Последњих недеља на друштвеним мрежама се често постављају прилози о проблему који има породица Трифуновић из места Попучка поред Ваљева. Ова седмочлана српска породица живи скромно. Глава породице Милан ради за плату око 17.000 – 18.000 динара, док супруга Марина брине о деци. Николина је пети разред, Крстивоје трећи, Бојана има шест година и иде у претшколско, Ивана има четири и Милица три године. Као социјалну помоћ од државе за своје петоро деце примају 8.000 динара месечно. Ипак, и са тим више него скромним примањима успевају да функционишу.

Прилог који је објавила приватна ТВ станица „Вујић“ из Ваљева приказује њихов дом. Недовршена кућа, постављена плоча, али нема крова, спољна изолација није урађена, унутрашњост куће врло скромна. Дом породице Трифуновић се не разликује много од домова многих породица у Србији. Има оно најосновније, без луксуза било које врсте. Малишани седе једно до другог и не знаш које је дете слађе. Оне најмлађе са крупним правим бебећим окицама кад те погледају имаш жељу да их пригрлиш и „гњавиш“ до прекосутра. Изгледају као сва друга деца у Србији. Не делују гладно, жедно, не делују да им је хладно, да трпе неко малтретирање.

Социјална служба из Ваљева је недавно посетила дом породице Трифуновић и проценила да деца не могу да остану у таквом окружењу где је влага, где је мемла, где су лоши услови за живот. Милану и Марини је речено или да сами доведу децу у Ваљево или ће службеници Центра следећи пут доћи са полицијом како би одвела децу и сместила их у хранитељске породице. Милан није имао друго решење него да се обрати некоме за помоћ.

Породица Трифуновић је врло брзо постала „хит на Youtube-u“, почели су да се јављају из свих крајева како Србије, тако и света. На друштвеним мрежама су објављени адреса и број телефона породице Трифуновић, људи су рекли да ће свако помоћи колико може, неки најавили радне акције како би се кућа довела у ред. Драган Јеремић, директор Дирекције за изградњу и обнову Колубарског округа је обећао да ће поправити кућу и урадити све неопходно. Људи су реаговали, одлучили да помогну.

Стигла је и порука из Социјалне службе Ваљева да Милан мора да среди кров, среди спољну изолацију, да децу упише у обданиште , да се Марина запосли и да онда неће бити сметње да деца остану у својој природној породици. Порука, у најмању руку, трагикомична. Да има новца Милан би сигурно одавно завршио кућу и опремио је много боље него што тренутно јесте. Да има услова и деца би ишла у вртић. О услову да Марина треба да се запосли не треба ни трошити речи. У земљи у којој свако мало се угаси фирма, сваког дана повећа број незапослених на Бироу, условити неког да мора да се запосли је више него лицемерно.

Породица Трифуновић ће своју ситуацију средити, то је већ сасвим извесно, али је све оно што се њима дешавало потегла нека друга питања. Који је критеријум за одузимање деце? По Србији, по мом Београду има толико породица које живе више него скромно, али родитељи све што имају дају деци. Често лишавајући себе оних основних ствари – да деца не трпе. Исто тако, има толико породица које живе лоше и у којима родитељи малтретирају децу терајући их да просјаче, претурају по контејнерима. Најчешће такве породице припадају Ромима, али има и других. Како се нико никад из социјалних служби није забринуо за њих? Како никад нису пробали да заштите ту децу која очигледно трпе одређено малтретирање самим тим што по сунцу, киши, снегу седе у неком од београдских пролаза и просе, иду по аутобусима певају и просе? Где су ту социјалне службе да виде у каквим условима живе та деца? По ком кључу се обрађују пријаве, по ком критеријуму се одређује која пријава ће бити проверена, која ће се породица растурити?

Уз то, која је логика у рачуници да се породици која има петоро деце, као што је то случај са Трифуновићима, додели месечна помоћ у износу од 8.000 динара и словима ОСАМ ХИЉАДА ДИНАРА, а да се за дете у хранитељској породици издвоји 34.000 динара месечно? То значи да би Центар за хранитеље који би прихватили децу Трифуновића издвајаo 170.000 динара месечно. Чудна је то рачуница зар не? Готово за Риплија.

Нећу ни да размишљам шта би све породица Трифуновић или нека слична могла да уради са својим домом кад би само једном добила ту надокнаду од 170.000 динара. Само једном!

Advertisements

Коментари на: "Рачуница за Риплија" (2)

  1. Као и све у Србији постоји договор хранитељских породица и ових из социјалне службе о подели плена, иначе не би то радили!
    Нека од тих 34 000 динара дају 10 000 динара по детету овима из соц службе и сви задовољни!

  2. madcama рече:

    Racunice i sve ostalo na stranu, jer imaju logike. Ali zasto deca moraju da idu u obdaniste? Od kada je obdaniste obavezno? Zar kod nas nije obavezna samo osnovna skola? Dobro, cak i da i roditelji presaviju tabak i rese da upisu decu u obdaniste? U koje da ih upisu? U Popuckama nema obdanista? Ne bi me iznenadilo da gospodin Trifunovic ide na posao peske da bi bar koji dinar ustedeo. Da li bi bilo humano da i decu vodi peske do obdanista? Siguran sam da su gospoda iz socijalnog dosla slozbenim vozilom u kontrolu. Znaju li ti sto su gotovo naredili Trifunovicima da upisu decu u obdaniste da u obdanistima nema mesta i da se uglavnom primaju deca preko veze? Da li su gospoda iz socijalnog rekla da ce se troskovi smestaja dece u obdaniste refundirati za njihovu decu?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: