Срби и Србија имају дугу традицију. И као народ и као држава. Територија је увак била на мети освајача. Што због саме позиције: спаја исток и запад, што због рудног богатства које крије ова земља. Народ је увек био на мети јер није дао на себе и своје. Како год да окренеш, многи су покушали да освоје Србију. Неки су успели великим победама, неки уз огромне губитке. Неки су владали кратко, неки вековима. Али је Србија увек успевала да се уздигне, подигне из пепела, ослободи ропства и настави свој слободарски живот.

И тако је било од вајкада. И мислили смо да ће тако бити заувек. Кад кажеш Србија да ће то увек имати неки посебан призвук слободе, револта, правде, истинољубља. Од јуче, 1. марта 2012. Србија је и званично изгубила име, а интензивни рад да изгуби државност је почео да се исплаћује. Од четвртка Србија је Кандидаткиња!

Нас нико није пит’о да ли хоћемо. Једноставно су одлучили да они хоће и радили све да испуне своје планове. На путу до кандидатуре прихватли су све услове. А при томе нису поставили не један, макар да створе илузију да им се не нудимо као курва која ће пристати на све само да је стару, јадну и никакву бар неко удоми.

А стару, јадну и никакву су нас они направили. Све што су могли уништили су. А онда продали за ситне новце. Или једноставно угасили. Оно што је, и поред њиховог ангажмана, успевало да опстане продали су или дали у најам великим светским компанијама које су максимално експлоатисале, а онда кад би испразнили све ресурсе то враћали, напуштали, уништавали.

Народ су систематски понижавали. Најпре нас убијали национално, подржавали став да смо најгори и најрцњи. Више бринули о свим другима него о сопственом народу. Свима давали већа права него Србима. Србе лагано, али сигурно, пребацивали у грађане другог реда у Србији. Њиховој земљи.

А земљу… Земљу су крчмили као да им је дедовина. Како би неко нешто рекао, тако су они били спремни на разговоре. Неко је нешто тражио, спремни су на договре. Кренуло је са Косовом и Метохијом. Малигна творевина је и коначно призната 25. фебруара 2012. Они су, наравно, то признање упаковали у „очување националних интереса“ са све * и фуснотом, али је сваком иоле паметном човеку јасно да су Косово и Метохија поклоњени на тацни.

Кажу да кад једном попустиш, дозволиш да те превеслају онда можеш да очекујеш да ће то радити стално, а ти нећеш имати аргумент да им се супротставиш. Предали су Косово и Метохију. Зукорлић је још раније помињао Рашку као Санџак и тражио права. Све што муфтија ради последњих месеци, а чији је врхунац аманет у коме се јасно види војска Босне и Херцеговине, најављује да ће и он тражити да ова област Србије ускоро добије најпре аутономију, а онда и независност. Аутономаши из Војводине већ деценијама раде на томе да буду независни. Земљу би поделили између неколико заинтересованих страна. Највећи део би, наравно, добили Мађари. Од скоро се јављају и гласови из Хрватске који не признају авнојевске границе СФРЈ и сматрају да је Лијепа њихова све до Бачке Паланке. У предвечерје добијања кандидатуре огласила се и забринута Румунија. Тражи поштовање права Влаха у Србији. Мислим да ни Власи нису знали да су им права угрожена, а судећи по речима њиховог представника нису знали ни да су Румуни.

Игранка без престанка! А само смо кандидати.  Замисли кад крену оне провере, финални тестови, захтеви, све у склопу тога да постанемо модел какав се тражи па да могу да нас мирна срца пусте у Европску унију. То што ћемо успут изгубити душу, историју, традицију, сваку специфичност то и није битно. И то што ће једна пошалица о нама и Европској унији постати стварност, ни то није битно. Пошалица је свима одлично позната:

„Кад испунимо све услове за ЕУ, недостајаће нам још само народ и територија!“

И док се сви „бакћемо“ кандидатуром, помало неприметно се дешавају још неке ствари. Док су у Бриселу одлучивали да ли да дају препоруку или не, чуло се и да ће ускоро почети разговори са Косовом* (фуснота) о придруживању ЕУ. Њихово малигно створење ће добити „вајлд кард“ (популарни термин у тенису кад играч добија позив за учешће на турниру без обзира да ли пласманом на ранг листи испуњава услов за играње на том такмичењу) за елитно друштво.

Док су нас убеђивали да је * јако битан фактор из Приштине су обелоданили званични почетак рада на пројекту „Велика Албанија“ тако што ће Косово* припојити овој држави. И нико се није огласио по том питању. Ни власт ни дивни запад који брине о нама сиротима да нас изведе на прави пут из овог мрака у коме живимо.

И онда један интересантна детаљ. Власт је реаговала на признање малигне творевине од стране Гане и амбасадору те земље дала „шут карту“! Да није трагично било би комично! Гана је малигну творевину признала још 23. јануара, шут карта је уручена почетком марта. И то после признања Косова*. У најмању руку лицемерно. Ем су чекали више од месец дана, ем су то урадили пошто су и сами признали, а као врхунац лицемерја и двоструких аршина је чињеница да је до сада малигну творевину призанло 87 земаља, међу њима су и САД и добар део земаља које чине Европску унију. Нико од њих није добио критику. Ниједном од тих амбасадора није уручена шут карта. Зашто је признање Гане страшније од признања Француске? Велике Британије? САД? Немачке…?

Зато што од Гане немају никакве користи. Гана их не зове у Брисел по мишљење. Гана је само проценила да власт у Србији боли лево стопало за Косово и Метохију и одлучила да призна државу. Зато се њихов амбасадор нашао на удару. Он дође као колатерална штета – онај термин који су измислили током бомбардовања Србије 1999. По принципу кад нисмо могли неког другог, ај тебе да избацимо. Да покажемо да нам је, као фол, битно да се не признаје Косово.

За то време један народ на Балкану изумире, и физички и духовно, и буквално и метафорички…

Advertisements

Коментари на: "Госпођица Кандидаткиња" (8)

  1. Браво, одличан текст. Надам се да је у реду да га пренесем на свом блогу, наравно потписан?

    • Огњене,
      хвала за позитиван коментар. Наравно да можеш да пренесеш ако цениш да треба да га прочита још више људи.
      Велики поздрав

  2. Super post!!!

  3. Hm, znaš, wild (card) stvarno ide uz Tačija i ostalu neobuzdanu ekipu. A i ovo vezano za Ganu… Ne bi bilo loše da neki nacrtaju crvenu liniju za meru…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: