега што су урадили од револуције на овамо нису смели да икад више буду у ситуацији да о нечему одлучују. А одлучиваће. И јахаће овај народ као стару рагу док не цркне. А онда ће дигнути своја дупета и отићи јер је за све њих ова јадна, бедна Србија само успутна станица. Онај извор који црпиш док не пресуши, а који кад пресуши само га затрпаш и оставиш. За њих је то ова земља, за њих је то овај народ.

Или ја можда ствари гледам из другог угла. Можда сам ја та која је глупа и тупа и која не разума да је потпуно нормално да радиш за 20-25.000 динара, од чега ти минимум половина оде на плаћање комуналија ако имаш среће да имаш стан. А ако немаш стан, рачунај да цела плата оде на плаћање кирије, а онда ти преживи уз помоћ трикова. Да је потпуно очекивано да ти је излазак на кафу са пријатељима једном недељно, једном у 10 дана превелик издатак за кућни буџет, да је одлазак на продужени викенд мисаона именица, а одлазак на годишњи одмор на море или планину немогућа мисија. Можда сам ја погрешна у целој причи јер не видим „ширу слику“ од свог малог света у коме се борим да преживим и да моја породица остане нормална и здрава. Можда сам ја проблем што не схватам да је боље да будем део оне Европе која ме је ’99. бомбардовала, „оплодила“ осиромашеним уранијумом да нам наредних неколико генерација неће бити здраво и нормална. Да будем подстанар у сопственој кући који ће кад се појаве велике европске газде да понизно спушта поглед и клања се свему што одлуче да је добро за мене, моју породици и моју земљу. Да се радујем „белој шенген листи“, а са друге стране немам пара да извадим пасош, а о одласку у иностранство и да не причам. Да се радујем „километрима аутопута и новом мосту у Београду“ који ће ускоро припасти банкама које су Србији дале зајмове, кредите, од којих је добар део завршио на приватним рачунима, јер Србија неће имати новца да плати само камате. Да будем срећна кад ме власт гледа у очи и лаже, само зато што су им лажи лепе и само зато што ми говоре оно што желим да чујем, а при томе и они и ја знамо да се никад ништа од тога неће догодити.

Можда сам стварно ја проблем.

А можда је и другар био у праву кад је рекао:

– Нама бре требају избори за нови народ, а не за новог председника!

Можда бих и ја требала да потражим неки нови народ, таман га измислила, јер овом који је јуче гласао како јесте ја дефинитивно не припадам…

За крај коментар који ми је рекла сестра кад је прочитала ово. Страшно, језиво, сурово, али пре свега ИСТИНИТО:

– Мајке ће у Србији рађати уранијумску децу. То је цена коју Србија плаћа од кад је свесно и жмурећи пљунула на гробове остале после Првог светског рата.

 

Advertisements

Коментари на: "Сваки народ има власт какву заслужује!" (65)

  1. Све што је горе написано се врти у мојој глави цело јутро, ја и даље не могу да верујем, вероватно је проблем у мени кад је овом народу добро!

    • Ја сам синоћ чула оне извештаје на 20% обрађеног материјала, искључила ТВ, укључила ДВД и гледала цртаће које обично пуштам клинцима кад дођу у госте.
      Имам утисак као да ја живим у неком паралелном свету који је дијаметрално супротан од овог у коме живи остатак Србије.

  2. Разочарани рече:

    „И јахаће овај народ као стару рагу док не цркне.“- и треба да га јашу кад је стока!Нема глупљег и наивнијег народа од овога.Где су нестале оне силне „патриоте“ пре избора?Само немој да неко каже да „тадић није Србија“-као што су то многи имали обичај да кажу.Он јесте Србија,јер су га СРБИ изгласали,нису марсовци.Није овај народ ни боље заслужио.Зато ко год може нека бежи из ове ву*о*ебине.За шта да боримо,за чији напредак?Ја за ову Србију и Србе сигурно нећу!Да ако једног данаа у у ту европу уђе пашалук,бар неко некад неку корист да има на крају свега овога,ако је то уопште нека корист.
    Само још да похвалим овај чланак,јер стварно описује суштину,као да је моје пресликано мишљење.

    • Разочарани,
      и ја се питам где те патриоте нестају кад се одвијају избори…
      Хвала за коментар. Само, не знам ни да ли да плачем или да се радујем што нас који „нисмо из ове приче“ има још увек…

      • Raduj se .. Znaci da nismo bas svi zveknuti , znaci ipak ima jos neki tracak nade 😉

        • МЗИ,
          трачак увек постоји. Ал’ било би лепо кад би тај трачак био све израженији како време пролази уместо што је све мањи и тањи… 🙂

  3. Za higijenski paket, ili za 2000 dinara ode glas. Dveri prema internim analizama sa terena imaju za prelazak cenzusa, a vlast nas krade za 0,4%. O čemu mi pričamo?! Na žalost moram da se složim sa Ivom oko odlaska, ne vredi, narod ne misli glavom, a mi koji mislimo postajemo žrtve svoje borbe za narod koji ne želi da se osvesti. Neka nam je dragi Bog u pomoći u danima koji dolaze pod komandom izdajnika.

    • Огњене,
      ја стварно више не знам шта да мислим. Стварно се осећам као марсовац, да сам залутала у времену и простору. А можда сам у неком претходном животу направила неки жешћи белај па сам сад кажњена да живим овде са овом главом…

  4. Игор рече:

    Ајде да направимо неку нову Србију од нас 10% чистих Срба. Једноставно одемо у Русију или Швајцарску (теже) уступе нам веома мали простор ми њима плаћамо одређени порез. Али барем живимо са часним људима и сами водимо ту своју државу величине Ватикана. Ја овако не могу више. Ал стварно. 4 ГОДИНЕ, ЈОШ 4 ГОДИНЕ!!!

    • Добра идеја, или можда ове да пошаљемо негде и да ми плаћамо порез уместо њих, само да се не враћају!

    • Игоре,
      видиш, није то тако лоше… Негде где знаш да си странац, али да имаш своју малу земљу од пар квадрата, да знаш да је твоје, да су око тебе нормални људи…

    • Jelena рече:

      5 godina… Cist Srbin a mnogo i obrazovan. Elementarno znanje izostalo. haha

      • Јелена,
        Игоров коментар се односи на састав Народне скупштине која има мандат од четири године. Председника, чији мандат траје пет година, Србија још увек није добила.
        Поздрав и добро дошла у Ивин свет

  5. Susann рече:

    koliko stida mozemo podneti to se ja pitam.
    Ispade da smo sadomazohisti jer drugacije ne mogu objasniti ovo ludilo!

  6. Сузана Коризма рече:

    Драга Иво,
    Одличан чланак! Све што си написала је на месту, као да си мене питала! Само, време у коме га пишеш је погрешно! Требала си да га пишеш пре избора, али тада си писала како немамо за кога да гласамо! Изгледа да су многи у Србији тако мислили и нису изашли на изборе! Ових који су изашли изгледа има разних: један део су природно, талентовано глупи, један део је купљен пакетићима и сићом, а један део је задовољан, јер ради у државној управи за лепе паре и не би да нешто мења!
    Потпуно се слажем са тобом да ми се чини као да сам рођена у погрешно време, јер оно што је по мени нормално, испада ненормално и обрнуто! Још после прошлих избора сам се носила мишљу да идем у Руску амбасаду и затражим њихово држављанство, јер они бар имају достојанство и не понашају се као љигавци, снисходљиво, полтронски! Нажалост, имам већ приличан број година да бих почињала нешто испочетка, али зато саветујем младе да беже одавде док још могу!

    • Сузана,
      ја могу да мислим да нема за кога да се гласа и да то напишем, али сам опет изашла и направила комбинацију за коју сам веровала да је добра за овај народ. За Србију. За мене. Нисам била претерано задовољна понудом, али сам изашла. И то што сам гласала сада ми и даје право да критикујем. Става сам да ако не изађеш и не пробаш на тај легитимни начин да унесеш неке промене онда немаш ни морално право да критикујеш јер први ниси урадио најбезазленију ствар – гласао.
      Али, изгледа да је и то погрешно. Не знам више. Гледам сестрине клинце и питам се где и како ће живети. О томе да ја имам децу сад не смем ни да размишљам. Да одем, где? Како и ти рече, скупила сам мало више година да бих могла негде тек тако да крећем од нуле…

      • Сви су исти јер смо их ми направили таквим. Обећања 200 000 радних места, 2013 Европска Унија, веће плате, пензије, бољи живот…… од тога је испуњено ништа- значи не гласам за њих, идемо даље, овај каже да ће урадити то и то, испунио добија поново глас није испунио тај је завршио са политиком….. нема ту много филозофије и памети, или јеси или ниси……. и треба као Италијани за 2 године 10 њих да променимо док не убодемо праве!
        А овако ће да владају они који су нас довели до тога да будемо највећа беда и талог у Европи.
        А ја се плашим колико ће тек сад осилити ови наредне 4 године…..

        • Драги мој Уроше,
          то би било нормално у нормалној земљи, са нормалним, свесним народом. А ми то очигледно сви заједно нисмо. Овде се власт мења само револуцијом или смрћу оног који је на власти. Природном или мање природном. Такав смо народ. Заправо, већина је таква, трпи, трпи, а онда дође до „кратког споја“. Али је изгледа праг толеранције порастао у последњих неколико година…

      • игор рече:

        За кога ивинсвете, за кога?
        Када је мој живот у питању не желим да правим компромисе типа „од 2 зла бирам мање“, то једноставно не могу да прихватим, хоћу опцију која ми се заиста свиђа, али такве једноставно није било.
        Осећам се потпуно моралним да се буним и да коментаришем, не смета ми ни најмање, али ми апсолутно смета то што се осећам беспомоћно, ја не знам шта да радим, идеје које имам је немогуће спровести, нисам толико моћан и зато сам сваким треном све сигурнији да желим да одем одавде… али где? како? чиме?
        Не желим овде да причам о свом приватном животу, али верујем да бар 35 од 40% људи који нису изашли има, између осталих, и овакав проблем.

        • Игоре,
          не желим ни ја, али сам морала да бар пробам да направим неку мени прихватљиву комбинацију. И ја мрзим компромисе јер компромис не задовољава ни једну страну. Напротив. Доноси нова незадовољства, нове фрустрације. И ја сањам о томе да у Србији одем на гласање и да заокружим број опције за коју сам уверена да ће учинити све да ми буде боље, која испуњава моје критеријуме и за коју знам да ако не испуни оно што је рекла ће се повући. Али бојим се да је то овде немогуће. Овде се власт увек мењала превратима. Јер кад се једном дочепају власти ни за живу главу неће да је се одрекну.
          Један мој пријатељ је ономад имао сјајно питање: Ако неко на власт дође на силу, да ли је нормално за очекивати да на исти начин оде са ње? Мислим да је то једино могуће у Мајци Србији. Све силом.
          Ово за морално право да критикујем ако изађем на изборе је неки мој став. Не значи да је исправан. И донекле разумем оне који нису изашли јер кад се човек осећа беспомоћним као што се већина нас осећа, кад зна да његов глас мало или ништа не може да промени нема ни воље.
          А за ово где, како, чиме… Исти проблем. Да могу отишла бих јуче!
          Поздрав и добро дошао у Ивин свет

  7. Кренути од нуле? Па овде сваке године крећемо од минуса, а не пређемо нулу. Ми смо таоци државних служби које запошљавају странке, свима би им трајно забранио да се имају посао у државној служби због кукавичлука и спремности јна трули компромис који фабрикује сиромаштво и велеиздају. Бедан је спрски народ постао, бедна слуга, недостојан предака. И кад би нас десет одсто отишло, слуђени европејци то не би приметили. Нека руска степа би нам легла одлично за причишћење душе, ништа друго.

    • Огњене,
      ја бих јуче отишла да могу. Да имам где. Где год да одем било би боље јер бих тамо знала да сам странац и то што сам грађанин другог реда би било нормално, разумљиво, очекивано. Овде, рођена у Београду сам, не грађанин другог већ грађанин 2002 реда.
      И да, кад мало боље размислим, у праву си, тамо кренути од нуле би било далеко боље него ово овде…

  8. Сузана Коризма рече:

    Остаје нам само да молимо Бога да СНС, СПС и ДСС направе владу и да ДСС не дозволи да нам узму Космет, Војводину и Рашку област, а онда памет у главу за следеће изборе па да се све патриотске снаге удруже у велику коалицију и занавек протерају издајнике са власти! Морамо се надати и упорно радити на томе!

  9. Јој Сузана, не надај се томе, боље да се не надаш него да се разочараваш, али сад да не кваримо причу анализом поменутих.

  10. Сузана Коризма рече:

    Ја сам по природи оптимиста! Увек полазим од тога: „ко зна зашто је то добро“ и тражим ново решење! Јесмо сви ко рогови у врећи, али мора се разговарати, разговарати… Предлажем да још данас почну разговори, ако има памети, а надам се да има! Сви имамо нешто заједничко: безрезервно волимо Србију!

    • Волимо је Сузана,
      али се бојим да и они који воде те патриотске снаге ипак мало више од Србије воле себе. Не бих да грешим душу, али…

  11. „Само, не знам ни да ли да плачем или да се радујем што нас који “нисмо из ове приче” има још увек…“

    Uuuuh – ajde da se ipak radujemo tome. Ako pripazimo na tu oazicu zdravog razuma (ako nas pomoću HAARP-a, GMO i ACTA ne unište) i branimo je kao poslednji Mohikanci, možda i bude nešto.

    Dobar ti je tekst. Zaista prija što ima onih koji misle – šta ćeš, svako se sličnom raduje 🙂 što bi rekli stari Latini.

    Baci pogled kod „komšije“
    http://noviinternet1987.wordpress.com/2012/05/07/post-coitum/

    • Јел можеш да ми обећаш то? Да ћемо да сачувамо ту малу оазицу?
      Знаш, одем на пар блогова, некад оставим траг, некад само ћутим, читам и тешим себе да нисам усамљена… Хвала комшилуку што је ту… 🙂

  12. Ја стварно не разумем чему оволика наивност, дефетизам и малодушност…

    Државе које имају легитимно изабрану власт су изузетак.
    Зар мислите да постоје ДВЕ демократске државе у Европи у овом тренутку које имају власт која је заиста изабрана?
    Зар стварно мислите да криминалци игде оду са власти зато што поштују изборну вољу грађана?
    Зар стварно мислите да је од растурања комунизма-наовамо један ЈЕДИНИ пут неко на власт дошао ИЗАБРАН, већинском ВОЉОМ народа?

    Зар стварно мислите да сва та фарса може ишта на боље да промени?

    Зар стварно мислите да ћете БЕКСТВОМ од Србије – открити да сте у ствари све време сјајни људи који су у стању много да ураде и који би били феноменалне патриоте „ДА није…“? (разликујмо дислоцирање од бежања – прво је географска чињеница, друго је карактерна)

    Зар стварно мислите да ће након МИНИМУМ 67 година кукања и „ишчуђавања“ „шокираних“ „грађана“ – ДАЉЕ „чуђење“ „шокираност“ „пренераженост“ „разочараност народом“ итд. да ишта промени?

    Па замислите да су у 1. српском устанку – Срби стајали поред и били „шокирани над тиме шта Дахије раде“…
    Не бисте данас живели у својој држави, да је тако било.

    Коме је и до чега стало – нек батали шокираност, разочараност… јер ко има мало мозга – може све да предвиди. Ко има мало карактера – не заноси се проверено празним причама и не губи време понављјући их и притом фантазирајући да ће неки виши суд правде да саслуша његов случај и све реши.
    Неће никад, никада то није радило никоме.

    Шта ви знате и колико се борите за правду народа и цивилизација које су уништили Асирци? Колико вам је стало до тога да се изборите за макар историјску правду према њима? Чак и да јесте – колико то данас можете?
    Е па – то је сва правда, задовољење и утеха коју ћете добити од будућности и свих око вас ако наставите да кукате.

    • Никола,
      имам право да фрустрацију и немоћ коју осећам у овом тренутку испразним на овај начин јер сваки други је законом кажњив. А ја себе волим више од тога да за гамад одговарам као за људе.
      Поздрав и добро дошли у Ивин свет

  13. dukilli рече:

    Sve to stoji sto si ti napisala,jesmo glupi zasluzujemo sve ovo sto nam se dogadja imamo i kratko pamcenje izuzetno,to pokazuje ovaj SPS-ov povratak na velika vrata,na celu sa malim „Slobom“ tj Gljivicom Pacicem,koji su nas na pocetku u sve ovo i uvalili. NE ZABORAVIMO,zbog koga su nas i bombardovali i otrovali tim uranijumom,koji spominjes. Ali,samo mi jos nesto nije jasno,gde nam je ta PRAVA opozicija?? Gde je to u ovoj zemlji?? Gde su novi ljudi,koji se nisu isfuserisali na ovoj tzv politickoj sceni-cirkusu Srbije? Ko bi po tebi trebalo da pobedi? Svi oni samo zele da sednu u fotelje i dodju do nasih-drzavnih para! Toma grobar i ljigavi Vucic? Ili, Dveri,sekta, porodica,crkva, WTF?? Onog Kostunjavog da ne pominjem,mrtvo puvalo…!Dinkica cu preskociti,ne zasluzuje moje pominjanje! I,kazite mi ko su ti ljudi za koje je trebalo glasati???? Ja ne znam! I da ponovim,smatram da su i ovi iz DS-a lopovi i lazovi,kao i ostali,da neko ne pomisli kako sam njihov simpatizer,ne daj Boze!

    • Душка,
      у једном од ранијих текстова сам помињала управо то да је један од највећих проблема у Србији то што немаш за кога да гласаш. Она опција „гласамо за мање зло“ више не пролази јер их све одлично знамо, и све је теже одредити то „мање зло“. Уз то, за промену би могли бар једном да почнемо да гласамо за оно што сматрамо исправним и бољим за Србију и нас саме, а не само да гледамо шта ће нам учинити мању штету. Кад томе додаш да они који су нови на политчкој сцени су препуни неких не баш лепих етикета јасно је да немамо баш неки, да не кажем никакав избор.
      Неки дан сам поменула, да би можда било добро да имамо опцију „Ни за кога од понуђених“ која би обавезивала да ако тај одговор добије највећи проценат гласова да сви они који су се нашли на листи добију забрану кандидовања на наредна два циклуса избора – осам година. Али, то би било добро у опцији да имаш неку алтернативу. Кад видим резултате ових избора питам се да ли би неко осим мене и још пар људи заокружило ту опцију или би опет гласао за ове који су нас и довели овде.
      Тај „патриотски“ блок који је противтежа овој европској распродаји Србије има велики проблем што свако сумња у сваког, што би добар део њих желео да буде главни или да управо неко од њих буду запамћени као онај који је донео промену, препород и шта ја знам шта све.
      Завади па владај, а овде је на делу убаци зрно сумње у једну причу и сигурно ћеш је разбити у ситне комадиће.
      Поздрав и добро дошла у Ивин свет.

      • dukilli рече:

        Nazalost nisam procitala,upravo sam se prijavila na sajt…
        Mozda bi i trebalo uvesti pravo belog glasa ili ovo sto ti predlazes.al daleko smo mi od tako demokratske drzave u kojoj bi proslo to o cemu ti pricas. Mada,ne slazem se s tobom,mislim da ima vise nas koji bi podrzali tu opciju,pogotovo mladog ili mladjeg sveta. Jer,mozda nase roditelje mogu da zavaraju politicari ili da se nadaju kako ce se nesto ovog puta promeniti,ali nas koji razmisljamo na neki njima nov nacin i ne dajemo drugu sansu,verujem da nece!

        • Душка,
          ја увек кажем да због окружења у коме се крећем, а у коме су људи који мисле исто или врло слично као ја, имам погрешну слику. Избори ме увек отрезне. Заиста желим да верујем да нас, оваквих који коментаришемо овај текст, има више. Али понекад заиста мислим да смо онај изузетак, миноран…

  14. ГоранЧе рече:

    Драга Ива,

    твојој анализи овдашњих избора нема се шта додати.Али шта је са учешћем наше дијаспоре и њиховим односом према изборима у матичној држави. Признаћеш да би њихов утицај био позамашан поготово када су патриотске опције у питању.Зашто је то тако већ деценију целу.Колико су нам битни када шаљу новац толико би нам били битни и око избора нпр. Да ли би се одласком (ја сам био и вратио сам се) и ти брже боље сврстала у ту армију негласача? Да ли им можда одговара (један од одговора) да овде све буде мизерно јефтино и бедно па кад дођу да могу да се шепуре до миле воље, троше, граде…Како објаснити феномен њиховог одласка због тоталног разочарења у Србију а онда све то одједном забораве. Број пријављених бирача у дијаспори је за ове изборе био пар хиљада (Беч 350, Чикаго 170, Торонто 80, Шведска пар стотина итд,итд)

    • Горане,
      слажем се да је Дијаспора посебна прича. Многи знају да истакну да се Дијаспоре Србија и Срби сете само кад им нешто треба, типа ангажовање око прикупљања неке помоћи или организације протеста поводом неких догађаја. И то је делом истина. Али, и они неке ствари не одраде кад треба. Ту мислим на гласање. Не показују да их занима ситуација и промена ситуације у Србији. А колико Срба има у свету могли би и те како да имају утицај на формирање власти.
      Док је била она власт, мислим на СПС, опозиција је стално кукала, Дијаспора је стално инсистирала да им се да право гласа. Сад кад га имају миноран број њих га користи. Да ли су они задовољни овим избором или је нешто друго у питању ја не знам. Капирам да њих можда не занима шта се дешава у Србији јер су отишли и неће се никад вратити, по систему нећу да одлучујем о нечему што ме се не тиче, али свако од њих, или бар већина, у Србији има неког свог. Ако не због себе, бар због тих људи који су остали овде и живе јадно и бедно, треба нешто урадити и допринети да се помогне. Знаш, да ја којим случајем живим преко гледала бих да мојима који су остали у Србији буде добро. Али не да им буде добро само зато што ја имам довољно новца да им помогнем, већ да и они буду у ситуацији да раде и зараде довољно за нормалан живот.
      Али, можда сам ја усамљена у томе, можда је стварно мој поглед мало ишчашен…

  15. УСПРАВИ СЕ, СРБИНЕ!
    И упамти, поносити се својим прецима, а не бити их достојан, чин је вредан само презрења!

  16. Znajisha рече:

    Problem i jeste u tebi. Verujes u Deda Mraza pa si se razocarala sto sinoc nije dosao. Ali juce nije bio docek Nove Godine nego je narod ucestvovao u izboru za Miss Srbije i birao je najlepsu zenu Srbije. Narod je birao „Kraljicu Lepote i Cednosti“ izmedju najdlakavijih muskaraca Balkana. Lakse bi nam bilo da smo birali izmedju sumo-rvaca. Ko god da je sinoc poneo laskavu titulu Miss Srbije ja ne mogu da zamislim normalnog muskarca koji bi ozenio takvu misicu. Hocu reci da ti nije trebao izborni rezultat da bi ti bilo muka. Trebalo je da ti bude jednako muka i pre izbora, i za vreme kampanje i posle brojanja glasova. To je jedini pravi osecaj za kojim jos uvek lutas. Kad dodjes u tu fazu znaci da si prevazisla zamke laznih ideologija i da si preuzela odgovornost za sebe i jedina promena koju sa sigurnoscu ocekujes jeste svakodnevna promena sebe na bolje. To se zove odrastanje. Skoro mi je 40 i porastao sam veliki za ovih 25 godina koliko cekam da dodje „bolje vreme“. To sto „bolje vreme“ nije doslo ne znaci da sam ja gubio vreme – takvo kakvo je. Ja drugo vreme nemam. A nemas ni ti. Zato zivi i mani se politike do sledecih izbora za 4 godine.

    • Знајиша,
      прочитај мало текстове који су претходили овом и видећеш да не да не верујем у Деда Мраза него си много омашио и са овим уводом коментара и са оним да је требало да ми буде мука много пре. Мука ми је било и пре него је почела кампања. Мука ми је последњих неколико година.
      Ради се о томе да ме боли што сам овде где јесам јер очигледно моје поимање Србије и квалитетног живота није оно што је већинско схватање. А ја у оваквој Србији себе, на жалост, не могу да реализујем у потпуности јер да бих то успела требало би се продати и погазити неке своје принципе. А ја то нити умем нити желим. Али упорно радим на себи и трудим се да створим неки свој свет у који они неће допрети.
      И боли ме што у Србији поимање демократије значи да кад једна опција дође на власт нема могућности да је смениш легалним путем, изборима. Само силом. Јер кад се једном докопају фотеља и функција пре ће платити главом него се склонити.
      Поздрав и добро дошао у Ивин свет.

      • Znajisha рече:

        Hvala i bolje te nasao. Hvala na tekstu koji me je naterao da koristim svoj skromni intelektualni potencijal naravno sa sve srpskim stilom teorije zavere za koju nadam se neces zameriti jer se ne radi ni o cemu licnom vec o mojim licnim nagadjanjima. Pa da krenem.
        Moja predpostavka je da ti jesi prikriveni stranacki aktivista I da je tvoj tekst napisan sa ciljem da afirmise konkretnu stranku kao “najlogicniju” kada su promene u pitanju. I ako cini mi se ni u jednom tekstu ti ne imenujes stranku za koju si I ti morala da nateras sebe da glasas. Doduse samo sam bacio pogled preko par clanaka ovaj sam jedini procitao. Pa cu ovog I da se drzim.

        TI kazes: “Они који су довели земљу не до ивице пропасти него су је убацили у рупу без дна из које се НИКАД неће извући, они који су уместо обећаних радних места отпустили још пола милиона људи, они који су задужили и унуке наших нерођених унука, они који су продали, издали све што је Србији свето опет су добили поверење”.
        NE SLAZEM SE da istorija Srbije pocinje od Borisa Tadica I njegove partije koja je uzgred izgubila moju podrsku onda kada je Srbija izgubila Zorana Djindjica. Ne slazem se da su nas Tadicevci 2008 iz jednog blagostanja odneli do rupe bez dna I u nju nas bacili. SLAZEM SE da smo u nekim segmentima, a najvise sto se tice buduceg ekonomskog razvoja, jos vise zaglibili.
        NE SLAZEM SE da su izdali sve sto je Srbiji sveto(jer Srbiji nista nije sveto) I NE SLAZEM SE da su dobili poverenje ovog tupavog naroda jer nisu u mogucnosti da sami naprave Vladu. Hvala Bogu.
        A sasvim je druga stvar sto precizne brojke oko obecanih radnih mesta I broja ljudi koji su otpustili asociraju na stranacku statistiku I tebe predstavljaju kao zainteresovanog stranackog aktivistu koji je u zaru price sebi dopustio arhaicno uopstavanje “izdali sve sto je Srbiji sveto”.

        Koncept koga se drzis « Necu u Evropu jer nas je bombardovala » ukazuje ili na Radikale ili na DSS. Srecom da zajedno sa Dverima ne mogu da predju 10% biraca. Iskreno zao mije sto su Dveri uzele birace SRS jer mislim da neko kao SRS treba da ima predstavnike u parlamentu jer oni sigurno predstavljaju bitan deo naroda koji se vise nece cuti u skupstini. Ne kazem da bi se cule neke ideje koje bi nas sve povadile ali jednostavno oni treba da budu tu jer to je takodje Srbija od sigurno 5%. Sve ostale stranke u svom progarmu imaju pridruzivanje EU. Meni je najlogicnije da neko sa tvojim stavovima bude najblizi SNS i da se ovde za njihove interese bori pa me to navodi na zakljucak da si ocekivala ubedljivu vecinu SNS u parlamentu. I da je to jedini rezultat od kog ti ne bi bilo fizicki zlo kad cujes. Mislim… ne mogu da verujem da si ocekivala da ubedljivu vecinu ponesu stranke koje su jedva presle cenzus tipa URS.

        Entimemi u tekstu – odnosno neizrecene predpostavke koje moraju biti tacne kako bi premise vodile do zakljucka. U entimemu deo argumenta nedostaje jer se podrazumeva. Tako da ti sve vreme podrazumevas sledece stvari koje uopste nisu tacne ako realno pogledamo. A to su :

        1. U SRBIJI POSTOJI NESTO SVETO sto je neko izdao ili bi mogao da izda – U Srbijii ne postoji nista sveto jer smo svedoci gde se “vernici” iskompleksiraju kad vide da pop vozi bolji auto od njih, I ako se radi o autu od par hiljada evra. Sto je za svakog domacina smesno. Ljudi na cigarete daju svakog meseca po 50-100 evra a kukaju I kunu popove kad moraju jednom u zivotu da plate krstenje 50evra. A jos kazu da normalan mobilni i nema da se kupi ispod 350 evra. A ne moraju ni da ga plate na kraju, nego nisu bas toliko bezobrazni da kazu da toliko nemaju. Dobro je dok i taj najmanji osecaj srama ne prevazidju. U Srbiji zavist I ljubomora nemaju granica, nema prave dobrote, a maximum uzvisenog osecaja je kad neko nekog zali sto je imao stravicno tezak zivot. Tako da slobodno mozemo da kazemo da U SRBIJI NE POSTOJI NISTA SVETO STO BI BILO KO MOGAO DA IZDA. Izdajemo sami sebe, izdajemo bracu i sestre, izdajemo roditelje, izdajemo decu. Veru nikada nismo ni imali da bi uopste mogli da je izdamo. Sminkeraj se ne racuna jer zna se kako zivi hriscanin. Dobar sa svima kao sa najblizim. Nismo mi krivi sto u nasem DNK programu taj najblizi jeste najveci problem.

        2. U NASOJ NAJDUBLJOJ RUPI JE BILO SVETLA koje je narod na izborima trebao da prati kako bi iz najdublje rupe izasao. Medjutim kao i uvek do sada narod je ostao dosledan svojoj vekovnoj gluposti utisnutoj duboko u nacionalni DNK kada je izbor vodje u pitanju. U NASOJ NAJDUBLJOJ RUPI NIJE BILO SVETLA i to je bio izbor za dobrog vodju i dobru stranku isto koliko je to bio izbor za « Kraljicu lepote i cednosti » sto sam vec objasnio.

        .
        3. U SRBIJI POSTOJI DOVOLJNO OBRAZOVAN, SPOSOBAN I POSTEN COVEK KOGA CE OVAJ NAROD DA RAZUME STA PRICA I DA ZBOG TOGA ZA NJEGA GLASA. Isto kao i pod 2.

        Zavrseni su izbori. Politicari i ostala drustvena elita – kakva takva – ce ziveti kao sto su navikli. A mi cemo da zivimo kako smo mi navikli. Jer mi smo NAROD. Parkiracemo svoj auto ispred komsijine kapije ako nemamo neko drugo djubre da stavimo ispred. Gledacemo dvoriste svoje zgrade kako zarasta u travu I nece nam pasti na pamet da zajedno sa komsijama sa kojima smo vlasnici dvorista sve uredimo I zasadimo cvece semenom iz kesice koje kosta 30 dinara. Pusicemo cigarete po liftovima gde nam psi vrse nuzdu zajedno sa po kojim komsijom koji razbije staklo od ulaza kad pijan dodje iz kafane. Naravno da u 2h nocu pusti do daske neku Grand zvezdu uz cije pesme nase buduce intelektualnke i buduce naucnice vole da proslavljaju 18i rodjendan. Blago onima koji su u ovoj zemlji pismeni jer onda mogu sa familijom da se tuze do Boga miloga oko zaostavstine roditelja koji su do zadnjeg dana gledali kako ce putem ucenjivanja da svoju decu drze pod kontrolom obecavajuci im prepisivanje celog nasledstva. Oni koji moraju da placaju advokata za sve sudske postupke tesko ce se namuciti I u mnogome patiti I ujedno ostvariti zivotni san svog najveceg protivnika – svog najrodjenijeg brata ili sestre – san da njegov najrodjeniji pati. Ali onaj ko je protiv svega ovoga – on je protiv folklora nase nacije. On je protiv naseg nacionalnog identiteta. Protiv svega sto jesmo. Jer kad se okrenes oko sebe sta drugo vidis ? Mi smo zapusteni kao nacija i slabo se peremo jer ne mozemo sebe da pogledamo u ogledalu. Inace bi nam sve bilo jasno. Nismo mi tako tupavi kao sto delujemo. Samo smo teske inadzije kojima ne pada tesko da idu na svoju stetu, a kamo li na stetu rodjenog brata , prvog komsije, ili cele svoje nacije. Pozdrav i sve najbolje u borbi za svoju ideju.

        • Врло занимљиво виђење морам да признам. И одличне „теорије завере“.
          Нисам активиста ниједне странке. Да ли верујеш или не, није ни битно. Интересантно је да ме неки везују за СРС, неки за СНС, неки за Двери, а на једној друштвеној мрежи сам оптужена да сам „тадићевка“. Где је тај човек пронашао Тадића у мојим коментарима није ми ни најмање јасно. А, реално, и не занима ме. Него, хајде да пробам да ти одговорим по тачкама, како си и ти анализирао текст.

          Ја се сећам одавно да је за све крив Слоба и да он само треба да оде и нама ће бити боље. Јер целом свету смета Слоба, сви би нам помогли, дали подршку само да Слоба оде. И Слоба је отишао 5. октобра. Истина силом, али је отишао. Од те промене је прошло колико година? За све те године на власти је ДС. Са различитим коалиционим партнерима, али су они на власти. И они држе кључна места. И раније су нам причали да ће нам дати радна места, подижи животни стандард, увести нас у Европу, омогућити нам бољи живот. Ја гледам себе, своју фамилију, пријатеље нико не живи боље. Нити има нових радних места, нити нам је бољи животни стандард, нити смо ушли у Европу нити живимо боље. Напротив. Незапосленост је порасла, стандард је све нижи, од Европе смо добили кандидатуру, али тек кад смо предали Косово и Метохију и питање је на шта све пристали. Ако се сећаш, пар сати пре добијања кандидатуре Румунија се забринула за Влахе. Војводина већ спрема државу, муфтија би да одвоји Рашку. Ако је то цена уласка у Европу која нам само поставља нове услове ја у њу не желим. На страну што доста пријатеља који живе у тој Европи све лошије живи. При томе они су у „старој ЕУ“ у Немачкој, Холандији, Француској. Нису ове нове европејске државе.
          Не мислим ја да историја почиње од Тадића и ДС-а и 5. октобра, али мислим да су имали сасвим довољно времена да покажу шта знају и умеју. Мене нису убедили да су они најбољи избор за Србију. И нису ме убедили да су радили за наше добро. Јер захваљујући њиховим добрим потезима могло би лако да се деси да Србија постане као Грчка, само што Грци имају острва која би могли да „продају“, а шта има Србија што већ није продато? Како ћемо ми да се извучемо из свега ако нас и даље буду водили ови финансијски генијалци?

          У Европску унију нећу јер не мислим да нам је тамо место. Између осталог и због бомбардовања. Исто као што не могу да схватим да министар војни може да промовише НАТО који је бомбардовао Србију и да најављује учешће наше војске у војним акцијама широм света. Сада ћемо ми бити војска оних који су уништавали нашу земљу бомбама, уранијумом и свим осталим. У Европску унију не желим ни зато што „правила игре“ која тамо постоје а по којима ти они одређују шта и како радиш, како спроводиш законе, шта производиш и слично по мени сваку државу новопридошлу у ЕУ ставља у вазални положај. А кад сам учила историју учили смо да то није баш најбољи избор. У једном од ранијих текстова сам помињала причу једног народног посланика коју сам чула стицајем околности, а тиче се дозвољене радиоактивности у млеку која је у Србији била отпилике 10% од оне дозвољене у ЕУ. Један од захтева који је наша Влада испунила је да изједначи ту ставку са европском, тако да би, између осталог, могло да се увози и млеко из ЕУ. Не значи да је оно радиактивно и да ћеш умрети од једне шоље, али зашто би то морали да мењамо? Да не причам о гомили закона који су промењени или усклађени са ЕУ. Сами представници власти су се хвалили да је урађен огроман посао и да је „толико и толико“ закона усклађено са ЕУ и да смо сада корак ближи Европи. На страну стави све то, не желим у ЕУ јер она Србију сматра злочиначком, геноцидном, а све Србе који имају дуже памћење од лептира сматра „фактором нестабилности“. Не желим у ЕУ која инсистира да Срби признају да су највећи кривци за све што се десило на простору бивше Југославије, да призанју гомилу потврђених намештених злочина, а истовремено не раде ништа да се признају злочини начињени над Србима. Знаш, за сваки рат је потребно двоје, не могу само Срби да буду увек криви. Не желим у ЕУ која сматра да је потпуно нормално да се тек тако одрекнеш 15% територије, а да неко њима покуша да отме силом део земље летеле би главе. Ово ти је у најкраћем зашто не желим у ЕУ.

          Да си мало читао, а не само бацао поглед, видео би да сам и СНС поштено оплела пар пута. Уз то, последњи пут кад сам негде „закачила“ СНС је „окренуо ћурак“ и сад су и они за ЕУ. Тако да та теорија пропада. Уз то, физички ми је било зло кад сам видела да ће нас исти водити и наредне четири године јер је најизвеснија опција за нову власт ДС-СПС и још неко, УРС или ЛДП сасвим је свеједно. Ови први би продали и мајку за банке, место гувернера, а ови други су се поздравили са Косметом, а исто би учинили и са било којим другим делом Србије.

          Што се тиче светости и тога да ли у Србији постоји нешто свето, то зависи од човека до човека. Моје кућно васпитање, осећај патриотизма, љубав према земљи и мом пореклу кажу да за мене постоје свете ствари. За мене је моја земља света, за мене су свети Косово и Метохија јер је доле, практично, колевка Србије, за мене је свето још много тога. Али, у праву си, оно што је за мене свето не мора да значи да је свето за неког другог. Али, како је ово блог, ја ствари овде пишем онако како их ја осећам. Без жеље да своје ставове намећем било коме. Мој поглед на свет не мора да значи да је једини исправан.

          Што се тиче светла у најдубљој рупи и лидера који нас разуме – тога нема. И ови који су понуђени су далеко од тога да могу да нас извуку из ситуације у којој смо. И то је још једна трагедија јер ти у Србији немаш никога за кога би могао да кажеш „Он би могао да буде тај!“. Бар га ја не видим. Али исто тако не желим да државу у којој живим воде они који су је и довели довде где се налазимо. А позиција нам је све само не обећавајућа и перспективна како желе да нас убеде да јесте.

          Тужно је и јадно, то сам већ писала у једном коментару али поновићу, што у Србији кад једна опција дође на власт изгледа једини начин да је смениш је револуција, немири на улицама. Ја бих волела да живим у земљи у којој једној опцији даш глас, поверење. Ако га не оправда у два мандата, а ови су имали и више од два, логично је да се склоне. Не, овде раде све да остану на власти. Па, чак као и те 2008. да се удруже са странком која је по њима била највеће зло. Сети се, СПС је оптуживао ДС да су испоручили Милошевића Хагу у коме је потом умро под сумњивим околностима, а ДС је оптуживала СПС да је умешана у ликвидацију Ђинђића. И то је било до тих избора, а после њих је било „пуј пике не важи“ ми смо странке које почивају на истим социјалним основама. У Србији ће се удружити са црним ђаволом само да остану на власти. Зато не би требало никога да изненади ни ако се зарад „вишег интереса“ удруже и ДС и СНС. Знам, звучи ненормално, али ништа више него у предизборној кампањи 2008. да ДС и СПС формирају владу. Али се то ипак десило.

          Нисам клинка, не верујем у Деда Мраза, знам да је овде све могуће, али ме увек људски заболи кад схватим да је најгори сценарио постао реалност. И овај текст је људска реакција на оно што ћемо трпети још најмање четири године. Осим ако се не догоди неки рат, нека катаклизма, смак света па промени ствари.

          Поздрав и свако добро

      • Iskoristio bih Znajisin veoma zanimljiv stav i etimemu 1 da vas zamolim za nesto. Nadam se da ce se i Iva pridruziti.
        Molim vas pomozite ovim ljudima: http://www.youtube.com/watch?v=2_aZlo__GV4
        Ova akcija je trebala da se zavrsi do kraja Maja ali jos nije i mala jos nije otisla na operaciju, svaki dan je bitan, svako od nas MOZE odvojiti 1000 dinara, odreci se neke sitnice, a jedan ZIVOT je u pitanju cijeg znacaja mi ocigledno nismo svjesni dok se ne susretnemo sa surovoscu njegovog kraja u nasoj neposrednoj blizini. Molim vas pomozite…

  17. Igor...... рече:

    Ljudi citam ovo i nije mi lako, knedla mi je stala u grlu razocaran sam u ljude i kad sam saznao rezultate samo sam se smejao i rekao sam ako pustite ih da nas J**** jos 4 god. i mislim da sledece izbore treba da se glasaju za dozivotnu vlast jer od njih nema niko bolji kako kaze ovaj narod, tacnije ja nikog nisam cuo da tako prica ali rezultati su pokazali…. Ne volim ljude koji pricaju jedno a rade nesto drugo od sad ko god me bude pitao i rekao da mu je lose samo cu se smejati i pricati da je meni super i da bolje ne moze biti.
    Najvise bih voleo kad bi bacili atomsku bombu na nas i da se ne mucim vise ni ja ni mnogo ljudi sirom SRBIJE, imam 22 god. i pri kraju sam fakulteta ali i da imam dva fakulteta ja u mojoj sredini ne mogu da se zaposlim jer sam ove izbore bio opozicija i stvarno sam mislio da ce ljudi da budu pametni i da vide kakvo je stanje ali sam video da su ljudi govna i da ih treba gaziti a ja sam sad zadnji put verovao u tako nesto i ako da bog cim zavrsim fakultet odlazim iz Srbije ne ostaje mi se ovde ni jos jedan sat. Ali cu izdrzati nekako do kraja ove godine……….

    • Игоре,
      како је кренуло ови и планирају да владају вечно. Мењали су Устав да би поништили први мандат и омогућили му ново кандидовање. Ко не гарантује да то опет неће урадити за годину две, или нешто слично што ће им бити „законски основ“ да има право нове кандидатуре.
      Ја право на избор капирам тако да изаберем некога ко има добар програм. Дам му шансу. А, ако је не искористи, а при томе има све могуће услове, већ нас гурне у још већу булу, по логици ствари не може да има моје поверење. Овде је проблем кад се неко докопа власти само говњивом мотком можеш да га склониш. Или неким другим, ригорознијим методама. Је*ем ти ја ту демократију онда.
      Поздрав и добро дошао у Ивин свет.

  18. Jana рече:

    Dragi prijatelji. Ne razmuete sustinu. Bilo ko od ponudjenih da dodje na vlast bice isto. U globalu korupcija postoji i ometa dodatno sve aktivnosti vlade koje bi iole mogle da doprinesu nekom napretku – ali iza svega postoje krupniji planovi koji nisu smisljeni u vladi. Ko razume shvatice. Puno pozdrava iz dijaspore (nisam glasala jer nisam htela da doprinesem da mojima u Srb bude mozda jos gore zbog mog glasa)

    • Јано,
      као што знам да ДОС није сам направио револуцију 5. октобра већ је имао и те како помоћ „заинтересованих страна“, јасно је мени да их и сада држе они који су их довели и којима одговара да се у Србији и са Србима дешава оно што се дешава. И знам да нам и добар део „опозиције“ игра по истим тактовима и да се вероватно не би много променило и да се промени власт, али ми је више мука да гледам ове како се смешкају, причају бајке у које нико нормалан не верује и да се осећам као ретард јер су и после свега „победили“.
      Искрено, из моје перспективе, не може да буде горе. Чак и атомска бомба коју је Игор поменуо, или неки рат не би било веће зло од овога што је сада у Србији.
      Поздрав и добро дошла и Ивин свет.

  19. Све док гласате за странке које су јавно или тајно повезане са тајкунским новцем, или неким другим центрима моћи биће овако. Нема ту среће, јер ако ти неко да новац једноставно му дугујеш и то је јасно као дан. Народ је глуп, гласао је, и сада нека једе траву, гледа како се мења устав и припрема платформа за још веће надлежности Војводине (читај утемељује јој се статус државе), како осокољени муфтија добија за почетак неки облик аутономије и како „угрожени“ Албанци прешевске долине добијају још више. Тупави људи ово не виде као проблем, њима је само битно да понешто има у новчанику, да има за сутра шта да једе, а шта ће бити даље то нема везе. Какав морон мора бити неко да гласа за СНС, ја не могу да верујем да неко ко је школован може њих да заокружи, ако због ничег другог, онда због викиликс депеша где се јасно види ко је и зашто направио снс, па до њиховог неимања става по важним државним питањима. О ДС-у нећу ни трошити речи, нису вредни ни да човек пљуне на њих. Све остале странке које су прешле цензус су само један део тумора који изједа Србију, потпуно неспособни за било какав озбиљан посао.

    • Магацин,
      сви смо знали шта ће бити, шта се спрема, наслућивао се сценарио само је непознаница била одакле ће се кренути. Од Војводине, Рашке или Шиптара? Све смо знали, али… Опет ће ови владати. Како није ни мени јасно јер са ким год сам причала није гласао за ове и овакве. Или много лажемо или су се бројачи мало забројали…

  20. Изузетан текст. Немам снаге ништа друго да кажем. Свака част, поздрав и држите се.

    • Хвала СрбМилане,
      мислим да је снага текста у томе што описује како се осећа већина људи који долазе на овај блог.
      Поздрав и добро дошао у Ивин свет.

  21. Ma narod je glup i stoka i sve ostalo… jeste vidjeli sta se desilo u hrvatskoj samo zato sto je „bivsi“ predsednik vlade „optuzen“ ne osudjen za korupciju. Opa sa 60% podrske naroda nisu dobili ni 30% na izborima. Nema gresaka, a mi ovim nasim prasatamo milijarde i milijarde bacenih eura i laznih obecanja… I treba svi da pocrkamo od gladi…

    • Зато и кажем да све више верујем у ту стару да сваки народ има власт какву заслужује…
      Поздрав и добро дошао у Ивин свет

  22. Србин рече:

    Можда мислиш да је требало да гласамо за оне који су били у стамбеној комисији и себи поделили станове од 350 000 евра, док су српску младост послали да гине од Нато бомби. За оне који су нас увели у рат са најмоћнијим војним савезом на свету иако су морали добро знати његов исход,али су свесно жртвовали и српску младост и разарање земље да би у том стању хаоса остварили своје интересе. Колико год да је лоша ова власт на унутрашњем плану , да је гора и милијарду пута, понављам милијарду , не може се упоредити са онима који су нас слали да гинемо у унапред изгубљеном рати и сматрали нас колатералном штетом. Кажу , скуп је мост, а не говоре колико је скупо оних стотину срушених у бомбардовању. Па они су обећавали да ће ако треба ићи са бејзбол палицама да се бију са Нато пактом, па нешто не видим да и једном фали и длака с главе.

    • Не Србине,
      да си прочитао још неки текст из „предизборних дана“ видео би да је по мом скромном мишљењу основни проблем био тај што ниси имао за кога да гласаш.
      Помињеш оне који су наше људе слали у рат против НАТО, ми смо били нападнути и било је логично да се бранимо. Али, добро, ја имам одређени поглед на ствари који се разликује од твог и то није спорно. Свако мисли онако како сматра да је исправно. Али, кад поменеш те који су криви за све од ’90-тих до револуције, све ратове, све изгубљене животе који немају цену, сети се само ко су коалициони партнери били у последње четири године и ко ће и у наредне четири заједно са „револуционарима“ водити Србију. Исти они који су, како ти кажеш, слали српску младост да гине.
      И то је јад и беда ове земље. Што имамо памћење лептира и што радије верујемо у нереалне бајке и шарене лаже, него што ћемо реално погледати на ствари и рећи да је комплетна политичка гарнитура која је на сцени Србије свака на свој начин крива и одговорна за то где смо.
      И још нешто што сам изоставила, тих несрећних ’90-тих су наша деца гинула бранећи нашу земљу и наш народ. А министар војни и руководство државе сада најављују да никад нећемо ратовати, али ће зато нека нова наша деца да учествују у акцијама НАТО снага широм света. Извини Србине, али ако већ српско дете мора да погине, нека погине бранећи Србију, а не интересе светских корпорација.
      Поздрав и добро дошао у Ивин свет.

  23. Србин рече:

    Хвала на добродошлици, али дозволи да се не сложим са тобом. Не дај боже да икад више ико гине у ратовима који су њима потребни да би новац овог напаћеног народа прелили у своје џепове. Или можда мислиш да унапред нису знали исход тога рата са свим службама које су контролисали. Немојмо бити наивни, знали су одлично и свесно су ушли у њега. Кажеш да је рат наметнут, па иако је, нису ништа учинили да га спрече, требали су они да се жртвују у име народа , а не да жртвују народ у име својих циљева. Што се мене тиче , они треба да одговарају за злочине над српским народом, а не да и данас буду кандидати за најважније функције у овој земљи. И, у праву си, да нам памћење није као у лептира ,данас би смо имали здраве изборе, а не би се враћали ретроградним снагама , и писали жалопојке што нису поново успели да се домогну власти. Људи се лако навикну на боље, па данас су незадовољни што немају посао,а забораве редове за млеко и хлеб-и то су резултати нечије власти. И што је најгоре сад кукамо што нам се ти исти нису вратили да нам поново буде тако лепо(изгледа да је ова земља пуна мазохиста).Нисам члан ниједне странке,али заиста не могу да ћутим кад видим текстове у којима се жали због тога што СНС није успео да победи , или можда ја нисам добро разумео смисао читавог текста,али да се не лажемо имали смо избор ДС или СНС,а не ванземаљце или не знам кога,па смо као сад изненађени резултатом , и свако постизборно коментарисасање типа „Сваки народ има власт какву заслужује!“ схватам као жал због пораза СНС. Понављам, избори су нам се свели ,да бирамо мање зло ,али ми је драго што смо имали бар минималан праг самопоштовања па нисмо дозволили да се још једном колективно самоубијемо.
    Поздрав и за тебе и све најбоље.

    • Србине, овај блог је отворен за коментаре, самим тим важи слобода говора. Како и у оном уводном тексту добродошлице на блог стоји
      „Блог у коме пишем о свему што ми падне на памет. Најчешће о догађајима који ме на неки начин дотакну, из неког мог угла. То не значи да је тај мој угао најбољи, једини исправан, али је мој. Специфичан, баш као и ја. Ово је мој свет. Добро сте дошли у њега докле год немате амбицију да га мењате…“
      Свако има слободу да остави коментар, изнесе своје мишљење. Немам ја проблем са сујетом, не мислим да сам попила сву памет света. Докле год се поштују основна култура, нема никаквих рестрикција.
      Ја ћу ти копирати оно што сам написала, а тиче се ратова јер мислим да ниси добро прочитао:
      „И још нешто што сам изоставила, тих несрећних ’90-тих су наша деца гинула бранећи нашу земљу и наш народ. А министар војни и руководство државе сада најављују да никад нећемо ратовати, али ће зато нека нова наша деца да учествују у акцијама НАТО снага широм света. Извини Србине, али ако већ српско дете мора да погине, нека погине бранећи Србију, а не интересе светских корпорација.“
      Ја деце немам, питање је да ли ћу их и имати, али моја сестра има два сина, моји пријатељи имају ситну децу. Да ли заиста мислиш да ја желим рат у коме ће они учествовати? Не, али понављам, АКО ВЕЋ ТРЕБАЈУ ДА РАТУЈУ НЕКА ТО БУДЕ ЗА СРБИЈУ А НЕ ЗА КОРПОРАЦИЈЕ. Јер нама ће се то догодити ако се придружимо НАТО. Старе чланице ће радити оно што су радиле у Србији, играти игрицу, авиони, ракете, пројектили, а нове снаге НАТО, међу њима и ми, ће бити „топовска храна“ која улази пешадијом. Не видим сврху да сутра неко српско дете, неки српски син иде у Авганистан, Иран, Ирак, Либију да брани „демократију“ коју намеће запад. Док у исто време његовој земљи прети распадање, отимачина. У том смислу је поменут рат.
      Да ли ти Србине стварно мислиш да су они ономад нама увели санкције, а касније бомбардовали Србију само због Слобе? Да је њима сметао Милошевић могли су лако да га се реше. У Срба је бар увек била популарна издаја. Да су хтели могли су да га ликвидирају о час посла. Али нису. Поента и јесте била да се уништи земља, народ доведе до беде. Погледај уназад. Колико нема Милошевића на власти. Јел живиш боље? Јел имамо све оно што су нам обећавали пре него су дошли инсистирајући на томе да имају подршку запада и да ће нам свима бити далеко боље само да оде Слоба? Не, не морамо да имамо све, али ми смо од њих добили белу шенген листу и кандидатуру. За 12 година, колико је демократија на власти, уз сву подршку запада, мени је то ништа. Ништа кад знам да живим бедније. Не мора мени статистичар да прича о томе колико је потребно за „потрошачку корпу“ јер сам од оних која из личног искуства зна да са платом коју има треба много. Међу онима сам који 15 година раде практично на црно у државној фирми коју немаш коме да тужиш да би остварио своја права. Од тих 15 година, 12 смо демократско друштво које је реформисало судство и смањило корупцију и победило криминал. Да ли заиста верујеш у све то?
      Не, нисам заборавила ни редове, ни бомбе, ни беду у којој сам живела. Али не мислим да ће ови да ме извуку из буле у коју су нас још више гурнули. Јер ме за 12 година нису убедили да су способни за то. Да, они су добијали помоћ, подршку, кредите, новца онолико. И да улагали су у инфраструктуру. Да ли ћш моћи сутра да једеш мост или аутопут? Зашто ништа није уложено у производњу, у фабрике? Зашто Србија више, практично, ништа нема од чега би могла да заради, да врати те кредите? Знаш, мене таква власт не може да убеди да је способна. Напротив.
      Да се вратимо „ретроградним снагама“. Они, који су пљували бившу власт, СПС, Милошевића и све око њега ОЖИВЕЛИ су клинички мртву партију уласком у коалицију само да би се одржали на власти. Причаш да требају да одговарају за злочине, а не да буду кандидати за најважније функције у овој земљи. Слажем се. Али управо их ова опција на власти и кандидује јер улази са њима у коалицију. Она их враћа на политичку сцену Србије. Сети се, 2008. колико су имали процента гласова, а види их сад. Дупло више. Да ли можеш да предвидиш како ће бити наредних избора? Испада да је свеједно да ли гласаш за ДС или СПС, добијаш исту ствар. И то је трагедија. Јер су те две стране биле годинама директни ривали, на дијаметрално супротним странама. Али зарад власти су пронашли заједнички именитељ.И то је трагедија јер сви они гледају само свој интерес, а за народ их заболе она ствар.
      Понављам, да си прочитао још неке текстове који су претходили овоме не да не би видео СНС у овом тексту, него би схватио да је мени било мука од тога да бирам мање зло. Јер од кад су уведени избори највећи део Срба гласа по том принципу: мање зло. Е, мени се смучило да тако бирам. И смучило ми се да на листи немаш никога кога би заокружио јер су сви мање више исти. Све их одлично знаш и знаш да ниједан није способан да земљу изведе из стања у коме се налази.
      И не патим ја што није победио СНС или СПС или било која друга странка. Јер сви су исти. Патим и вриштим што ја која Србију волим свом снагом желим да сада одем из ње јер ћу врло брзо бити заиста странац у сопственој земљи. А то онда могу да будем и негде, било где на овој планети.
      Ти мислиш да смо избегли колективно самоубиство, а видиш ја мислим да нисмо. Можда нисмо испалили себи метак у чело и тако брзо прекратили муке, али смо сви заједно попили једну дозу отрова која ће нас полако убијати док нестанемо. Полако, баш као и онај осиромашени уранијум који су нам поклонили ’99.
      Поздрав и свако добро.

      • ГоранЧе рече:

        Све си рекла, али све. Ни зарез не би додао. Хвала ти на овако трезвеном и самосвесном размишљању. Без обзира што се стално враћаш на питање одласка као реалну могућност али не заборави, Србија је богатија за тебе. Веруј ми, био сам преко скоро две године у једној изузетној мултикултуралној и мултинационалној земљи, баш као и средина из које потичем, и ни мало се на кајем што сам се вратио. Као што није лако отићи, није се ни лако вратити због разлике у заради, али је мени ипак успело, преломио сам, и поносан сам на себе.

        • Горане,
          можда би најлакше решење било отићи, али ја никад нисам бирала лакши пут. И кад сам пре шест-седам година могла да одем остала сам надајући се да ће се нешто променити. Нажалост, преварила сам се.
          Можда је ова жеља за одласком сада само реакција на све ово, можда се „страсти смире“ и поново будем тврдоглава у томе да останем, али је језив осећај да мислиш да ће ти свуда бити боље него у твој домовини. Верујем да си и ти прошао кроз ту фазу, или још увек пролазиш.
          Хвала на присуству на блогу, конструктивним коментарима. Свако добро.

  24. Prvi put citam Tvoj blog i moram priznati da imam pomesana osecanja. nisam siguran sta preovladjuje…osecaj besa, nemoci, ocaja, tuge bola…citajuci tekst kao da sam gledao sebe u ogledalu…a sta sam video? Ogorcenog coveka koji se pita…u kakvom svetu ja to zivim, kakav je ovo narod i gde cemo sutra zavrsiti!? Naravno da se slazem sa sadrzajem, ali posebno me je pogodio opis emocionalnog stanja…kao da je neki psihijatar napisao psiho-analizu mog mentalnog sklopa. nvise sam nego razocaran ishodom izbora, i ja sam jedan od onih koji je glasao protiv, a ne za, svestan „kvaliteta“ ponude. ali vise od svega sam zeleo da se nesto promeni…mucno mi je slusati i gledati svu mogucu masineriju, medijsku, vladinu i nevladinu koja svojim aktivnostima ovaj narod pretvara u zombije. Imam 55 godina, relativno pristojnu penziju ali…nije poenta u tome. Ne mogu ja biti srecan ako je moje okruzenje nesrecno…a jeste. Ne mogu ja biti bezbrizan kad vidim svoju decu koja su zabrinuta zbog svoje buducnosti…neizvesne i teske, verovatno. Ne mogu ja biti opusten ako imam nepodnosljiv osecaj „da me neko gusi“, da me neko tretira kao zivotinju koja samo predstavlja brojku za ostvarenje necijih snova o profitu, snova o jednom parazitskom zivotu na moj racun, na racun nas „malih, obicnih ljudi“. Sudeci po sadrzaju vecine komentara vidim da ima mnogo ovakvih kao ja…ne znam da li da se radujem zbog toga ili ne.. ako nas ima mnogo /a ima/ kako se radovati tolikom broju nesrecnih i nezadovoljnih ljudi? Slaba je uteha da smo istomisljenici. Ima i onih drugih…to su oni koji su dobili „svoj mali deo kolaca“ i zadovoljni su. Briga njih kako je drugima, kako je vecini. Vazno je samo da je njima dobro…ostali mogu da propadnu, nestanu…samo da ne diraju njihov jadni, sebicni svet u kojem su se slucajno ili sticajem srecnih okolnosti nasli.Da, novac je vazna stvar u zivotu, ali nije najvaznija. Postoji nesto sto se zove dostojanstvo, ponos, nacionalni identitet…to nam vec 12 godina zatiru i unistavaju…izazivaju amneziju u narodu. I na zalost sve vise uspevaju u tome…ovi izbori su to pokazali. Pobedu su im doneli oni koje bi mogli nazvati prodanim dusama, druga kategorija su mazohisti, a treca…obicne ovce. Pitam se dokle ce takvi tipovi porediti ovo vreme sa vremenom Milosevica? Zar 12 godina nije dovoljno da stvari krenu napred? Treba pre tog poredjenja uporediti i unutrasnjo i spoljno politicke prilike koje su tada vladali, a koji vladaju danas. koliko je onda ljudi imalo radfna mesta, a koliko danas? Koliko smo bili zaduzeni onda, a koliko danas? koliko su bogati bili DOS-ovci 5. oktobra, a sta imaju danas? Koliko se ljudi hranilo onda u narodnim kuhinjama, a koliko se hrani danas? koliko je mladih obrazovanih ljudi, i onih drugih napustilo Srbiju za poslednjih 12 godina? O tome moramo pricati, ako zelimo biti objektivni. Uostalom, niko ne tvrdi da je u vreme Milosevica bilo blagostanje, ali zar to ne dokazuje koliki smo mazohisti. Zar jedno uzasno lose stanje u drzavi treba da opravdavamo sa nekim drugim losim stanjem? Mislim da ne? Zar ne bismo trebali da se poredimo sa nekim ko je ispred nas…i da tome tezimo? Mozemo li od aktuelnog rezima ocekivati da ce nas voditi u tom pravcu? Ne mogu da shvatim da postoje ljudi sa takvim mentalnim sklopom koji u to jos mogu verovati. Zar nisu imali vise nego dovoljno vremena da nam pokazu sta od njih mozemo ocekivati? I sad…sta dalje…Preostaje borba, ne smemo dopustiti da nas zaokupi defetizam…to bi bilo samoubistvo. Treba se boriti svim legitimnim sredstvima za principe socijalne pravde…ako ta sredstva nisu dovoljna…onda su dozvoljena sva druga sredstva…po principu gov….e motke, ulice i svega sto ide uz to. Ovde se rezimi mogu smeniti samo radikalnim sredstvima…izbori su samo paravan za nastavak pljacke , mentalne torture i prodaje ovoga malo sto je ostalo od nas. Ako bi doslo do promene vlasti /znam da idem mnogo napred/, potrebno je uraditi tri stvari kao proritet…kompletna revizija privatizacije od 2000. godine, oduzimanje celokupne imovine onima koji su se obogatili na racun ovoga naroda…i procesuiranje i sankcionisanje tih bitangi. Izvinjavam se zbog opsirnosti, ali ovaj clanak mi je „otvorio srce i dusu“. Pozdrav za autora i sve casne i postene ljude kojima zutica nije popila mozak.

    • Опрезни Песимисто,
      само да пожелим добродошлицу у Ивин свет и захвалим на овој детаљној анализи. Мислим да нам се свима ове ствари, питања, недоумице, шта и како даље мотају по глави последњих година, не само око ових несрећних избора.
      Овај део „Sudeci po sadrzaju vecine komentara vidim da ima mnogo ovakvih kao ja…ne znam da li da se radujem zbog toga ili ne.. ako nas ima mnogo /a ima/ kako se radovati tolikom broju nesrecnih i nezadovoljnih ljudi?“ је тачно оно што и мене негде мучи. Лепо је знати да ниси усамљен, а са друге стране страшно је знати да нас има толико, а да смо опет немоћни…
      Али, како што сте написали, главу горе и борба.
      Поздрав и свако добро

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: