Милосрдни анђео“ је окупио најјаче земље света које су у хуманитарној интервенцији напале Србију. Бомбардовање Србије трајало је од 24. марта 1999. до 10. јуна, тачно 78 дана. НАТО је почео ваздушне нападе на војне циљеве , да би се касније удари проширили и на цивилне објекте. Епилог акције су оштећена инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве, манастири… Све то је добило јединствени назив „колатерална штета“. За 78 дана порушено је 540 објеката, 58 мостова, 30.000 кућа, а економски експерти су проценили да је направљена штета од око 30 милијарди долара.

Коначни број жртава никад није званично саопштен, а процене се крећу око 2.500 погинулих. Број оних који су умрли или ће тек умрети од последица бомбардовања тешко је предвидети. Податак да је у Србији до 1999. регистровано између 15.000 и 20.000 нових случајева канцера, а да је тај број до 2004. стигао на 30.000 нових болесника само је један у низу показатеља да осиромашени уранијум долази по своје. Међу погинулим и умрлим велики је број деце.

Перјаницу НАТО интервенције тада су чиниле најјаче земље Европске уније. Исте оне у коју нас мила нам ем драга власт сад упорно гура. Исте оне која је дала сијасет услова да би нас ставили на листу кандидата. Исте оне која је тражила да Србија призна малигну творевину, а најавила и бригу о осталим „угроженим мањинама“ на простору Србије. Исте оне која је учинила све да нас затре.

Авиони су летели са простора Италије, подршку су дали Немци, Французи, Велика Британија је била међу најгласнијима. Прича да је та акција имала хуманитарни карактер ни тада није пила воду јер су авиони узроковали најпре егзодусе и Срба и осталих становника Косова и Метохије, а потом и колатералне штете у којима су гађани цивилни циљеви и гинуо недужан народ.

Прича да је све било усмерено са циљем да би се скинуо један човек – Слободан Милошевић је увреда за здрав разум. Нико паметан, нико ко у глави има два грама сиве масе не може да прихвати и да поверује да је 78 дана бомбардована једна земља, осиромашеним уранијумом системтскии уништаван један народ, и овај који сада живи и генерације које би тек требале да дођу, само да би се сменио један човек.

Један човек је један човек. Народ је народ. Једног човек је лако сменити. Уклонити. На овај или онај начин. Да су циљали Милошевића могли су да га се давно реше. Та прича није чак ни прича за малу децу. Они су радили управо оно што је он својевремено изјавио:

– Не нападају они Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије!

И то је и било тако. Он је само покушавао из неких својих разлога, интереса, рецимо и сујете, да Србију колико-толико очува. Да им је не сервира на тацни. Кад су организовали ревоуцији, сменили га, испоручили Хагу и на крају тамо убили, имали су све услове да распарчају земљу, распродају све што су могли, пониште све колико-толико прихватљиве уговоре, посвађају нас са свима са којима смо имали традиционално добре односе. И то су и урадили. А све под плаштом „европских интеграција“.

Већ смо више пута апсолвирали да је Србија и те како део Европе. Припадамо том континенту. Део Европске уније нисмо. Никад били нити ћемо икада бити. Нити треба да будемо. Јер Европска унија је бацала осиромашени уранијум на нашу земљу. Европска унија је порушила војне и цивилне објекте, уништила инфраструктуру, привредне објекте, школе, медијске куће, здравствене установе,историјске и културне споменике. Европска унија је урадила све да што више уништи историсјко наслеђе овог народа, да направи што је могуће већу штету привреди, штету од које се уз адекватну, њима лојалну власт, никад нећемо оправити. И у томе су успели. За тај посао заслужују чисту 10-ку! Европска унија сматра да смо зли, геноцидни, да смо дивљаци са Балкана. Европска унија о нама мисли да смо јадни, бедни, несложни и да као такви треба да нестанемо.

И што је настрашније сва ова дешавања показују да негде и имају право. Ови су испоручили све које је Хаг тражио. А тражио је свакога ко се није повиновао њима великима и моћнима, свакога коме су Срби, народ и држава били свети. Ови су испунили све захтеве који су доконим људима у Европској унији пали на памет, мењали законе, кршили Устав, распродали све што су могли. Власт је признала малигну творевину и нико од вајне нам опозиције из такозваног патриотског блока није рекао ни реч. И народ, добар део народа је ћутао. У „минут до 12“ Румунима је обећано да ће Власи имати већа права, иако се нико од њих није жалио да су им права угрожена. Све то зарад добијања кандидатуре за Европску унију.

Зашто све ово пишем? Видела сам ОВУ слику. Видела и нисам знала шта да кажем, урадим. Да плачем од муке или да се смејем? Да се питам шта смо Богу згрешили или да признам да са оваквом влашћу и не заслужујемо боље.

Већ сам једном рекла, ја сам умерени верник, ма како то било протумачено. Почео је велики пост. Кажу да се у току поста треба уздржавати не само од мрсне хране већ и од грешних, лоших мисли. Можда су моје мисли лоше, грешне, можда ће их неко протумачити и као својеврсну клетву. Није тако. Ја не кунем. Ја се само надам да Бог све види и да негде води неки записник и да дође тренутак кад испостави рачун. Желим да верујем да све стигне на наплату. И надам се да је рок за плаћање врло близу.

Ова слика убија. Она је увреда за све нас који смо тог пролећа 1999. били у Србији 78 „милосрдних“ дана!

Advertisements

Коментари на: "Једна слика 1000 речи" (1)

  1. Mnogo je rečeno o okupatorima i domaćim izdajnicima i već postaje dosadno. Ko je hteo da razume, razumeo je. Ima li koga da da uputstva za pravljenje barikada na putevima, paljenje guma, spravljanje Molotovljevih koktela, zauzimanje strateških objekata, otimanje oružja od obezglavljene vojske i policije, koje ne čuvaju narod već vlast? Ima li koga da javno kaže kako se nijedan lopovski režim nije smenio na izborima, kako ćuran neće dobrovoljno na ražanj, kako je potrebna sila da se skinu s vlasti oni koji su silom došli, kako su potrebni preki sudovi za veleizdajnike i velepljačkaše, kako se treba obezbediti logistika prijateljskih zemalja? O tome pišite! Znamo i ko je u vlasti izdajnik i ko je lopov i ko je peder, a znamo dobro i ko je okupator. Dosta konstatacija više! To ne pomaže.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: