„Све у свему – Зачин Ц“

„У све се меша – маргарин Дијамант“

Да ли су вам ова два слогана позната? Вероватно јесу. То су производи који већ дуго постоје на нашем тржишту и слогани који су и те како препознатљиви свима.

Последњих година не могу да се отмем утиску да се ова два слогана могу применити и на једну особу, нама свима одлично познату, хтели ми то или не. Од некога ко је био познат само онима које је занимала област полиције и различитих  војних формација које су деловале на простору бивше Југославије, у рекордном року је постао најпознатије лице Србије. Да, слажем се, томе је доста допринела и чињеница да је месецима био лице са потернице, и то на месту број 1, али је суштина да за њега сада знају сви.

И, ако је неко имао дилему да Супермен постоји, мислим да од тог 12. марта 2003. такву дилему више нема. Супермен постоји, Србин је, рођен је у Београду 15. марта 1968. и његово „регуларно име“ је Милорад Улемек. Уместо оног „Супермен“ јавности је познат под надимком „Легија“.

Неко ће рећи да сам луда, неко да сам глупа. Неко ће рећи да припадам „ретроградним временима“ и величам све оно најгоре, а неко ће, можда, рећи да сам реална. Неко ће рећи да сам заробљена у „веселим ’90-тим“ и да немам појма о моралним вредностима, а неко ће у свему препознати мало ироније, мало сарказма. Неко ће читајући причу у глави имати ону реченицу:

– Мајка Србија!

Командант Јединице за специјалне операције је увек, хајде да кажемо, пипава тема. И због оних који га воле и због оних који га не воле. Шта год да напишеш први ће мислити да га величаш, а други да га пљујеш. А како се ја увек петљам у оно у шта не треба… Данас не могу да одолим.

Шта је повод?

Извештај на  РТС о трећем дану суђења Андерсу Брејвику. Човек који је 22. јула прошле године у бомбашком нападу у центру Осла, а затим на острву Утоји, убио 77 људи је поновио да се у Либерији састао са „српским екстремним националистом“, али је одбио да наведе име те особе и разлоге сусрета. То, наравно није спречило спекулације да је тај Србин ни мање ни више него наш Супермен – Легија. Иако Брејвик не жели да износи имена, према наводима Норвешке Радио телевизије – НРК полиција готово да нема сумњу да је та особа Милорад Улемек Легија. Иако је већ годинама у затвору Легија је, како се ствара атмосфера, крив не само за лоше ствари у Србији већ и у остатку света. За мене фасцинантно! Нешто се размишљам ако крену мало више да „копају“ можда пронађу везу Брејвика са неким реалним херојем из српске историје. Шта је за њих да га споје са, рецимо, Обилићем

Јон Олав Егеланд, уредник „Дагбладета“ иде корак даље, па мртав хладан каже:

– Кад каже да се састао са српским ратним злочинцем у Либерији суд верује да је Брјвик заиста био тамо….

Остатак изјаве и није тако битан, мени је уши „запарала“ етикета „српски ратни злочинац“. Етикета која потврђује да је за људе у иностранству свако ко је учествовао у рату на простору бивше Југославије, а са српске је стране, ОБАВЕЗНО је ратни злочинац!

Легији су на терет ставили све и свашта, али колико је мени познато никад, понаваљам НИКАД ни он нити било који члан „црвених беретки“, популарног назива за ЈСО, није био ни осумњичен, а камоли оптужен или осуђен за ратни злочин! Ни од стране Србије, чија би актуелна власт да се не лажемо то једва дочекала да уради, ни од стране Међународног суда правде у Хагу, а ни од стране било које земље која је учествовала у сукобима ’90-тих.

Одакле Егеланду право, слобода, у крајњој линији, где му је новинарска етика да човека обележава на тај начин? Етикета ратног злочинца, иако се Србима делила „капом и шаком“, ипак није ни мало наивна ствар.

У реду, капирам ја да је сезона на Легију отворена још тог 12. марта, добрим делом захваљујући и њему самом, али мало су га претерали. И ови наши и они преко.

У Србији је крив за све, то је јасно. Сетимо се само, у рекордном року је од „господина човека који је 5. октобра 2000. спречио крвопролиће и који је у неку руку херој“ прокламован у „главног бају“ Земунског клана. Оног који је организовао и активно учествовао у свим отмицама виђенијих људи, у убиствима која су имала политичку позадину, али и била класични мафијашки обрачун. Тада, у јеку „Сабље“, неке новине су објавиле и “строго чувану тајну” – психолошки профил Милорада Улемека Легије. Сам наслов и поднаслов који су обележили једну насловну страну најављивали су, у најмању руку, грубо кршење лекарске етике. Тада је, у најкраћем, представљен као психопата. Кроз маглу се сећам да су поменули импотенцију, сексуалну исфрустрираност, малтретирање које је трпео у Легији странаца, да је врло ниског нивоа интелигенције, скоро па дебил.

Знам да сам проклета и знам да ће ово што ћу написати изазвати реакције које ће ићи из једне крајности у другу, али, ово мало сивих ћелија у мојој глави заиста има проблем да прими толику количину информација. Посебно кад су тако контрадикторне.

Кад би све могли да ставимо на вагу на једној страни би имали човека дебила, који је ниске интелигенције, исфрустриран и све најгоре. На другој страни имамо врсног организатора криминалне групе, убистава, отмица…

Неизбежно је да онако за себе  питаш како је то могуће? Ако је глуп, неспособан како је успео да уради све то што му се ставља на душу? Ако је са ниским интелектом ипак успео да оформи једну од најјачих и најпрофесионалнијих јединица у Србији и води један криминални клан, зашто било ко хоће да га убије? На страну то што као човек ниске интелигенције никако није могао да од Јединица направи елитну формацију по узору на светске специјалне снаге, што је први пут у историји наше земље некоме успело. Уз то, одликован је максимално у Легији странаца, достигао је чин наредника што је највећи чин који странац може добити  тамо.

Најискреније, размишљам као обични лаик, не знам како вама то делује, али људи моји, ја никад такав потенцијал не бих убила, ја бих њега клонирала! Наравно, мало бих му радила по мозгу, другачије преспојила неке ствари, капирам да ако већ могу да га клонирам онда могу и то да одрадим, али ако човек са ниским нивоом интелигенције успе све то да организује па он је за проучавање и клонирање. Никако за ликвидацију.

Шалу на страну. Ја поменутог не знам. Значи немам неки лични интерес да пишем лепо или ружно. Аналитичар, историчар нисам значи нема анализа о његовом месту у српској историји. Психијатар нисам да бих могла да га анализирам на тај начин. Не. Ово је само размишљање некога ко мисли да у глави има нешто сиве масе и да зна како да је користи. Без обзира што нема упутство за употребу исте.

Од, за већину нас, маргиналног и небитног лика, Легија је постао најпознатије лице Србије. Од реално просечне особе захваљујући силним етикетама и причама о томе шта је урадио он је постао пандам Супермену – све може! Уз све, полако али сигурно постаје још две ствари које се, наравно, налазе у „различитим крајностима“.

Дежурни кривац – за све лоше у Србији криви су Легија и беретке. Последњих дана постаје кривац и за неке ружне ствари које су се дешавале по свету.

Симбол отпора – „обичан народ“ га, оправдано или не, све више поистовећује са Краљевићем Марком, Милошем Обилићем, у најкраћем свима онима који су кроз одређене периоде били она „сламка спаса“ за коју смо се хватали кад нам је тешко.

И чини се да што га више пљују он је код оних „обичних људи“ којима је доста свакодневних лажи све чистији. Парадоксално! Питам се како ће на његов имиџ деловати и ова етикета коју му је залепио Егеланд? Мада, кад се сетим оне констатације „Највећи чинови у српској војсци и полицији су хашки оптуженик и ратни злочинац“, мислим да то питање и не треба да поставим.

И за крај ове приче некако ми је сјајно „легао“ један коментар који сам прочитала на текст о вези Легије и Брејвика:

– Имали смо среће па Срби нису измислили точак, иначе би били криви за сваку саобраћајну несрећу у свету!

Сјајан закључак!

Advertisements

Коментари на: "Зачин Ц у маргарину Дијамант" (18)

  1. Meni se cini, na osnovu ove tvoje kolumne, da ti umesto sive mase imas kasastu masu…

    • „Неко ће рећи да сам луда, неко да сам глупа. Неко ће рећи да припадам „ретроградним временима“ и величам све оно најгоре, а неко ће, можда, рећи да сам реална. Неко ће рећи да сам заробљена у „веселим ’90-тим“ и да немам појма о моралним вредностима, а неко ће у свему препознати мало ироније, мало сарказма. Неко ће читајући причу у глави имати ону реченицу:
      – Мајка Србија!“

      Поздрав!

    • Драга Гордана, ево ти пишем ову ситну књигу са намером да будем фин јер, ми Ива не би опростила да ти одговорим како заслужујеш. Ја би’ ти реко да си олош, будала, кретен и све тако неке сличне епитете који ти наравно пристају, ал’ Ива би се онда вероватно љутила ,а ја нећу да је нервирам.

      • Aleksandar рече:

        Mile. Gresis. Prema Gordani treba biti fin. Reci dami da ima pozamasan konjski rep, posto je konja primila celog, a ostade samo konjski rep da viri!!! Zaista ne znam Gordana ko vas tera da citate ovakve clanke. Neka autor oprosti, ako se izrazavam banalno.

      • Миле,
        хвала на разумевању везано за то да бих се љутила.
        Поздрав

    • Aleksandar рече:

      I Gordana drugarice, ovo nije kolumna… Ovo je clanak… postujte ono zbog cega ste dosli. Ne provocirajte, dame sa ove prave strane srbske scene, jer mozete cuti samo gromove i munje…

      • Александре,
        „громови и муње“ – одлично сте приметили.
        Поздрав и добро дошао у Ивин свет!

    • Susann Veljkovic рече:

      Gordana, mislim da je suvisna tvoja psihoanaliza….drzi se stvari koje znas!

  2. Маја Тешић рече:

    Сваки ауторски текст, на коју год тему био, требало би бар да наведе на размишљање. Понекад и коментари наведу на размишљање. Мени се не чини, већ сам потпуно сигурна да има људи чија је памет свеобухватна и који без размишљања могу да дају свој суд о нечијем раду или нечијем ставу. Не чини ми се, већ сам потпуно сигурна да ти људи спадају у одавно формирану групу, додуше, у теорији руске књижевности деветнаестог века, СУВИШНИХ ЉУДИ. Нажалост, ово није теорија, није руска књижевност, ни век није деветнаести, а појавише се сувишни људи. О онима из књижевних дела анализе се још увек раде. О овима из нашег реалног живота нема шта да се размишља.

  3. Susann Veljkovic рече:

    Clanak je vise nego odlican, gledajuci iz nase Srbske zdrave i logicne perspektive, kao i uvek odusevljena sam tvojim nacinom pisanja i razmisljanja, samo napred Ivo!

  4. Aleksandar рече:

    Него људи… да ми затварамо бутику. Нема леба од просветљивања словима. Мора нешто друго да ради. Не бих да поново читатељка Гордана стекне утисак да смо ми припрости, опаљени нечим по глави. Будимо и овај пут на висини задатка. Ива Вас молим да не скачете толике скокове за цивилизацију срба која им није дорасла. Разлика је у томе што ови Срби, који пишу овакве опаске, какву написа Гордана, не заслужују трачак Твоје мисли, јер да заслужују не би се тако односили према Твојој сивој маси, девојко, које имаш да ти завиде многи од нас!

  5. МиланЧе рече:

    Није лоше написано. . .
    Само има једна грешка. . . У Легији странаца може странац да напредује! Може и официр да постане! Наредник можеш постати са 4 године радног стажа. . .Значи није то неко мудро слово. . . Улемек је са 4 године постао каплар. . . Не желим да га деградирам, али није онако како је написано. . .у Легији је служио у 2REP, 2ème Compagine(Compagnie montagne). . . Ако не знате, онда боље да не напишете то у колумни. . . Био је добар, чврст, али, није био баш толико дисциплинован, и није толико брзо овладао француским језиком – што у Легији одмах значи ‘пенале’. . .непослушност, и неразумевање језика се кажњавају одмах. . .
    Милораду свака част – капа доле. Само, што се тиче његовог војничког позива – он је више урадио у Србији него у Легији. . .до душе, у Србији је имао и већу слободу. . .

    • МиланЧе,
      хвала на указаним пропустима. Ја сам ове податке негде пронашла везано за Улемеково битисање у Легији странаца. Нисам се баш много бавила тим делом. У сваком случају хвала за информацију, ако буде било неког новог текста у коме бих поменула Улемека ово ће бити од користи.
      Поздрав и добро дошао у Ивин свет!

    • Aleksandar рече:

      Хеј Че… бре… погрешно си протумачио чланак. Није писано у одбрану Легије и његове спремности. Није Ива војни аналитичар, типа Мирослава Л. или Дрецуна. Она је једно честито мало (читај велико) србско биће која је упркос свему овладала терминима – „Мајка Србија!?“, „Дежурни кривац“, „Симбол отпора“… Пре него се уватиш за тастатуру, промисли па куцкај. И опростите мени грешноме, уватила ме нека писка, само би да делим рецепте за лакше преживљавање у некој новој Србији која је ту…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: