Да волим Београдски синдикат. Да сматрам да имају одличне текстове. Да мислим да их треба слушати као обавезну литературу.

Не, нисам завршила музичке школе, академије. Не, нисам музички критичар. Не, немам никакво музичко знање, имам оно основно, знам шта волим, а шта не волим.

Да, дајем себи слободу да кажем да је била ЧАСТ И ПРИВИЛЕГИЈА бити у суботу, 28. априла 2012. у Београдској арени на концерту Београдског синдиката! Оно је требало доживети!

Покушаћу да будем што концизнија.

Арена је била готово пуна. Само крајњи бочни делови Севера и Југа према Истоку, на коме је била монтирана трибина, нису били дупке пуни. Тамо је било „луфта“. Остало – као у кошници. Генерације различите. Од клинаца, основаца, до чика и тета у озбиљним годинама. Фрка моје пријатељице да ћемо бити најстарије је била без разлога. Мада смо „за сваки случај“ на концерт повеле и мог сестрића који има 14 година. Контала сам, кад већ воли Синдикат, ред је да први концерт на који иде буде свирка групе коју слуша, а која уз то има више него едукативне текстове. Судећи по томе да је од силног скакања „зарадио“ упалу мишића, а и мало је остао без гласа, рекла бих да је његово концертно „ватрено крштење“ било више него успешно.

Момци су почели са неких 20-ак минута кашњења, таман колико треба да се публика додатно наоштри за оно што је чека. Дочекани су скандирањем

– БС! БС! БС!

Уз две краће паузе од све скупа 15-20 минута „Синдикалци“ су певали безмало три сата. Уз један бис. А концерт… Свака песма је имала свој увод, причу на коју се надовезала. Поруку коју је послала. Сваку песму публика је отпевала „од А до Ш“.

Иако се свака песма може сматрати сведочанством историје, званично „Мали час историје“ обухватиле су две песме „На бојном пољу“ и „Оловни војници“. За прву публика је у Арени једногласно направила „увертиру“:

„Читајући ненаписане књиге заборавио си оне написане. А у тим си књигама могао да прочиташ да је пастир био и два пут крштени велики жупан Српски Стеван Немања, и његов син Стефан Првовенчани, краљ. И Свети Сава равноапостол,  и Стефан Урош Други, и краљ Милутин, и Стефан Душан Силни, српски цар. Могао си да видиш и да прочиташ да ти пастири нису губили овце. Да српски народ са њима није био стадо оваца што блејећи иде на клање. Да су пред њима узмицали и лавови.  Па би на основу онога што је било могао да видиш и оно што ће бити.“

Феноменални Горан Султановић је уз пратњу више од 20.000 гласова као увод у „Оловне јунаке“ цитирао говор мајора Драгутина Гавриловића: 

„Јунаци!
Тачно у три часа непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао.
Војници! Јунаци!
Врховна Команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“

Пред сам крај Султановић је опет изашао на сцену и рецитовао песму „Наши дани“ Владимира Петковића Диса. Свака реч, сваки стих, све што су момци изговорили синоћ у „Арени“ били су на свом месту, са разлогом и у правој мери.

„Синдикалци“ су причали о патриотизму, о Србији, о томе да је дрога лоша ствар, да свако од нас треба да ради на томе да поправи себе како би смо онда сви ми као народ били бољи. Момци се нису шалили кад су ономад рекли да „брину о младима који пуне њихове сале“. Концерт је био едукативан. У сваком смислу.

Уз подсетник да је најважније јединство и да ако смо јединствени тешко да неко може да нам науди и да нама манипулише, „Синдикалци“ су више пута истакли да су у „Арени“ Београд и Србија показали јединство. Показали да има оних који знају да цене праве вредности, оних који се не стиде свог имена и порекла, оних који воле Мајку Србију. Скандирало се „Косово је срце Србије“ уз поруку да „ако се одрекнемо Косова, одричемо се сами себе јер данас је то Косово, а сутра ће бити било који други део Србије“. Захвалност онима који су дошли из Републике Српске упутила је цела „Арена“ скандирањем и аплаузима.

После песме „Welcome to Srbija“ речено је да то „зоља и бомба нису решење“, да се треба ићи другим путем, али и подсетили да „исти нас воде већ 20 година, само нам причају друге приче“ . Прича о актуелној ситуацији у земљи завршили су констатацијом

– Ви знате ко су они!

Хор је узвратио са:

– ОВО НИ МАЛО НИЈЕ ПОЛИТИЧКИ КОРЕКТНО….

На реду је била песма „Они су“!

Певање су неплански прекинули два пута. Први пут разлог је био ломљење трибина – речено им је да неко ломи трибине и да ће испразнити Арену ако не престану. Уз поруку да је „Арена наша, и да овим ломимо нешто наше, а да ће они који су их бојкотовали и минирали на све стране, једва дочекати да се догоди неки скандал типа пражњење Арене, да нисмо хулигани и кретени, да се не понашамо као идиоти како нас неки виде“ момци из Синдиката су апеловали да уништавање Арене престане. Али не само „Арене“ већ целог Београда, целе Србије. Јер то је наше, а не туђе. И треба чувати и град и земљу. За тај став су добили подршку аплаузима од целе Арене.

Други прекид је био у самом финишу концерта.

– Створили смо чудовиште –  била је најава за обраду „Баладе дисидента“, а после првих стихова запаљена је и бакља на Западу. Моментално је прекинуто певање:

– Знам да вас пуцају емоције, али молим вас угасите бакљу. Знате да једва чекају неку грешку. Све је до сада било сјајно, немојмо да то покваримо. Нисмо хулигани као што мисле, као што су причали.

И бакља је угашена.

Субјективни утисак је да су најјаче реакције изазвале песме: „Балада дисидента“, „Welcome to Srbija“, „Они су“, „Ми смо та екипа“, За све моје људе“, „Оловни војници“, „Говедина“, „Дивљина“, „На бојном пољу“, „Алал вера“, „Ја у животу имам све“, „Још ову ноћ“, „Нема повлачења, нема предаје“, „Пороци Београда“, „Право кроз ветар“, „Нико не може да зна“, „Ту сам ја“, „Долази Синдикат“, „Повратак“… 

Ако се изузму два инцидента све је синоћ у „Арени“ прошло без грешке. Више од 20.000 људи имало је прилике да ужива у заиста квалитетном концерту. Момци и сви „Синдикалци“ из „Арене“ синоћ су заједно исписали сјајну причу звану

„Дискретни хероји из Београдске Арене“.

Advertisements

Коментари на: "Дискретни хероји из Београдске Арене" (2)

  1. Синиша рече:

    Браво, то је било и моје виђење! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: