„Председница Скупшине Србије Славица Ђукић Дејановић расписала је локалне изборе у општинама и градовима у којима је локалној самоуправи истакао мандат, а који ће бити одржани када и парламентарни и покрајински 6. маја.“

Већ сам рекла да сам „проклета“ тиме што памтим све. Најчешће оно што не треба. Тако сам се сетила и пар реченица изговорених на чувеном митингу СНС-а 5. фебруара 2011. Пре тачно једну годину, један месец, једну недељу и један дан!

„Дајте нам два месеца које и ми дајемо њима. Ако силеџије, као и до сада, не буду желеле да слушају, у априлу ћете ме затећи овде како седим на стиропору да се не прехладим. А и ви понесите стиропор, ако желите да ми се придружите“, рекао је тада Томислав Николић.

Два месеца касније није сео на стиропор испред Народне скупштине него је почео штрајк глађу „до расписивања избора“. Био је 16. април 2011. Медији су тада забележили:

„Пред више десетина хиљада људи окупљених на митингу опозиције, лидер напредњака Томислав Николић је најавио да је започео штрајк глађу који ће трајати све док власт не распише ванредне изборе.“

Већ сутрадан је у Скупштини новинарима изјавио:

“Штрајк је због Србије, целокупних друштвених односа, ароганције и охолости власти, због лошег живота у Србији и не видим да он може бити промењен. Зато га не треба свести на тако банално питање расписавања ванредних парламентарних избора”

У недељу, 24. априла 2011. напустио је Клиничко-болнички центар на Новом Београду, присуствовао Васкршњој литургији и окончао штрајк глађу.

У то време су политички конкуренти СНС-а говорили да је потез штрајка погрешан, да се не треба играти здрављем зарад придобијања политичких поена, да избори могу да буду расписани тек на јесен или пред крај године… Они који се разумеју у аналитику су проценили да је штрајк глађу био више него погрешан потез јер је тим гестом Николић изгубио доста на ауторитету, озбиљности…

Избори нису били расписани ни у априлу 2011. ни на јесен 2011. а ни до краја прошле године. Изборе су расписали данас, 13. марта и то ни мање ни више него за 6. мај.

Прво што упада у очи је да су избори, неки сматрају од круцијалног значаја за судбину Србије, расписани за једну од најпопуларнији слава у Срба. Онима који су против актуелне власти то је аргумент да су „безбожници којима ништа није свето“ јер да имају и мало српског у себи не би изборе расписивали на тако важан датум кад један део Србије слави, а остатак иде на славље. Дан који се проводи са пријатељима, фамилијом. Са посебном жестином наглашавају да ће у инат свему изаћи на изборе и показати да је Србији доста.

Има и оних који себе називају реалистима и сматрају да је датум небитан јер се суштински ништа неће променити. Питају се чак и да ли су избори уопште потребни јер оно што се нуди као алтернатива је иста ствар само другачије упакована. Уз неизбежно „Да ли стварно мислиш да ће дозволити себи луксуз да изгубе на изборима?“ оне који „пене“ због датума избора посматрају посебним погледом, као кад гледају дете које још увек верује у бајке и Деда Мраза.

Да ли су они који верују да ће ови избори нешто променити заиста наивни или само желе да верују да од њих нешто зависи?

За њих не знам, али за себе знам. Иако ми је добар пријатељ рекао да би ово моје писаније било квалитетније да га толико не бојим личним ставом, ја ћу то опет урадити.

У овом тренутку у Србији, практично, постоје само две опције, обе – по сваку цену. Прву чине они који су за Европску унију, другу они који не желе у ЕУ. У овој другој фигурирају само две опције: Српска радикална странка и Демократска странка Србије. Сви остали су мање-више у истој причи, оној првој, само су другачије упаковани.

ПРВА ОПЦИЈА: Неки од њих отворено својим изјавама стављају до знања да им је Европа ближа од Косова и Метохије, па и саме Србије, док они паметнији то раде мало финије, искусније или просто увијеније. Али свима је заједничко то да Европа нема алтернативу.

ДРУГА ОПЦИЈА: Њима је Србија приоритет и не желе да се одрекну ни једног дела територије и никако не желе у вазални положај у Европској унији. Али, истовремено, носе и етикету „ретроградних времена“ иако у тим ретроградним временима која им се стављају на душу нису били на власти. Они који су носили тада власт су и сада власт. Мало су се „ушминкали“ и то је било довољно да могу да причају проевропску причу и да им се забораве „стари греси“.

Избори су заказани за 6. мај и ту нема промена. Да ли је то добро или није видећемо кад се биралишта затворе и почну да пристижу резултати излазности. Оно што је историја показала је да су Срби често велике промене везивали за црвена слова у црквеном календару. Сетимо се сви, Први српски устанак, први Устав Србије, Косовска битка, Видовдански устав…. Можда и Ђурђевдан 2012. уђе у историју.

Да би овај Ђурђевдан понео епитет историјског поред „Избора“ народ у Србији би требало да има могућност избора. Видећемо да ли ће 6. мај то Србима обезбедити.

Advertisements

Коментари на: "„Избори“ и избори" (4)

  1. […] Извор: ivinsvet Rate this: Подели ово:ТвитерФејсбукLike this:Свиђа ми сеБудите први коме ће се свиђати ово . Ознаке:глас, грађани, избори, одлука, партије, програми, србија, странке Коментари (0) Оставите коментар […]

  2. Ne verujem da će se nešto bitno promeniti… Pod “bitno“ mislim na dve stranke koje si stavila pod opciju 2. A obe se bore za cenzus… Ubedjen sam da je Ilićeva priča oličena u naslovima “Vlada sa Vojom“ samo predizborna “laža“, jer… Pa, mislim, očigledno je – koalicija oko SNS bi morala da se odrekne onoga zbog čega se odvojila od SRS. A to je ključno, jer su se od SRS odvojili sa nekim ciljem i razlogom…
    Btw, uopšte ne podržavam nikoga, pa ni SRS i DSS… A jednako ne podržavam ni trenutnu vlast… Ni SNS… Ponajmanje LDP, bljak…
    Sad da me pitate “pa šta je, po tebi, alternativa?“ iskreno, rekao bih da ne znam…
    Jednostavno – ne znam… Isuviše ih sve znam, zato – ne znam…

    • Управо то. Најискреније, не знам где су виделу Вучића и СНС у мојој причи. Мислим да је овај један текст довољан да се види да не мислим да су они решење, алтернатива. Заиста мислим да је највећа трагедија што у овом тренутку нема за кога да се гласа. Ови на власти су катастрофа, а оно што се представља као главна опозиција јасно је да је исти ниво, само мало другачије упаковано. Опција 2 је само нешто што се разликује од ових који су у првом плану, али како је лепо оцењено боре се за опстанак.
      Један од главних проблема овде, кад је у питању политика, је да и кад се неко учини да је добра опција, да му треба пружити шансу, врло брзо се „прода“ зарад неких својих „виших интереса“. СВи имају неку своју комбинацију.
      Избори су за месец дана а већина нас понуђене исувише добро зна да би могли опет да нас преваре неким „слатким причама“

      • Zapravo će najodvratnije biti kada OPET shvatimo da biti vlasnik svog mandata znači biti roba na pijačnoj tezgi… Tad postaje nevažno na kojoj si listi bio, i postaje važno samo kolika je cena za koju ću se prodati… Ko prvi do većine (kakve takve), taj prvi i do kase iz koje će plaćati prebege… A inače, prebezi su sada oni koji misle najveće dobro Srbiji i njenim gradjanima…. Ma gde bili….
        Eh, da, to o vlasništvu mandata dolazi nam iz EU…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: