Ћути!!!


Увек, али увек ми је највећи проблем био да ћутим. Од оних сам што увек имају нешто да кажу, да питају, да прокоментаришу. Мене, просто, све занима. И оно што ме не занима ја ћу, хтела то или не, бити у ситуацији да чујем, сазнам, да случајно ишчачкам. И одувек је тако.

До пре пар месеци нисам се нешто превише бавила овом врстом писања. А онда сам „проговорила“. Најпре на неким друштвеним мрежама, форумима и сконтала сам да имам свашта-нешто да кажем али и да кад на неким темама оставим коментар после мене настане тајац. И питала се увек да ли сам ја стварно толико убедљива или просто људи после мог коментара изгубе жељу да полемишу.

Једна пријатељица је после ко зна које такве ситуације прокоментарисала:

– Волим кад Ива остави коментар. После ње сви заћуте!

Неки су имали обичај да кажу:

– Кад видим Ивин коментар, узмем неке грицкалице, привучем фотељу и спремим се за првокласни спектакл – где она дође ту настане журка!

Занимљиво је да ја никад себе нисам видела као неког ко „држи банку“, иако стварно много причам, али је чињеница да оно што мислим умем тако добро да спакујем да многе оставим без текста. Или воље да наставе причу 🙂

Протеклих месеци сам доста писала. Последњих неколико недеља готово свакодневно објављивала по неки текст, анализу, осврт… На тај начин и неку своју нервозу и тензију смањивала, а са друге стране имала прилику да кроз коментаре и реакције оних који су читали та писанија мало проширим своје видике, научим нешто ново, и добијем неке нове идеје. Да се уверим да нисам усамљена у својим мислима, али и да има и неких који не умеју да препознају онај симпатични сарказам, ону слатку иронију, као и оних који ако нисте за њихову опцију одмах иду ђоном. Блог је занимљиво и врло поучно искуство. Просто ми жао што се раније нисам осмелила за ову акцију.

Ова предизборна кампања је била непресушни извор тема, идеја за неке нове приче. Активности кандидата, предизборни билборди, спотови, слогани… Просто да не знаш ко је био иснпиративнији за приче, анализе, прогнозе. И то је трајало… Готово да нам се чинило да никад неће престати.

Кажу да све што је лепо има крај. Далеко од тога да мислим да је предизборна игранка била лепа. Сви смо једва чекали да се заврши. И ево, завршила се. Још који минут и пада рампа. Почиње изборна тишина. нема више приче, нема писања, сад сви ћутимо. Сређујемо мисли, а заправо покушавамо да се колико-толико вратимо у нормалу.

Истина је да ја никад нисам волела забране, ограничења. Моји мама и тата су то сконтали још док сам била „мали деца“ па су ме пустили да сам откривам свој пут. Макар се то откривање завршавало ударањем главе о зид. Оно „Не можеш!“ су избацили из комуникације кад сам имала неких 4-5 година. Схватили су да мали баксуз из ината има да уради нешто само да им покаже да МОЖЕ!

И сад неко каже „Ћути!“ Како да ћутим ако ми неко сутра буде инспиративан? Не кажем да хоће, али шта ако? Изборну тишину капирам кад су у питању радио и ТВ станице, штампа, али како да се понашају људи који имају блогове? Да ли изборна тишина и нас обавезује? Како да се понашамо на друштвеним мрежама? Да ли ја могу да ставим слику неког кога подржавам или антирекламну слику некога кога не волим? Да ли се то сматра кршењем изборне тишине? Мислим, то јесте мој приватан блог, профил на друштвеној мрежи, ал’ кад се сетим да су ономад хапсили и писали кривичне пријаве некима што су на друштвеним мрежама критиковали и претили некима из власти, човек се запита…

Хоће ли престати да ме прогоне та мачка и радозналост….

23:58

Пссссттттт!!!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: