Да ли и ви имате утисак да се историја слила у последњих пар дана. Срби су обележили годишњице две смрти и прославили два рођендана.

Најпре је 11. марта обележена годишњица смрти бившег председника Србије Слободана Милошевића. Дан касније неки су обележили смрт бившег премијера Зорана Ђинђића, а неки су прославили рођендан генерала Ратка Младића. Данас су друштвене мреже препуне честитки за рођендан Команданта! Реч је, наравно, о Милораду Улемеку Легији који је рођен на данашњи дан 1968.

Командант је увек пипава тема. И због оних који га воле и због оних који га не воле. Шта год да напишеш први ће мислити да га величаш, а други да га пљујеш. А како се ја увек петљам у оно у шта не треба… Данас, стварно, не могу да одолим.

Човека не знам. Значи нема личних детаља. Аналитичар, историчар нисам значи нема анализа о његовом месту у српској историји. Психијатар нисам да бих могла да га анализирам на тај начин. Не. Ово је само размишљање некога ко мисли да у глави има нешто сиве масе и да зна како да је користи. Без обзира што нема упутство за употребу исте.

Мислим да сам први пут чула за Команданта око револуције. Тад су га хвалили да је урадио праву ствар, изабрао  да се не пролива српска крв по улицама Београда. Искрено, није ми се нешто свидео. Капирала сам да он као Командант једне јединице је имао одређена наређења која није спровео у дело. Оглушио се о наредбу што војник не сме. Али се нисам превише занимала. Сећам се само да сам запамтила тај „егзотични“ надимак Легија.

Онда су уследили они сјајни текстови по новинама: „дивљање“ по београдским клубовима, шамарање на рођенданима, паљење дискотеке… Све горе од горег. Најискреније, имала сам утисак да је он неки неиживљени кретен. Онај тип особе који је сад као постао НЕКО и сад се шири свуда где може. Био ми некако бљак. А оно што ми је дефинитивно запало за око у то време је чињеница да је то све пролазило без неких санкција. Тек последњи прекршај је довео до тога да се повуче са места Команданта ЈСО, али и без обзира на то, све време се тадашња власт држала приче да је он „господин човек, готово херој који је спречио крвопролиће“. То ми је било мало чудно. Али, како ме баш није ни занимало превише нисам се тиме бавила.

Онда је дошао тај 12. март. Била сам на службеном путу на коме је било доста људи из разних руководећих структура. Прва вест која је дошла до нас, вероватно пар минута после објаве да је атентат извршен, је да је Легија пуцао на Ђинђића. До краја дана се сазнало да Командант ЈСО није био ни близу места одакле је извршен атентат, али је та прва вест обележила све наредне. Легија је био првоосумњичени и касније се испоставило главни кривац за све.

Сећам се да је одмах прокламован у главног бају Земунског клана. Човека који је организовао и активно учествовао у свим отмицама виђенијих људи, у убиствима која су имала политичку позадину, али и била класични мафијашки обрачун. Врло брзо је створена слика да је он био као „маргарин Дијамант“ или „Зачин Ц“ – у све се мешао. На једној страни још увек поприлично живе приче да је заслужан за то што је 5. октобар прошао без крви, на другој да је најгори злочинац на свету. Они који имају мало дуже памћење почели су да вагају шта је и где је истина.

Онда су неке новине објавиле и „строго чувану тајну“ – психолошки профил Милорада Улемека Легије. Сам наслов и поднаслов који су обележили једну насловну страну најављивали су, у најмању руку, грубо кршење лекарске етике. Легија је, у најкраћем, представљен као психопата. Кроз маглу се сећам да су поменули импотенцију, сексуалну исфрустрираност, малтретирање које је трпео у Легији странаца, да је врло ниског нивоа интелигенције, скоро па дебил.

Проклета сам, знам. Али, ово мало сивих ћелија у мојој глави некако има проблем да прими толику количину информација. Контрадикторних. На једној страни човек дебил, ниске интелигенције, исфрустриран и све најгоре. На другој страни врсни организатор криминалне групе, убистава, отмица… Неизбежно је да онако за себе  питаш како је то могуће? Ако је глуп, неспособан како је успео да уради све то што му се ставља на душу? Ако је са ниским интелектом ипак успео да оформи једну од најјачих и најпрофесионалнијих јединица у Србији и води један криминални клан, зашто било ко хоће да га убије? На страну то што као човек ниске интелигенције никако није могао да направи Јединицу по узору на светске специјалне снаге, што је први пут у историји наше земље некоме успело.

Људи моји, ја никад такав потенцијал не бих убила, ја бих њега клонирала! Наравно, мало бих му радила по мозгу, другачије преспојила неке ствари, али ако човек са ниским нивоом интелигенције успе све то да организује па он је за проучавање и клонирање. Никако за ликвидацију.

Шалу на страну. Мој је утисак да су са свим информацијама које су нам сервирали код многих изазвали контра ефекат. Да су многи почели да сумњају у истинитост свих тих прича везаних за Команданта ЈСО. Али, хајде да и то завршимо, да се вратим на оно што је мени данас посебно упало у очи. Готово да нема профила пријатеља на друштвеној мрежи, и зидова група и страница које нису објавиле рођенданску честитку. Често праћену сликом Команданта  ЈСО или песмама у којима се помињу Јединица и Командант. Сви му желе здравље и дуг живот и да што пре изађе „да ослободимо Косово!“

Читам, гледам и просто се само намеће – Легија је постао симбол! Он је нешто као Робин Худ, само бољи јер је наш, домаћи. Он је жртва система, неко кога су величали, а онда кад им више није требао гурнули у блато. Он је једини прави Командант једине праве специјалне формације коју је Србија имала. Он је једини који би могао да нас реши проблема званог малигна творевина – то се, у најкраћем, да закључити по ономе што се објављује на друштвеним мрежама.

Сви они који су незадовољни овом влашћу, својим животима, чињеницом да никад не знаш шта те сутра чека, да си у сопственој земљи грађанин другог реда, сви они у Легији виде ону сламку спаса. Он и Јединица су симбол отпора. Сви који су незадовољни, сви који себе зову патриотама у њему виде вођу. И то је кључна ствар.

Од, за већину нас, маргиналног и небитног лика, Легија је постао најпознатије лице Србије. Од реално просечне особе захваљујући силним етикетама и причама о томе шта је урадио он је постао пандам Супермену – све може! Уз све, полако али сигурно постаје још две ствари које се, наравно, налазе у „различитим крајностима“.

Дежурни кривац – за све лоше у Србији криви су Легија и беретке.

Симбол отпора – „обичан народ“ га, оправдано или не, све више поистовећује са Краљевићем Марком, Милошем Обилићем, у најкраћем свима онима који су кроз одређене периоде били она „сламка спаса“ за коју смо се хватали кад нам је тешко.

И чини се да што га више пљују он је код оних „обичних људи“ којима је доста свакодневних лажи све чистији. Парадоксално! Питам се како ће на његов имиџ деловати и ова етикета коју му је залепио Егеланд? Мада, кад се сетим оне констатације „Највећи чинови у српској војсци и полицији су хашки оптуженик и ратни злочинац“, мислим да то питање и не треба да поставим.

Он у затвору, осуђен на дугогодишњу робију, кога су најстрашније испљували, такав какав јесте је човек кога би, да се сутра зарати, многи волели да виде као команданта, кога би многи пратили. Срби су народ коме треба вођа. Срби су народ који је увек сам бирао вођу. А како време пролази чини се да се Легија, свидело се то људима или не, издваја. И шта год да се деси, он ће дефинитивно остати као симбол једног времена, готово икона отпора.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: