НАЦИОНАЛИЗАМ је љубав према свом народу, нацији, али не и мржња према другима.

ШОВИНИЗАМ је љубав према свом народу, нацији и мржња према свима који не припадају том народу, нацији.

АУТОШОВИНИЗАМ је мржња према сопственом народу.

И, шта мислите, шта је од овога најзаступљенија у Срба?

На друштвеној мрежи човек је поставио ову слику. Питала сам зашто црвени картон и остала без одговора. Бар од њега. Али се развила прича. И опет је некако дошло до тога да су неки провукли да је национализам, ипак, лош. Уз много аргумената некако ипак најјачи у оној опцији „против национализма“ је онај да се у његово име често мучно и дуго ратовало.

И опет долазимо до онога да многи људи, ма колико били паметни, школовани, начитани, ипак не виде ту разлику између национализма и шовинизма. Национализам није ни шовинизам ни фашизам ни нацизам. Национализам је онај прелепи осећај љубави и поноса према свом народу, својој земљи. Прихватање свих лепих и мање лепих ствари, истицање свега онога што народ и земља којој припадаш могу да понуде, свега што су њени припадници урадили, остварили. И то није ништа лоше. Јер ти величаш позитивне ствари свог народа, своје земље, али не понижаваш и не омаловажаваш друге народе, друге нације. Ти просто волиш своје.

Писала сам о томе да је национализам практично дозвољен свима, осим Србима. И то нам право не ускраћују само странци већ и наши Срби. Политика да све што само има призвук националног је у ствари лоше, геноцидно и то треба избегавати, ствара осећај стида и срама кад се каже да си Србин. По овим модерним схватањима сваку националну појаву треба искоренити у старту. Док је код других народа то позитивна ствар, код Срба је негативна. Тврде да је танка линија између национализма и шовинизма и самим тим нам индиректно говоре да смо недовољно интелигентни да разазнамо где је граница. Где добро постаје лоше. И зато је боље да будемо несвесни себе, свог порекла, традиције, вере, него да у тој љубави претерамо.

Не смемо да будемо националисти јер постоји опасност да постанемо шовинисти. Зато је сигурније да нас васпитавају и обликују у духу „аутошовинизма“ – да мрзимо своје и да се стидимо тога што јесмо.

Пре пар година сам наишла на овај одломак и срце ми је било пуно – што би рекао наш народ. На фин, културан начин Никола Тесла, један од највећих светских умова свих времена, је јасно ставио до знања ко је и шта је. Данас би вероватно и он био оптужен за величање српства и шовинизам. Прича иде овако:

– Клањам се, Екселенцијо!

– Моја је титула виша – упозори га Тесла

– Височанство? – промуца портир

– Још виша – каже Тесла

– Величанство? – једва изговори портир

– Још више – каже хладнокрвно Тесла

Ту већ портир занеми, јер веће титуле није знао

– Ја сам Србин – растумачи мирно и достојанствено Тесла.

Наведени дијалог се водио између Тесле и портира хотела De la Societee & Encouragement у Паризу, 19. фебруара 1892.г., где је одржао предавање заједничком скупу Француског друштва за физику и Међународног француског друштва електричара. Претходно је одржао предавање у Удружењу електроинжењера Велике Британије у Лондону 3. фебруара и поновио исто предавање члановима Краљевског института Велике Британије 4. фебруара 1892. 

Ја нисам искључива. То што себе сматрам национално свесном и што сам поносна на своје васпитање не значи да сам непријатељски расположена према онима који то нису. Увек кад ме неко „оптужи“ да сам „новокомпоновани патриота“ волим да му цитирам сјајног Мому Капора. Који је неке ствари објаснио.

„На питање новинара: Да ли сте после свега остали националиста?

Момо Капор

– Па то ми је занимање. Имам сертификат. Такође имам Вујаклијин речник страних речи и израза где под националиста пише: француска реч значи родољуб, патриота, човек који брине о интересима свог народа. И наравно не значи да си члан земунског клана. Патриотизам иначе нисам признавао за неку посебну категорију. То је обично ствар кућног васпитања, то је оно што те уче у кући, бака, дека, тата… Нормално понашање, да лепо кажеш добар дан, скинеш капу, уступиш столицу… није то никаква посебна вредност. ИЗДАЈНИЦИ су посебна вредност… ту мораш да се потрудиш и да ризикујеш свашта…“

Advertisements

Коментари на: "Аутошовинизам – српско проклетство" (13)

  1. Феноменелан текст, браво. Шамар истине овим квази европејцима који мисле да је додворавање другима и негирање себе пут ка европи. Преносим!

  2. […] nadjoh kod Ive i toliko me je odusevilo sta sve zna u reci da obuce… da sam sve prenela da se i ovde […]

  3. Uobičajeno iskren i lep tekst bez ružnih reči za barabe koje praktikuju autošovinizma i uvaljuju nam ga kao nešto europsko. Iva ovo je prelep osvrt na temu autošovinizma koje praktikuju sve partije od onih na vlasti do nevladinih organizacija.

  4. Jako mi se svidja tekst… Došao ovde preko Nedodjijinog bloga. I sam bih potpisao sve ovo od reči do reči… Baš, baš, baš tako… Sjajno…

    • Облогован,
      добро дошли у Ивин свет. Хвала Вам за позитиван коментар.
      Велики поздрав и за Недођију и њену помоћ да више људи чује за овај блог.

  5. Аутошовинизам је свакако глупост, али не видим неку вредност у национализму.

    Човек свакако треба да се поноси на оно што ради и што је постигао, али шта је ико урадио да би постао припадник једног народа? Ништа, тако се родио. Какав је то разлог за понос?

    Један комичар је рекао да је национализам начин да се људи поносе туђим успесима.

    Пример:
    – Ми смо прваци света у ватерполу.

    Одговор:
    – Који ми? Шта си ти урадио, освојио? Ништа, гледао си телевизју.

    • no1contrarian
      Слажем се да неки захваљујући успесима спортиста имају погрешну слику о себи, мисле да смо сви супермени и да сви све можемо. Успеси спортиста, уметника, научника су њихови успеси и ми можемо да будемо поносни на то. Али не и да се „китимо“ тиме јер, примера ради, ја немам баш никакав проценат заслуга за успех било кога од њих. И тако је са већином. Али да осећам понос, осећам.
      „Шта је ико урадио да би постао припадник једног народа? Ништа, тако се родио. Какав је то разлог за понос?“
      Видите, ја сматрам да постоји разлог зашто сам се ја родила баш као Српкиња. Могла сам да се родим и као Еским, рецимо, али сам ипак рођена као Српкиња. Можда као „мали деца“ нисам знала ни да постоје разлике међу људима, али сам временом научила доста тога о народу коме припадам и сходно томе су и емоција и понос према том народу расли. Поента ове приче је да национализам није лоша ствар како се поједини труде да га представе. И докле год инсистирају на томе да је лоше, код мене само учвршћују тај понос.
      Свако добро.

  6. Čitam ovaj tekst i mislim konačno neko da jasno i glasno razgraniči pojmove. Od reči do reči onako kako u meni stoji. Prelep tekst i veliko hvala na linkovima 🙂

    • Јелена,
      драго ми је да си пронашла своје мисли у овом тексту. На основу коментара које си оставила на текст „Срби и Срби“ проценила сам да ће ти ови текстови бити занимљиви.
      Хвала на позитивној оцени и сврати кад год си у близини 🙂

  7. […] априла 2012. на блогу је објављен текст “Аутошовинизам – српско проклетство” у коме сам се, између осталог, осврнула на то да је […]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: