Не знам као ви, али ја имам обичај да кад се сусретнем са неком нелогичношћу само кажем:

– Мајка Србија!

Те две речи објашњавају све. Бар мени. Јер наша земља је, неко би рекао, школски пример како не треба и како нема логике и како нема здравог разума. А опет све може.

Последњих дана имамо неколико свежих примера за те нелогичне ситуације. Да ли су то изјаве неких јавних личности, позиви, апели, сасвим је свеједно, али да су бисери, стварно јесу.

Изборна кампања постаје све занимљивија, посебно од кад се у председнички трку укључио и  Муамер Зукорлић, главни муфтија исламске заједнице у Србији. У нашој земљи свако ко није кривично гоњен и ко испуњава услове може да се кандидује за председника државе, али да ли само ја у овоме видим парадокс?

Моја кандидатура заснована је на уверењу да су држава и друштво на ивици пропасти и ја ћу понудити аутентичан програм спаса прихватљив за све грађане Србије – рекао је Зукорлић на конференицји за новинаре у Новом Пазару на којој је објавио да ће се кандидовати за председника државе.

Прво сам мислила да је закаснела првоаприлска шала, а онда сам сконтала да је човек озбиљан. И нисам знала да ли да се смејем или да плачем.

Последњих месеци он врло интензивно, јавно, што би се рекло јасно и гласно, ради на блаћењу Србије, омаловажавању њене традиције, историје, њених јунака. Овде ћу само навести неке од примера којих сам се сетила „на прву“.

На  страници једне друштвеное мреже која носи његово име, а уређују је припадници „групе омладинаца и омладинки Санџак аутономија“,  поводом 200 година од Првог српског устанка осванула је објава које се вероватно сви сећате:

„Поводом геноцида над 100 000 муслимана шехер Биограда, шехер Ужица, шехер Ваљева, шехер Ниша, шехер Каранвца (данас Краљево) и шехер Сјенице од стране Карађорђа Петровића и његових хајдука – срушених 500 џамија у Смедеревском санџаку (Београдском пашалуку или данашња централна Србија) и дана државности Републике Србије 15. фебруара – „СРЕТЕЊЕ“ ЗЛОЧИНАЦА …“

Онда је, како би се рекло,  мртав ладан изјавио да је неприхватљиво да се „главна улица у Новом Пазару зове по Стефану Немањи зато што је тај град настао под Гази Исабегом и да није прихватљиво да се главна улица у Сјеници зове по Карађорђу јер је под његовом заставом убијено две трећине Сјеничана“.

Заборавио је, изгледа, тада муфтија да су и Нови Пазар и Сјеница део РАШКЕ коју он воли да зове Санџак. А да је Рашка у Србији и да је нормално да се у Србији улицама, трговима, установама дају имена знаменитих личности из српске историје, традиције.

То као да није било довољно него се тада жалио и да се спрема атентат на њега безмало оптуживши комплетан државни врх да је умешан у то. Чак је снимио и „аманет“ који је филован агресивном музиком, а завршен сценама војне параде војске Босне и Херцеговине?! Какве везе имају вера, а он је поглавар исламске заједнице у Србији, и војска мени до данас није јасно.  Уз поруку да  уколико би он и био жртва тог, по свему судећи имагинарног, атентата наредних 50 година ниједан београдски политичар не би смео да дође у Санџак.

Само из ове три ствари се види и шта муфтија мисли о Србији и шта мисли о српском народу, историји, традицији. Да се он нешто пита он би све променио! И дан државности, и историју, и имена улица, тргова, градова, области, а вероватно и границе јер по свему што говори и ради муфтији су од Србије ближе и Босна и Херцеговина и Турска. А како је Србија већ неко време на „акцији“ – признати су „звездица и фуснота“, аутономаши у Војводини усвојили декларацију о статусу републике што је корак ка тражењу независности, и муфтија је сконтао да има ту простора и за одвајање Рашке. Кандидатура за председника Србије му дође онај сегмент „мирним пут“. Ако не прође вероватно ће почети са неким „алтернативним решењима“. Живи били па видели.

Пре пар вечери је у Косовској Митровици, у њеном северном делу, одјекнула експлозија у којој је погинуо један Шиптар. Одмах су уследили протести, оштре ноте, окупљања, покушај да се у северном делу успоставе контролни пунктови и власти малигне творевине преузму контролу. Пре два дана стотинак Шиптара је покушало да пређе из јужног у северни део, али је спречен од стране Еулекса и КПС-а. Потом је Аљбин Курти, председник покрета Самоопредељење и посланик у парламенту малигне творевине, поводом инцидената у писмима које је упутио Атифете Јахјаги, председници малигне творевине, Бамиру Топију, председнику Албаније, као  и председнику парламента малигне творевине, захтева званично проглашење ванредног стања, сазивање ванредног заседања Савета безбедности УН, као и ванредну седницу парламента ове малигне творевине. Он је упозорио да се Шиптарима на северу спрема „етничко чишћење“?! Они причају некоме о етничком чишћењу. Да није тужно и трагично било би смешно.

У међувремену Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права, добила је признање за допринос унапре ђењу статуса жена у друштву које додељује Група жена посланица у парламенту малигне творевине.

„Соња Бисерко је бивша дипломаткиња и жена која је одбила све привилегије и одлучила да се бори против Слободана Милошевића. Она је чланица Женског регионалног лобија и 2007. године је писала писмо Савету безбедности УН за признање Косова“, речено је приликом доделе награде коју је ове године добило још 10 жена и мушкараца, међу којима и Атифете Јахјага.

Подсећања ради, почетком фебруара је изјавила и да је Република Српска настала на геноциду. Наравно, ништа од овога никога не треба да чуди јер је Бисерко од оних који су на платном списку невладиних организација које за циљ имају максимално блаћење Србије по свим пољима, нивоима. Наравно, ја конкретан доказ „црно на бело“ да је на платном списку немам, али сумњам да такав жар и доследност у пљувачини има као волонтер.

На митингу у Бајиној Башти Вук Драшковић, некада главни лидер опозције, бар је тако волео да себе зове, а данас политички маргинални лик, је промовисао Чеду Јовановића за председничког кандидата покрета Преокрет. Тада је изјавио и нешто у стилу да „безнађе не сме да победи и да мора да се оствари оно у шта су уложени снага и енергија“. Последњих неколико месеци донекле пажљиво пратим његове изјаве, коментаре, апеле и опет имам проблем са мојим памћењем. Он се сада бори за неку нову, демократску Србију без старих репова који нас вуку у ретроградну прошлост (волим реч ретроградно скоро као и ону транспарентно). Све је то лепо, али како то да је заборавио да је и он део те ретроградне прошлости. Ја и те како памтим да је са терасе 9. марта звао на немире и братоубилачки рат на улицама Београда. Сећам се и да се оних „веселих ’90-тих“ китио Српском гардом етикетирајући је као СПО Гарду, а себе представљао као њеног врховног команданта. Како се десило то да, рецимо, ратници Српске гарде и даље остану ретроградни, а да он преко ноћи постане део модерне Србије? Мислим, он је био тај који је тих ’90-тих слао људе у рат – одбрану српства. Како су сад они погрешни, а он једини исправан?

Прочитах и да је Чеда Јовановић заинтересован да његова странка ЛДП у саставу нове Владе добије три министарства. Он ни мало не сумња да ће листа Преокрет бити део владајуће коалиције после избора, а једна од амбиција коју има је да постане, обрати сад пажњу, министар полиције. Главна референца за ту позицију вероватно ће бити његов ангажман у акцији 5. октобра кад је посетио станицу у Мајке Јевросиме и покупио комплетне залихе наоружања – хајде да то тако формулишемо. Може се чути и да би, уколико не буде постигнут договор о постављању Јовановића на место првог човека српске полиције, лидер ЛДП могао да преузме Министарство спољних послова. Референце би могле да буду све ове године у којима је активно учествовао у пљувачини Србије и српског народа. Не сумњам да би се са његовим избором сложиле ЕУ и чланице НАТО, а подршку би имао и од свих оклоних земаља. Како се може чути у Преокрету рачунају на још два ресора у новој влади, а то су пољопривреда и образовање.

Ово су оне ситуације кад помислим:

– А зашто се онда не бих и ја кандидовала за нешто?

А онда се сетим да за бављење политиком у Србији заиста мораш да будеш посебна сорта људи. Да имаш образ као ђон, или још боље да га немаш уопште. Да све око себе сматраш ретардима, или бар особама кратког памћења. Да власт и паре волиш више него себе самог. И скапирам да се баш и не уклапам у ту причу. И онда опет реагујем на исти начин, само кажем:

– Мајка Србија!

Advertisements

Коментари на: "Мајка Србија – једна у свет!" (1)

  1. само бих додао за нашег доброг муфтију

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: