– Најпре је у Бриселу потписан папир да делегација Србије признаје Косово. Добро, не морате да вичете, признаје Косово*

(*Овај натпис не прејудицира статус Косова и у складу је са Резолуцијом 1244 и мишљењем МСП о косовској декларацији о независности)

– Онда је шачица Срба протествовала.

– Онда су Шиптари у Приштини правили нереде јер је признато Косово* а не Косово!

– Онда је француски шеф дипломатије Жипе изјавио да је на састанку у Бриселу постигнут консензус око доделе Србији кандидатуре за чланство у ЕУ.

– Онда је полиција растерала оне који су под прозором председника хтели да изразе незадовољство због потписа у Бриселу.

– Онда је објављено да Приштина почиње спровођење идеје око уједињења нелегитимне творевине Косово и Албаније.

– Онда смо чули да у Бриселу траје расправа око доделе кандидатуре Србији (реално је да ће је доделити).

– На све то, провукла се, можда и неприметно, информација да се на листи кандидата за Нобелову награду нашло и име Била Клинтона. Истог оног који је започео рат јер се сазнало да му је једна госпођица радила фелацио (ах, како смо културни па користимо политички коректне термине), па је хтео да скрене пажњу јавности са те шкакљиве теме.

За то време, негде далеко, на Балкану један народ изумире. И физички и духовно. И метафорички и реално.

Као да нам није доста што нас ови и овакви убијају свакога дана по мало. Труде се и успевају да униште све што нас спаја са традицијом, историјом.  Што нас спаја са коренима. Раде на разједињењу овог народа, а то им, реално, одлично иде од руке. Два Србине – три странке! Било и биће. И у овом одсутном тренутку свако има потребу да докаже да је већи Србин, да је паметнији, да је способнији. Уместо да се ујединимо, мало-мало па се свађамо. Та невероватна потреба да се зна „чији је већи“ у српском народу је израженија него икад. И док се други, они који нам не желе добро, уједињују, ми се свађамо, делимо…

Јуче су у Београду покушали да организују демонстрације против потписа у Бриселу. Изашла је шака људи. Разлога за то има неколико.

Већ сам помињала да добар део људи сматра да први на улице требају да изађу они који су у Београду и околини, а пореклом су са Косова и Метохије јер би на тај начин показали да је њима стало до свете српске земље. По логици ствари, ако они ћуте зашто да се буне они који никад на Косову и Метохији нису били.

Организатори су, најчешће, изразито националистичке организације. Многи национализам мешају са шовинизмом и сметају им ти покрети. Кад се томе дода антипропаганда која се води на све стране, јасно је одакле нетрпељивост. Јуче је један од организатора био покрет „Ултра четници“. Јасно вам је да сам назив код једног дела грађана који су за Косово и Метохију у Србији буди нелагоду. Решење би можда било прављење неког патриотског блока у коме се не би толико инсистирало на именима. Наравно, јасно ми је да је то немогућа мисија у Србији у којој свако жели да буде вођа, макар водио двоје људи, али би можда и то могло да буде решење. Бар за прво време.

Ово је тренутак кад је неопходно да будемо једно. Ако желимо да победимо непријатеља. Непријатеља који је бројнији, боље опремљен, боље обучен. Ми смо увек били мали народ великог срца. Који воли своје и не да на себе, своју породицу, своју земљу.  Покажимо да се семе Немањића, кнеза Лазара и Милоша Обилића није затрло. Да пламен још увек постоји у свима нама.

Лазар је ишао против најјаче сила света. Неки кажу да је победио, неки кажу да је изгубио. Србија јесте врло брзо пала у ропство и многи сматрају да је то знак пораза. Али, баш како је и у „Боју на Косову“ – филму који волим да цитирам, кнез Лазар рекао:

– Кад упоредим нашу победу и твој пораз…. Твој пораз је у томе Бајазите што не видиш у чему је наша победа…

Тог Видовдана добар део Срба је био јединствен. И то је победа. Једина која остаје.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: