„Од Енглеза они се надаху слободи, не знајући да та нада право у смрт води”

 натпис на београдском Новом гробљу које сећа на „савезничке” бомбе над српском престоницом 1944.

Како смо већ закључили Београд је један од оних градова који се може „похвалити“ да је током Другог светског рата бомбардован и од непријатеља и од „савезника“. И док су бомбе од непријатеља и биле нормална појава, оне од савезника не само да нису биле очекиване, већ су биле много крвавије од оних непријатељских.

Немци су Београд бомбардовали 1941. у четири наврата, 6, 7, 11. и 12. априла.. Београд су три године касније савезници бомбардовали 11 пута! Српска престоница је бомбардована три пута у априлу, два пута у мају, по једном у јуну и јулу и четири пута у септембру 1944.

Извори кажу да је тог 16. априла освануо леп, пролећни дан. Била је недеља, први дан православног Васкрса, па су улице и храмови били пуни људи. Кад се на небу појавио велики број авиона Б17 и Б24 познатијих као „летеће тврђаве” нико се није претерано забринуо. И раније су прелетали Србију на путу према Румунији где су бомбардовали нафтне платформе. Овога пута, међутим, њихова мета су били Београд и Београђани. Врло брзо почели су да падају теписи бомби које су погодиле све делове града. Главна у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000-5.000 метара испуштали „тепих бомбе“.Само првог дана напада на Београд баченоје  више од 1.500 тона бомби. У то време противавионска одбрана није постојала.

Званична верзија је била да је Београд бомбардован како би се уништили војни и привредни објекти и зграде у које су Немци сместили администрацију. Кад се мало боље погледају мете савезничких бомби јасно је да никакве праве селекције циљева очигледно није ни било па су тог и наредног дана страдала читава стамбена насеља.

Бајлонијева пијаца и све околне улице, у којима током рата никад није био ниједан војни објекат, биле су разорене и уништене. Прашина је прекрила пијацу на Каленића гувну. Болнице, у којима су били смештени и наши тек пристигли заробљеници из Немачке, претворене су у рушевине. Разорено је и прво београдско породилиште, подигнуто после Првог светског рата добровољним прилозима Београђана. У згради данашњег Завода за заштиту здравља студената у то време су се налазили Градско породилиште и Станица за хитну помоћ и, према доступним подацима, у бомбардовању су настрадале 22 породиље и 22 новорођенчади млађих од осам дана, као и две породице које су им биле у посети.

Неколико сати касније, на други дан Ускрса, уследило је ново, по свему још безобзирније разарање Београда. „Савезничке” бомбе погодиле су Централни хигијенски завод, Болницу за заразне болести, Дом слепих, Берзу рада, Ортопедски завод, Државни дом за мушку децу, Државни дом за женску децу, два дома за децу српских избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, Дечју болницу, Дечји диспанзер… Страдало је и неколико млинова, галерија, школе, цркве, библиотека, издавачких предузећа, музичких школа, биоскопи на Теразијама, Центар за хумор, Српско народно позориште… Погођени су и једно обданиште, трг Славија. Срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, прах и пепео прекрио је десетине београдских улица: од Нишке, Стишке, Алексе Ненадовића, Крунске, Француске, Римске, Милетине, Мекензијеве и Кнеза Милоша, до Млетачке, Краљице Наталије, Звечанске, Хаџи Ђерине, Немањине, Милешевске, Кнез Михајлове, Дечанске и Сарајевске… „Савезничке” бомбе погодиле су и Зелени венац, Пашино брдо, радничко предграђе у којем није било војних циљева. Погођена је и главна Железничка станица, као и железничке станице у Топчидеру и Раковици, Окружни уред за осигурање радника, палату „Албанија”, Пошту број 2, Фабрику штофова Владе Митића на Карабурми, Фабрику хартије „Вапа”, Технички факултет, Вајфертову пивару, Студентски дом… Погођен је и концентрациони логор „Сајмиште“ у коме је погинуло 60 логораша, Срба и Јевреја, а око 150 је рањено.

Процене су да је само у два Васкршња дана у бомбардовањима погинуло око око 2.000 људи, жена и деце, теже и лакше је рањено око 5.000 Београђана. По последицама „савезници“ су имали „скор“ сличан нацистима из 1941. године. Јасно је да после првог бомбардовања Београђани нису напустили своје домове и склањали се у околна села, пола Београда би „савезнички“ било претворено у гробље и згариште.

Оно што је битно поменути је да главни немачки пунктови у окупираном Београду нису ни окрзнути. Београд је био обогаљен, а немачки објекти остали су тамо где су и били од окупације. Уз то, немачки губици у Београду били су сто пута мањи од жртава невиног цивилног становништва.

Оно што свакако остаје као најјачи утисак „савезничког“ бомбардовања је порука на бомби која случајно није експлодирала, а коју су Београђанима послали Енглези и Американци. На бомби је крупним ћириличним словима писало:

 “Срећан Ускрс”

Београд је поново био мета „савезника” 18. маја, као и 6. и 8. септембра, а њихови авиони разарали су и друга места. Посебно тешко страдао је Лесковац, а бомбардовани су и Ниш, Смедерево, Краљево, као и градови у Црној Гори, пре свих Подгорица и Никшић.  У „савезничким” бомбардовањима Београда од 16. априла до средине септембра 1944, погинуло је, према проценама, више од 4.500 становника престонице.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: