Смрт све брише?


Читам вести са разноразних интернет страница и за око ми је запала она насловљена „Шетња за Зорана“.

„Шетња се одржава у знак сећања на 12. март 2003. , када је убијен премијер Србије Зоран Ђинђић. Шетња, у којој је према проценама полиције учествовало 18.000 грађана, а према процени организатора 20.000 људи…“

У последњих неколико година ниједан скуп организован као подршка одбрани Косова и Метохије, људима који живе тамо, људима са барикада, у знак протеста против проглашења независности Косова, у знак признавања малигне творевине, у знак сећања на жртве бомбардовања, у знак протеста против уласка у ЕУ и сви остали које сам заборавила или за које нисам ни знала да се организују нису окупили 20.000 људи!

Не знам како вама, али мени је то поражавајући податак.

О мртвима све најлепше – кажу да је то општа култура, знак лепог васпитања, знак људскости.  Све више мислим да сам ја неваспитана јер не прихватам да неко само зато што је убијен треба да буде проглашен за свеца и да му се све заборави и опрости.

„Треба Србију бомбардовати још две недеље па ће попустити“

Да ли је истина или је то урбана легенда, није ни битно. Оно што се зна је да је себе склонио из Србије док су на њу падале бомбе и да је и тада пљувао по њој. Мени је то довољно. Кад на то додаш да је или реанимирао оне политички мртве или сам створио ове изроде који су сада на власти,  по мени је он главни кривац за оно што нам се дешава. Јер он је омогућио овима да се баве политиком

Шта се заиста десило 12. марта 2003. вероватно нико од нас никада неће сазнати. Потрудили су се да све добије мистичност коју је имао атентат на Кенедија – најпознатија ликвидација једног шефа државе о којој има мали милион теорија, почев од тога да је била завера политичких конкурената, војног врха, руских шпијуна, мафије… Што се мање зна легенда је јача!

Тог 12. марта била сам на службеном путу на коме је било доста људи из разних руководећих структура. Прва вест која је дошла до нас, вероватно пар минута после објаве да је атентат извршен, је да је Легија пуцао на Ђинђића. До краја дана се сазнало да командант није био ни близу места одакле је извршен атентат, али је та прва вест обележила све наредне. У Србији се десило шта се десило, а шансу да земљу воде добили су они које је он изабрао за најближе сараднике. И они су нас довели ту где јесмо.

Да се вратим на почетак. 20.000 људи шета у знак сећања на човека који је добар део свог политичког ангажмана пљувао народ коме припада и земљу чији је премијер касније био, провео у разговорима и сарадњи са онима који су нас бомбардовали и јасно стављали до знања да нам не желе никаково добро. 20.000 људи.

Прогласили су независност Косова. Признали су малигну творевину. Рушили су барикаде. Све су распродали да би ушли у ЕУ. Ниједан протест за Србију, Косово и Метохију, против ове и овакве власти није окупио 20.000 људи.

Опет сам у оној ситуацији кад изнад моје главе стоји облачић и у њему велики знак „?“ . Питам се да ли је ово још један доказ да сам ја усамљен случај? Да сам мањина, да сам једна од ретких која мисли да су земља, државност и народ свети и да немају алтернативу? Да се ни због чега не треба одрећи дела територије?

И опет ми се по глави мотају иста питања која су ту кад год неко помене покојног премијера:

1. Да ли смрт аутоматски брише све лоше што је неко рекао, урадио?

2. Да ли смрт аутоматски особу диже на пиједестал свеца?

Ако је то правило, зашто онда Милошевић још увек важи за злочинца највећег на свету? Мислим, и он је мртав, и њега су убили…

Advertisements

Коментари на: "Смрт све брише?" (3)

  1. Смешно је да једна половина владе иде на гроб Милошевића а друга половина на гроб Ђинђића, а још је смешније да шетњу за Ђинђића организује онај који је био близак људима који су пуцали на њега!

  2. Браво, све честитке за текст.Пре месец-два сам открио твој блог. Ово је мој први коментар. Иво, текстови су ти одлични .. ма мало је рећи одлични и одабир тема, такође . Теме одишу правим патриотизмом, текстови су лепо написани и читљиви , лаки за разумевање а опет и тако детаљни. Све оно што мучи и тишти наш народ, од историјских дешавања , преко злочина и неправди, описано је на твом блогу.Твоје сам текстове скоро све прочитао и већину оценио са максималном оценом.

    Ех’ да нам је више таквих српкињица где би нам крај био … 🙂

    Поздрав и свако добро

    • Владо,
      хвала на овим речима. Увек ме обрадује кад сазнам да има још људи који нису дозволили да им машинерија испере мозак, уништи људскост и национални идентитет.
      Хвала на подршци и добро дошао у Ивин свет. Свако добро.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: