Од силе оста дим


Једном давно човек за кога данас нико са сигурношћу не може тврдити ни ко је био ни шта је био његов задатак, је рекао:

Понашајмо се као да ће 100 година бити мир, а спремајмо се као да ће сутра бити рат!

Сад кад мало размислим, можда он то није ни рекао, али су нас као мале, добре пионире научили да је највећи син наших народа и народности маршал Јосип Броз Тито једном приликом баш то изјавио. Вероватно поводом Дана војске или Дана победе. Већ неком пригодном приликом.

Зашто помињем Тита и ЈНА?

Зато што је својевремено Југословенска народна армија била једна од најјачих сила. Бар у Европи. Тако су нас учили. Имали смо школован кадар, солидну опрему и љубав према слободи и независности. И „дуг домовини“ се враћао кроз одслужење војног рока. Свако пунолетно мушко прошло је одређену обуку и у случају рата имали смо довољно људства са основним знањем о наоружању и ратовању.

А онда је највећи син умро, а мали мишеви су се докопали власти и био је то почетак краја…

У ратовима који су уследили, а који су, зависи од угла гледања били ослободилачки или агресорски, Срби су на терену имали доста успеха. Иако је део наоружања и део људства остао на оној сепаратистичкој страни, опет су Срби уз помоћ „штапа и канапа“ успевали да бележе победе, ослобађају територију. Намерно кажем „штапа и канапа“ јер док су Хрватска и Босне и Херцеговина, муслимански и католички део, добијали сву моралну, а Бога ми и оружану подршку, дотле су Срби у Хрватској и Босни и Херцеговини могли да се ослоне само на оно што су спасили у ЈНА и оно што су добровољачке формације успевале да набаве неким својим каналима.

Ратови у Хрватској и Босни и Херцеговини су показли да Србија има бриљантне војне умове. Обученост, али и луцидност оних који су водили битке показали су да је умеће ратовања и побеђивања Србима у генима. На жалост, стара бољка Срба је врло брзо дошла по своје.

Прво принцип „крени-стани“, потом и људска или још горе војничка сујета су преузимали примат. Уз катастрофалну дипломатију Срби су за столом, захваљујући политичарима изгубили добар део онога што су ослободили.

Хрватска је уз помоћ запада организовала две акције „Олују“ и „Бљесак“ који су била својеврсна етничка чишћења. После ове две акције у Хрватској готово да није остало Срба. У Босни и Херцеговини слична ситуација. Уз подршку најмоћнијих земаља света Срби су трпели зверства, а политичари губили територију у преговорима.

И онда су на ред дошли Косово и Метохија. На терену, док су деловале пешадије, Срби су имали контролу, а Шиптари су морали да признају ко је газда у кући. Али, онда им је у помоћ стигла авијација НАТО алијансе која је 78 дана непрекидоно бацала бомбе на целу територију Србије, посебно на Космет. Епилог је потписан Кумановски споразум, а Шиптари су државу добили на тацни.

Војска и полиција су се, поштујући Резолуцију 1244, повукли са Косова и Метохије, са њима и најмање 200.000 Срба и осталих не Албанаца. Контролу су преузели КФОР и Еулекс. Четири године касније догодио се мартовски погром после кога је још пар десетина хиљада Срба отишло са Косова и Метохије, а после још четири године Приштина је под патронатом западних сила, прогласила независност.

Кад се 2000. догодила „револуција“, Срби су, тако кажу, коначно добили „демократску власт“. Та „демократска власт“ баш и није била наклоњена војсци. Мада, реално, стиче се утисак да није била наклоњена ни Србији.

У једном кратком периоду министар одбране био је Борис Тадић, садашњи председник Србије, а од 2007. ту дужност обавља Драган Шутановац у народу од милоште прозван ШуНАТОвац. То најбоље илуструје како га народ види. Неки кажу да оно што је започео Тадић, Шутановац је одлично привео крају – уништавања војске Србије.

Више пута сам поменула да је војска, која је у нашем народу увек имала дугу традицију и успех, систематски уништавана како би се смањила борбена готовост и одбрамбена способност државе Србије. Сам министар одбране је изјавио да „Србија више никад неће ратовати“, а онда потврдио да ће наши војници и полицајци учествовати у међународним мисијама НАТО-а. Србију неће имати ко да брани, али ће српска деца учествовати у акцијама истих оних који су нас пролећа 1999. „милосрдно учили демократији“ кроз 78 дана бомбардовања. Занимљиво.

Кроз причу са људима који се у те ствари разумеју далеко више од мене, пре свега јер су школован војнички кадар, а потом и учесници ослободилачких ратова, само сам утврдила оно што сам већ и сама знала. Оно што сам сазнала је да је, рецимо, 95% официрског кадра који је био на фронту пензионисано. Такво је било наређење. На њихова места су постављени слабо способни и за те услове неискусни људи. Пензионисање су избегли само најмлађи учесници рата на Косову и Метохији, али су они максимално маргинализовани.

Намеће се утисак да се војска систематски уништава из два разлога. Први је јер је НАТО склопио договор о разоружавању у оквиру кога је, тако кажу они који се разумеју, уништено преко 80% капацитета наоружања. Сликовито, кажу да Т-55 и ПРОМ (пешадијска распрскавајући одскочна мина) практично више не постоје. Наводно је Т-55 требало да замени савремени Т-84, међутим, они никада нису изашли са траке. Противпешадијске нагазне мине су уништене уз изговор да су забрањене Женевском конвенцијом, а заборавља се да НАТО користи далеко опасније касетне бомбе и осиромашени уранијум. Чисто да се подсетимо, и једно и друго су користили и током „милосрдног учења демократије“ 1999. на простору Србије.

Други разлог, једнако битан, је тај што се војска НИКАД у историји, а српска историја је више него богата ратним ситуацијама, није окренула против народа. НИКАД! Зато сад имамо парадоксалну ситуацију да у Србији има више полиције, која је кроз историју и те како била ту да штити власт чак и од сопственог народа, него војске. Имамо неколико прилично свежих случајева који иду у корист овој тврдњи.

Кад се томе дода укидање обавезног служења војног рока јасно је да ће Србија за само деценију имати обучене „деке“ и момке у пуној снази који не знају пушку да држе. Ово који знају због година и свега што са њима иде неће моћи, а они који ће моћи и који би требали да бране државу неће знати како.

Посебна прича је оружје. Наводно, оно које је имала наша војска је застарело, а они који се разумеју тврде да је далеко боље од с*ања које нам сервира НАТО. Професионалци кажу за пушке које је НАТО увалио Црној Гори да ако испалиш два оквира један за другим можеш одмах да је бациш. Искриви се цев од температуре. Српски калашњиков је, тврде, после руског најбољи на свету који пуца у свим ситуацијама. То, наравно, НАТО не одговара. Као ни људи који умеју да рукују са њим.

Ми смо на одличном путу, неки сматрају да смо већ стигли на циљ, да немамо ни оружје ни обучене људе који би у случају напада могли да бране државу. Али зато имамо полиције онолико. А  јасно је да по формацији, наоружању и оперативној тактици ни војска не може да ради оно што ради полиција, још мање полиција оно што је посао војске. Полицији је калашњиков најјаче оружје, евентуално неки browing на БОВ-у. Са терористима који имају минобацаче ту нема никакве приче. Ма колико да је полицијска специјална формација добро обучена и опремљена она није у стању да води рат. Не сама. За то је, ипак, потребна војска.

А Србија је још мало па неће имати ни у траговима.

Advertisements

Коментари на: "Од силе оста дим" (8)

  1. Сурова реалност!

  2. Nama je ostao samo vojni orkestar, od ovih na vlasti i to je mnogo.Nemamo vojsku, prodali su vodne resurse, rudne resurse su iznajmili na 99 godina, prodali ili unistili sve firme koje su dobro poslovale, poljoprivredu i stocarstvo takodje unistili.Ostalo je da sacekaju unistenje i naroda i da ostanu sami u svom bogatstvu.Nadam se da ce se naci neko da povede ovaj narod ka boljem sutra, ali na zalost na Srpskoj politickoj sceni ja ne vidim ni jednog vizionara, samo lopove i prodane duse mesane sa neobrazovanim politicarima.Jadna je nasa Srbija

  3. Toliko istine u ovom tekstu, da boli! Gde mi to idemo?

    • На жалост тамо где нас воде они који су тренутно у позицији да одлучују. А одавно су показали где је коначни циљ овог путовања…

  4. Важно је да смо ми на европском путу! А то је, како ја то видим, један јако дугачак пут којим се од нас очекује да идемо голи, боси и ненаоружани. И „прочишћени“ од гадне навике да понекад мало и посумњамо у оно што нам велики и мудри кажу да је за нас најбоље. Па добро, ево, узели су нам ваљда већ све што је могло да се узме, ал’душу још нису. Ј***га, за то још нису измислили технологију.

    • Ем дугачак ем пун необележених скретања, закамуфлираних рупа…
      Он нас желе баш такве како сте нас описали, голе, босе, ненаоружане и у што мањем броју…
      Срећом, све да нам узму, као што добар део јесу, душу нам, како сте лепо прометили, узети неће. За то им треба много више од пар послушника који зарад личних интереса пристају на све.
      Поздрав

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: