Буђење или дубок сан


За данас, понедељак 27. фебруар, најављен је митинг против признавања независности Косова од стране власти у Београду. Митинг је заказан за 18 часова, а према плану требало би да се одржи испред зграде Председништва чиме би се и симболично ставило до знања онима који воде Србију да народ не признаје малигну творевину насталу у Приштини уз подршку НАТО и Европске уније.

Иако власт тврди да потписом у Бриселу и саглашношћу да се та творевина регионално представља као Косово са * и фуснотом није признала независност чињеница је да је другачије. Многи су ту зведицу упоредили са пахуљицом – истопиће се пре него и региструјемо да је ту.

Протеклих дана у Србији и Београду нека чудна ситуација. Мртвило. Као да смо сви заједно успавани, неспособни да реагујемо на оно што нам се дешава. Недавно сам са пријатељима коментарисала шта нам се то дешава и дошли смо до, неко би рекао невероватног закључка: као да нас неко хипнотише, на неки начин утиче на наше расположење, способност реаговања. Као да нас неско плански држи у овом летаргичном стању: ни на небу ни на земљи. Као да смо дрогирани, а тога нисмо свесни. Јер само то може да објасни ову мимикрију која се ухватила у Србији. Није више да само ћутимо и трпимо, све мање је оних који мисле да нешто трпе. Просто, све ово је за већину постала нормална ситуација.

Шта год да се догоди нема реакције. Ако су на барикаде и нападе од стране КФОР-а и Еулекса већ и навикли, сумњам да је грађанима Србије било нормално да елитна полицијска формација напада свој народ и помаже одржавање окупације. Сумњам да им је нормално и прихватљиво да се држава завијено одрекне дела територије. Сумњам да им је нормално да тамо неки самозвани хапсе припаднике полиције Републике Србије. Сумњам да им је нормално, али нема реакције.

Ни народа. Нас обичних смртника. Ни оних који претендују да нас воде. Који се, наводно, боре за победу и преузимање кормила овог несрећног брода. И ту онда логично дођем у ситуацију да сама себи поставим пар питања:

1. Да ли се народ плаши да реагује јер у овој „демократији“ ипак немаш право да изразиш мишљење које се противи званичном ставу?

2. Да ли су у опозицији све сами фолиранти који прикупљају политичке поене причом да је Космет срце Србије, а у ситуацији кад треба да тај став и докажу главу забијају у песак као ној?

3. Да ли сам ја усамљени случај који сматра да су прекршени и Устав и Закон државе Србије?

Ако се плаши, то донекле разумем. Ипак је свакоме његова глава најмилија, а ово су времена кад је све могуће. Ко има посао у страху је да га не изгуби. Ко има децу брине да му она не остану сирочићи. И ја то разумем. Заиста. Али, ако сви тако размишљамо онда боље да нас нема. Знам да је присутан страх, али ако сви ћутимо ови ће мислити да све могу и онда ћемо се једног дана пробудити и схватити да не постојимо. Да смо нестали. Избрисани са мапе и као земља и као народ. Само зато што смо ћутали и плашили се.

Опозиција, политичари. Негде давно сам чула да су сви политичари курве. Запарало ми уши. Мислим да је лоше поређење. Курва је жена која продаје своје тело. Оно што је њено и са чиме може да ради шта јој је воља. Макро је онај који подводи другу особу да је је*у док он узима паре. Хммм… Ал, ај да не идемо на ту страну. Опозиција увек критикује власт. У овом тренутку једни их критикују што нису сервилнији према западу, други да су издали српство. Ти којима су уста пуна запада, Европске уније и сличних не желим ни да помињем у овој причи. Тема су они други – родољуби, патриоте. Они којима су Србија и Космет битни детаљи из предизборне пропаганде. Избори су близу, треба паметно одиграти. Ако се сувише копрцаш могу да те забране. А онда остајеш без могућности да изађеш на изборе, да приграбиш посланичке мандате,  да наредне четири године или водиш земљу или причаш против оних који је воде. Нико нема ону ствар да загризе, каже ДОСТА и нешто конкретно уради. Ови су признали малигну творевину, нико да одреагује како се очекивало. Скупштинске клупе су, изгледа, ипак превелико одрицање.

И на крају долазимо до тога да сам ја можда усамљени случај који мисли да су прекршени Устав и Закон. Мислим, знам да нисам усамљена као баш сама, моји пријатељи мисли као ја, али стичем утисак да смо ми само кап у мору. Мору које мирује и нема намеру да подигне буру. Овај „sleep mode“ је нешто што му изгледа баш одговара.

Знам, више пута сам рекла, годинама, деценијама се радило на систематском уништавању идентитета српског народа. Кад народ изгуби везу са прецима, са својом историјом, традицијом, престане и да постоји. И то је просто тако. Кад погледаш уназад, ми смо некако увек били на удару. Некада је овај народ био свестан, поносан, храбар, одлучан да брани своје. И због тога је одувек био трн у оку. Уједињењем у Краљивину СХС одрекли смо се државности. После ’45. зарад мира у кући одрекли смо се правде за све погинуле, убијене, осакаћен. Од ’90-тих политички курс је увек био у дисфункцији са самим собом. Од „револуције“ на овамо знамо и сами шта се дешава.

Кад погледаш уназад дефинитивно највећи проблем овог народа је у томе што се вероватно нико од нас не сећа кад је последњи пут на челу државе стајао СРБИН! Онај који зна историју, традицију, који воли ову земљу и овај народ. Вечито смо имали неке „убачене елементе“ који су више бринули да се свима допадну, него да ураде нешто добро за овај народ.

Мислим да је дошло крање време да се или одлучимо за СРБИНА или прихватимо да ускоро неће да нас буде. И опет ћу цитирати реплику Кнеза Лазара из чувеног филма „Бој на Косову“ – филма који много волим због предивних, поучних реплика:

‎”…Мислиш далеко је Левач од Косова, а Косово ће ти сутра стићи у Левач!… Жању да могу Турцима да плате харач. Мирно жању да би могли мирно да гладују. Од таквог се мира морамо бранити. И још нешто, немојте ви да ми причате о сељацима. Вама није ни до сељака ни до Србије. Вама је свеједно да ли ће вам Левач, Браничево, Тамнава или Мачва осванути сутра у Угарској ил’ у Турској. Вама је важно да вам је круна на глави, злато у кеси, а сукно у сандуцима… Шта је истина не доказује се овде него на Косову! НИЈЕ ПИТАЊЕ ХОЋЕМО ЛИ ИЛИ НЕЋЕМО ДА СЕ БОРИМО НЕГО ХОЋЕМО ЛИ ИЛИ НЕЋЕМО ДА ПОСТОЈИМО…“

Видећемо како ће бити данас око 18. Да ли ће опет у Београду бити „шака јада“ оних који се против отимачини Косова и Метохије или ће бити нешто бројнији састав. И, само још нешто. Пре него после митинга крене пљувачина по Београду и Београђанима ја ћу, у духу нових трендова ставити једну * а ви обратите пажњу на фусноту на крају текста.

* Тужно је што је Београд постао синоним за све лоше. Гомила шљама се овде сјатила, скућила и представља и овај град и нас који такође живимо у њему као бездушне кретене Београђани су овде национална мањина. У њему и око њега је велики број оних који су продали своје на окупираним српским територијама управо непријатељу који их је окупирао и сада се „башкаре“ по престоници. Од њих и не можете очекивати да се побуне против отимачине, иако кад би се само они подигли било би око 150-200.000 душа, а то је неких 10% становника Београда. Ако би се они подигли онда би се могло очекивати и да се Београђани побуне. Овако, већина не види сврху. Јер ако они ћуте, зашто би се Београд бунио.?

Advertisements

Коментари на: "Буђење или дубок сан" (3)

  1. Bravo Iva ! Svaka rec ti je na mestu,cudna apatija vec dugo vlada Srbima.Cudna a mozda i ne obzirom koliko dugo rade pojedini na otudjenju tog naroda.Svako gleda iskljucivo sebe i neki svoj interes pa mi ponekad ljudi poput nas lice na Don Kihota…
    A Beograd,pa nemojte mrzeti Beogradјane,nemojte poistovetiti ljude koji zive u ovom gradu sa onima koji cine vlast ove zemlje,njima je samo sediste ovde nije Beograd kriv zbog ovog sto nam se desava.Znam masu mojih zemljaka sa Kosova koji su dole prodali sve sto su imali zarad neke materijalne bezbednosti i ne pada im na pamet da se pokrenu,jer kad bi oni izasli na ulice Beograda,kad bi se setili ko su i odakle su,ova prica bi imala drugaciji tok.

  2. Kao i svi tokovi u Srbiji,sve tece prema jednoj velikoj sljivi pod koju treba da se smestimo

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: