Ко чува Србију?


Последња дешавања на Косову и Метохији, а тичу се затварања алтернативних прелаза од стране Жандармерије МУП-а Србије поново су покренули лавину питања кога чува и за кога ради српска полиција? Посебно јер су још увек и те како свежа сећања на пробијање барикада у којима су, према информацијама са лица места, учествовали припадници елитних српских полицијских формација Жандармерије и САЈ-а. Сетимо, било је и прича да је тада момцима са барикада прећено „да ће их подавити у реци“.

Како сам ја неко ко се увек петља где не треба и увек ме занима оно што не треба да ме занима тако сам опет мало мислила. А то, показало се, ретко кад изађе на добро. Мало истраживања, прикупљање података, мало здравог разума и логике и ево шта се добије…

Као „мали деца“ сам сконтала да нас „чика полицајци“ чувају, да брину за ред и спровођење закона, а да је војска ту да нас брани у случају непријатељских акција према нашој земљи. Како сам расла нијансе су се мењале, али је суштина остајала иста. И полиција и војска су биле ту да штите грађане Србије и да чувају целовитост територије.

Пронашла сам податак да при ступању у полицијску службу потписују следећу Изјаву:

„Обавезујем се да ћу у Министарству унутрашњих послова Републике Србије радити према потребама и правилима службе у организационој јединици на пословима одговарајућим мојој стручној спреми и оспособљености. Послове ћу обављати у складу са одредбама Устава Републике Србије, Закона о полицији и другим прописима којима се уређује рад службе.

У обављању послова штитићу људска права и слободе грађана Републике Србије и других људи који се у њој налазе и бранити уставно уређење и сувереност Републике Србије.

Све податке које сам сазнао(ла) у обављању службе, а у вези са делокругом и начином рада Министарства унутрашњих послова Републике Србије, чуваћу као службену тајну. Свестан(на) сам и упозорен(а) да ћу у случају поступања противно овој изјави сносити законске последице.“

Лепо пише, што би наш народ рекао „црно на бело“, да ће „штитити људска права и слободе грађана и бранити уставно уређење и сувереност Републике Србије“.

Србија званично, бар тако тврде и ови на власти, обухвата и територију Косова и Метохије. Самим тим Срби који живе на северу Косова и Метохије су грађани Србије. Њихова права и слободе су већ годинама више него угрожени,  територија је под сталном окупацијом, а угрожени су и уставно уређење и сувереност Републике Србије. Ако се поштују Закон и Устав припадници Полиције, укључујући и Жандармерију и САЈ одавно су требали да буду на Косову у Метохији да штите ред и побрину се за спровођење закона.

Закон Републике Србије обухвата и оне чланове које смо већ више пута помињали: 305 (свако ко на противуставан начин покуша да доведе Србију у положај потчињености или зависности према некој другој држави, бити кажњен затвором од три до петнаест година) 306 (сваки грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела, се кажњава затвором најмање десет година), 307 (свако ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година.), 420 (свако ко за време рата или оружаног сукоба спречава грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља, казниће се затвором од пет до петнаест година) и 423 (грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба помаже непријатељу у спровођењу реквизиције, одузимању хране или других добара или у спровођењу каквих принудних мера према становништву, казниће се затвором од две до десет година, иста казна следује и грађанин Србије који за време рата политички или привредно сарађује са непријатељем).

Сходно томе, Полиција, укључујући Жандармерију и САЈ, би требало да реагује. Поштује ЗАКОН баш како су њени припадници и потписали у Изјави при приступању у полицијску службу. Посебно јер у последњој реченици „Изјаве“ стоји:

„Свестан(на) сам и упозорен(а) да ћу у случају поступања противно овој изјави сносити законске последице.“

Али, они изгледа имају неки други Закон, неке друге чланове, неки други народ и државу. Да, знам, они извршавају наређења, неко треба да изда наређење и онде све иде по устаљеном шаблону, али нема ко да изда наређење. Ја нисам полицајац, не знам како те ствари функционишу, али идем оном логиком, ако је Србија моја држава ја морам да поштујем њен Закон и Устав. Ако поштујем једно и друго јасно је шта треба да учиним и где треба да будем. Са наређењем или без њега.

Са војском је друга прича. Прво што је, практично, више и нема. Све што су могли уништили су, смањили бројност, готово све који су били квалитетан официрски кадар су или пензионисали или оптужили за неке злочине. Углавном склонили, маргинализовали. Друго, што је њихова заклетва врло проблематична.

Овде ћу поменути само две заклетве како би могли да направимо поређење. Неком другом приликом ћу се бавити заклетвама кроз српску историју.

Прва, некима омражена, некима права заклетва је она коју су полагали војници у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији:

„Свечано се обавезујем да ћу бранити независност, уствани поредак, неповердивост и целокупност Социјалиостичке Федеративне Републике Југославије и да ћу чувати, развијати братство и јединство наших народа и народности. Увек ћу свесно и дисциплиновано извршавати обавезе и дужности браниоца своје самоуправне социјалистичке домовине и бити спреман да се борим за њену слободу и част, не жалећи да у тој борби дам и свој живот.“

Последња заклетва коју су положили регрути Војске Србије гласила је:

„Заклињем се својом чашћу да ћу чувати и бранити независност, територијалност и сувереност Републике Србије“.

Да ли неко примећује суштинску разлику?

У СФРЈ војници су се заклињали на спремност да се боре за слободу и част, не жалећи да у тој борби дају и свој живот“. У Мајци Србији су се заклели да ће „независност, територијалност и суверенитет Србије бранити чашћу“.

На страну што Србија више нема регуларну, да кажемо изворно народну војску. Нема више обавезне регрутације сад су добровољци и професионалци, али сама заклетва у којој се не помиње одбрана животом мени бар делује некако танко. Да, знам, било је случајева који су полагали и ону СФРЈ заклетву па су је лако прекршили, али ако војник у заклетви нема да земљу и народ брани животом и чашћу, ја онако за себе питам каквог то војника обучавају, какву то војску стварају?

Говорим, наравно, о овој званичној која је ту да нас брани од непријатеља. Унутрашњег и спољашњег. Ниједног тренутка не сумњам да у Србији има довољно оних спремних да, иако нису у оквиру регуларне војске, живот дају за Мајку Србију и њену одбрану.

Кад се, дакле, из тог угла погледа војска, неке ствари постају јасније. И зашто их власт никад није ангажовала и зашто се они сами никад нису побунили. Ем их нема довољно, ем су слабо опремљени, ем, реално, међу њима нема довољно квалитетног официрског кадра одлучног да преломи и уради оно што треба – одбрани независност, територијалност и сувереност Србије. И животима и војничком чашћу.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: