Дан кад је пао „невидљиви“

Дух једног народа се може видети на разноразним примерима. Дух и снага српског народа дефинитивно се најбоље показују у кризним ситуацијама. Тог пролећа 1999. док су бомбе падале по „колатералним штетама“ и тек понеком „легитимном циљу“ чини се да дух српског народа никада није био израженији.

Парола која је била један од највећих симбола пркоса српског народа док се скуповима на Трговима и мостовима тог пролећа 1999. бранио од „милосрдних часова демократије“.  Настала је оног дана кад је српска противваздушна одбрана оборила F-117 Nighthawk  такозвани невидљиви авион, понос и дику америчког ваздухопловства. Био је то тријумф Давида у борби против Голијата.

„Милосрдни анђео“ је окупио најјаче земље света које су у хуманитарној интервенцији напале Србију. Територијално малу земљу, војно поприлчно сиромашну, али богату тврдоглавим народом који ће уз помоћ „штапа и канапа“ да проба да направи чудо. И чудо се десило. Тог 27. марта 1999. у атару села Буђановци“ покрај Руме пао је и ОН! Авион је имао ознаке AF 82 806 HO.  Ловац F-117A „Nighthawk“ – понос америчке и НАТО авијације! Онај који је имао ореол невидљивог, онај који нико никад није могао да обори. Срби су то успели. Авион је оборен, а онда су снимљени и његови остаци, тек да нико не може да негира успех српског ПВО-а.

То је први и једини потврђени губитак авиона НАТО алијансе израђеног у стелт технологији, а оборио га је 3. дивизион 250. ракетне бригаде Противваздушне одбране Војске Југославије. Дивизионом је тада командовао пуковник Золтан Дани, а авион је оборен поготком из руског ракетног система S-125 Neva.

Врло брзо све заслуге за обарање „невидљивог“ приписане су Данију и „модификацијама“ које је он унео у руски ракетни систем S-125 Neva, практично негирајући улогу осталих чланова борбене посаде.  У ту сврху снимљено је и неколико филмова у којима се потенцирало на заслугама Данија. Dale Zelko, пилот који је био у обореном „невидљивом“ и Золтан Дани су снимили и филм „The second meeting„. Последњих година све су гласнији они који указују  да није искључиво Данијева заслуга за обарање авиона, као и да никаквих модификација није било на ракетном систему. Потпуковник Ђорђе Аничић је 2009. објавио књигу „Смена“, ратни дневник који је водио пролећа 1999. у коме је до детаља описано како је оборен „невидљиви“.

– Приликом рушења авиона Ф-117 А нико од нас није знао да је у питању „стелт”. Радило се о класичном ракетном гађању и циљу који је ушао дубоко у зону сигурног лансирања ракетне јединице. Борбена послуга је поступила по уходаној процедури и дошло је до обарања. Ми смо авион срушили у 20.42 часа, а тек на вестима Студија Бе у 22 часа смо чули да смо заправо срушили Ф-117 А. Цела акција је трајала око 23 секунде – објашњава Аничић.

Оно што сам пре пар година чула из „друге руке“ је да се чланови борбене посаде на годишњицу скупљају и обележавају обарање „невидљивог“ са 23 туре. Не знам да ли то још увек раде, али је интересантан податак и лепа пракса.

Понос због тог успеха у српском народу је био огроман. Ми, мали, ситни, небитини – како су нас третирали НАТО и екипа, срушили смо нешто у шта су се они клели. Тада је на једном од митинга уочен и транспарент на коме је писало „Sorry we didn’t know it was invisible“. Реченица која је одлично описала дух српског народа у данима када су бомбе падале на све стране. Парола која је уз онај чувени „Бомбар дан“ уместо „“Добар дан„, и  мету  постала један од заштитних знакова тог пролећа ’99.

Прошло је тачно 13 година од тог великог успеха Војске Југославије. Ни то не сме да се заборави!

НИКАД!

И за крај, за ову 16. годишњицу од обарања „невидљивог“, овом тексту додајем и састав борбене посаде која је оборила „невидљивог“, а који су заслужили да знамо њихова имена. Подаци су пронађени на интернету, надам се да нема грешака у именима и позицијама на којима су били.

Золтан Дани, потпуковник – руковалац гађања

Ђорђе Аничић, потпуковник, и Борис Стоименов, мајор – помоћници руковаоца

Сенад Муминовић, капетан I класе – официр за вођење ракета

Драган Матић и Дејан Тиосављевић, старији водници – оператори ручног праћења

Дарко Николић, потпоручник – старешина ракетне батерије

Владимир Љубенковић, капетан I класе – командир осматрачког радара

Ђорђе Малетић, старији водник –  командир извора за напајање