Свако мало обележавамо датуме кад се догодио неки погром Срба. Неко етничко чишћење. Неки геноцид. А у свету смо ми ти који су ратни злочинци, свирепи кољачи, геноцидан народ. Понекад помислим да ли се ти са тог „мирољубивог, демократског и надасве исправног Запада“ икад питају кад су Срби успели да почине све те злочине за које нас оптужују, ако постоје докази да су нас етнички чистили? Да су нас уништавали? Прогонили?

Не, наравно да се они то не питају јер их то не занима. Њима неки мали, дрчни, православни народ са Балкана није ни последња рупа на свирали. Напротив, одлично им је дошао као сјајан изговор за „пражњење магацина“ у којима је оружје претило да дође до оне тачке кад се мора уништити. А сви знамо колико је то захтеван процес. Овако, кад не знаш где ћеш са оним чему се ближи истек рока трајања, баци на Србе. Било где да живе. Да ли у некадашњој Републици Српској Крајини, Републици Српској, Србији са посебним акцентом на Косово и Метохију, за њих је сасвим свеједно. Где год да су Срби су легитимне мете.

Данас ће неки славити 1. мај – Међународни празник рада. Обележиће га традиционалним првомајским уранком, негде у природи ће се окупити пријатељи, породице, уз неки роштиљ или неко друго иће, уз неко пиће. Они старији ће се подсетити како је то некад било кад је било свега. Ове млађе датуми не дотичу баш много, посебно ако имају традицију која вуче у период острашеног комунизма. Њима је битно да су слободни и да могу да се друже. Сваки повод је одличан повод.

И, док неки буду славили, док се буду дружили, неки други од нас ће се сетити 1995. и свега што је народ у Републици Српској Крајини преживео. А преживео је војно-полицијску акцију звану БЉЕСАК!

Реч је о операцији коју су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. маја 1995. под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која се тада налазила у саставу слободне западне српске територије. Основна намера ове акције била је етничко чишћење простора западне Славоније које је у време напада било под заштитом снага Уједнињених нација. Колико су „плави шлемови“ добро обављали посао због ког су били на тој територији потврђује податак да је за само 36 сати, колико је „Бљесак“ трајао протерано 15.000 Срба. Њих 283 је убијено или нестало, међу њима је било 57 жена и деветоро деце.

Подаци кажу да је „Операција Бљесак“ почела је у 5 часова 1. маја 1995. и то артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца, са западне стране, односно од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране. У том нападу учествовало је око 16.000 припадника хрватских снага који из више праваца напали мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине Све се, по старом добром обичају, десило у рану зору и цивили су затечени на спавању. Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је у „тампон“ зону, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских „плавих шлемова“. Након почетка операције, „плави шлемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите. Не зато што су ти људи били Срби, већ зато што је то сврха „плавих шлемова“.

Тим изненадним ударом пресечени су градови Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага тог јутра нашло се око 6.000 Срба. Проста математика каже да је нападач био бројнији од целокупног становништва те области, а однос снага је био четири хрватска војника на једног браниоца РСК. Интересантно је и свакако вредно помена да је команда Унпрофора касније потврдила је да је добила обавештење о почетку напада на Западну Славонију, али да у обавештењу нису били наведени разлози за тај напад. Човек би стекао утисак да су којим случајем знали разлог да би другачије реаговали. А-ха, важи.

У избегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом, на путу према слободној територији у Републици Српској убијена су или нестала 283 лица, међу којима је 57 жена и деветоро деце. Треба нагласити да је српски збег био гађан авионским бомбама, маљуткама из хеликоптера, топовским пројектилима, али и снајперским мецима. Рањеници су или гажени тенковским гусеницама, или докрајчени ножевима.Они који нису могли или нису желели да напусте своје домове, мали број њих који је преживео, био је смештен у логоре за цивиле. Српска имања су тада опљачкана, а српске светиње су опљачкане и уништене.

Да се не заборави.

У „Бљеску“ је према неким подацима ухапшено око 1.450 припадника Војске РСК који су од стране хрватских суодва осуђени на дугогодишње затворске казне због различитих наводних злочина које су починили. Многи од њих су завршили у злогласном логору „Лора“ у Сплиту.

Крајишки Срби су 2. и 3. маја, као својеврсни одговор на „Бљесак“ бомбардовали Загреб. Информације кажу да је том приликом погинуло шесторо људи, а да је око 150 рањено.

Оно што, такође, не треба заборавити, већина од око 80.000 Срба, који су живели у Западној Славонији, напустила је своја огњишта и избегла у Републику Српску и Савезну Републике Југославију – читај Србију.  Тако је створена етнички чиста Западна Славонија. Организације које прате ситуацију имају податке да се од Бљеска на овамо на своја огњишта вратило између 1.200 и 1.500 људи, углавном старијих. Према разним пописима у односу на 1991. број Срба у Хрватској је смањен за две трећине.

Хрватско Министарство унутрашњих послова тада је саопштило да је напад на Републику Српску Крајину само „полицијска операција“ којом се како су истакли „жели осигурати безбедност путника на делу аутопута од Загреба до Липовца“. Трудили су се да свему дају „локални карактер“.

Интересантно је да за злочине почињене над Србима тог 1. и 2. маја у Западној Славонији која је, узгред била под заштитом УН, нико није оптужен. Ни пред Хашким трибуналом ни пред хрватским судовима. Неки, попут генерала Младена Круљца, против кога је Хашки трибунал добио пријаву за ратни злочин и проследио је надлежном тужилаштву у Славонском Броду који никад није подигао оптужницу, су од стране председника Месића унапређени. Круљац је за „Бљесак“ добио чин генерал-пуковника.

Са друге стране, за бомбардовање Загреба након „Бљеска“ у Хашком трибуналу Милан Мартић, тадашњи председник РСК је осуђен ан 35 година!

У Хрватској се, иначе, 1. мај обележава као празник кад је ослобођена Западна Славонија.

Advertisements

Коментари на: "Бљесак – да се не заборави!" (7)

  1. Sećam se kakva je tišina bila u mom gradu, u zapadnoj Srbiji, dok smo svi stajali na ulici i nemo posmatrali nepreglednu kolonu izbeglica na traktorima, u prikolicama… Uz tišinu, i strah, i užas, i neverica, ali tu tišinu nikad neću zaboraviti! Niti ću oprostiti bilo kome od onih koji su doveli do tolike patnje i tolikih žrtava!

  2. Reblogged this on ivinsvet and commented:

    Да се не заборави!

  3. А овако ће се све то наставити….

    преузето из текста Ведране Рудан: Марш у Вуковар

    „Vlada je osnovala Memorijalni centar Domovinskog rata Vukovar, javnu ustanovu koja će s početkom školske godine u rujnu 2014. godine sve učenike osmih razreda u dva dana posjeta Vukovaru upoznavati s vrijednostima Domovinskog rata i bitke za Vukovar. Učenici će u Vukovaru boraviti i do Vukovara putovati na trošak države. Tamo će ih voziti autobusi koji će nositi imena devet brigada i devet gradova stradalnika iz Domovinskog rata, a spavat će u obnovljenoj vojarni. Posjet Vukovaru za đake će biti obavezan, a cilj je, kako je objasnio ministar branitelja Predrag Matić, razviti kulturu sjećanja, osigurati suvremeno učenje o Domovinskom ratu, ali i pokrenuti turizam u Slavoniji. U Vukovaru će djeca učiti o najvažnijim bitkama i operacijama Domovinskog rata, a svaki posjet završit će “školom mira”, u kojoj će najznačajniji mirotvorci iz Hrvatske i svijeta djeci govoriti o miru, toleranciji i zajedništvu. Dnevno će u Vukovar dolaziti oko tristo školaraca. Uz Vukovar, djeca će morati posjetiti i najbližu značajnu ratnu lokaciju u vlastitom zavičaju….“

    • Ето… Тако се стварају нараштаји задојени љубављу према Отаџбини, свом народу, својим херојима… И тако ће и оно мало српске деце што је остало негде по Хрватској учити историју која одговара тој земљи…
      А ми? Наша власт чини све да деградира сваког ко би могао да понесе епитет хероја, сваког ко је бранио српски живаљ и српске територије у Републици Српској Крајини, Републици Српској и на Косову и Метохији. Прекајају и ону стару историју, а ову нову пишу онако како одговара њиховим менторима са Запада.
      И знаш шта је најстрашније, то што ће за пар година та прича, „хашка историја“ бити једина меродавна, а не би ме чудило да „Домовински рат“ уче и деца у Србији…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: