Од почетка године је било организовано неколико протеста. Да ли поводом обележавања годишњица неких страшних ствари које се никако не смеју заборавити или поводом одлука које је актуелна власт донела непитајући много грађане да ли се слажу са тим или не.

17. фебруара је обележена четврта годишњица проглашења малигне творевине. Пар стотина људи је изашло по хладном и снежном времену на Трг Републике у Београду. Представници патриотских покрета су покушали да ставе до знања да су Косово и Метохија и даље срце Србије. Сјајна парола која се чула на том протесту:

Мир за слободу – главу за Космет!

Само седам дана касније, 24. фебруара у Бриселу је потписано признање малигне творевине. Са све звездицом и фуснотом. Већ прва два теста, у Сарајеву и Београду показали су да такозване власти из Приштине и Београда другачије гледају на те „сателите“ имена малигне творевине. То вече није било спонтаних окупљања. Било је велико присуство униформисаних људи који су легитимисали веће групе. Три дана касније, 27. фебруара, за када је било заказано ново окупљање, било је опет мало људи: „Изгледало је као да иду или се враћају са утакмице у малим групама“.

Пре пар дана, 17. марта, обележено је осам година од погрома српског становништва у покушају етничког чишћења од стране Шиптара који се догодио 2004. под патронатом „мировних“ снага. Подсетимо, у погрому је убијено 19 људи, више од 900 особа је повређено, уништено је 35 православних цркава и манастира, а према свим проценама најмање 4.000 Срба је напустило своје домове. И тим поводом је организован протест, који је опет окупио једва пар стотина људи.

Пријатељица која не живи у Београду ме је питала да ли је могуће да их је изашло једва пар стотина. Одговорила сам јој:

Постоји нешто што многи не схватају. Ја то последње време понављам као папагај, досадићу и Богу и народу. У и непосредно око Београда према проценама има око 100.000-150.000 људи који су дошли са подручја Косова и Метохије. Знаш ли ти која је то цифра? На протестима никад нема више од пар стотина људи, махом млађих. НИКО од тих који су пореклом са Космета никад не изађе.  Ја сам Београђанка, и ја се најискреније питам који к…ц  ја тамо тражим кад они који су оданде морали да оду не излазе да кажу да је Космет њихова кућа. Маса људи које познајем, који су патриоте, кажу да док они којима су куће на Косову не изађу они не желе да излазе. И то има логике, свидело се то нама или не.

Од ње је стигао одговор:

Ма не знају бре људи Иво веруј ми, ево моји кући нико нема ФБ ни родитељи ни сестра ни брат. Јбг, немају времена за ФБ , где су они могли чути ?? Нигде! Исто тако и остали људи бре углавном појма немају! То је мислим већи проблем него добра воља! А и да ти кажем још нешто, мислим стави се на њихово место, кад погледају шта им власт и држава ради не знам ни одакле им воља за протест…“

Сви смо нервозни, стрпљење нам је на ивици, нисам желела да полемишем са неким за кога знам да му је срце на правом месту, али… Чудно је то како ја памтим те мрачне датуме и дошла сам на протест, како их памте још неки људи, а они, који су на својој кожи осетили те датуме, нису имали потребу да провере да ли протеста има или не? Без обзира што званични медији, ни штампа ни ТВ станице нису давале најаве о њиховом одржавању. У ствари, нису требали ни да проверавају, било је логично да се сами окупе и свима покажу да иако нису на Косову и Метохији то јесте њихова кућа и да ће се тамо једног дана вратити. То је, у најмању руку чудно, и мени мало буди сумњу да тих 100-150.000 људи око и у Београду уопште и размишља о Косово и Метохији. Знам да звучи одвратно, али у последње време не могу да се отмем том утиску.


У суботу, 24. марта обележава се 13 година од НАТО агресије на нашу земљу. „Милосрдно“ бомбардовање Србије почело је 24. марта у 20,45 нападом на војне циљеве, да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте, а интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савет безбедности. Бомбардовање Србије трајало је до 10. јуна, тачно 78 дана. Епилог акције су оштећена инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве, манастири… Све то је добило јединствени назив „колатерална штета“. За 78 дана порушено је 540 објеката, 58 мостова, 30.000 кућа, а економски експерти су проценили да је направљена штета од око 30 милијарди долара.

Коначни број жртава никад није званично саопштен, а процене се крећу око 2.500 погинулих. Број оних који су умрли или ће тек умрети од последица бомбардовања тешко је предвидети. Податак да је у Србији до 1999. регистровано између 15.000 и 20.000 нових случајева канцера, а да је тај број до 2004. стигао на 30.000 нових болесника само је један у низу показатеља да осиромашени уранијум долази по своје. Међу погинулим и умрлим велики је број деце.

Током агресије, оно што је НАТО Алијанса морала да призна, оборена су два НАТО авиона (Ф-117 и Ф-16), 9 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета и 4 велика пројектила. Број заиста оборених авиона, летелица и пројектила није познат, али судећи по проценама Руса и ономе што су објавили извори са запада тај број је много, много већи.

Тог 24. марта почели су напади на целу Србију. Бомбе су падале на целу територију наше земље, сви смо имали прилике да се уверимо у милосрдност НАТО алијансе. Видећемо да ли ће се овај датум обележити већим присуством људи на централним градским трговима.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: