Звездица и Фуснота


„Косово ће, према решењу до којег се дошло после маратонских преговора, на регионалним скуповима наступати под таблом на којој ће писати: Косово са звездицом, а у фусноти ће бити наведено: „Овај натпис не прејудицира статус Косова и у складу је са Резолуцијом 1244 и мишљењем МСП о косовској декларацији о независности“. Није прихваћен захтев Приштине да у фусноти буде наведена декларација о проглашењу независности.  Данас је такође постигнут и договор о примени споразума о интегрисаном управљању прелазима.“

Нисам завршила политичке науке да знам како функционише свет дипломатије. Нисам ни неки дипломата кад је редовни живот у питању, функционишем по принципу „Што на ум то на друм!“. Причљива јесам, умем и да понекад ствари тако „замотам“ да не да онај коме причам не разуме, него се понекад деси да сама себе питам „Шта је писац хтео да каже“, али оне битне, суштинске ствари волим да назовем правим именом.

Не знам како вама, али овај цитат са почетка мени звучи као признавање независне државе Косово. И то у административним границама Аутономне Покрајине Косово и Метохија. Са све „интегрисаним управљањем прелаза“.

Ко још поштује * ?

Ко још чита фусноте?

Јел они мисле да смо ми заиста толико ретарди да не капирамо да како 2 и 2 дају 4, исто тако 3 и 1 дају 4, као и 4 и 0. У овој рачунској операцији нелегитимни режим у Приштини је добио 4 а несрећни српски преговарачки тим 0 и словима НУЛУ! Јер, ако ме памћење добро служи, од почетка преговора нису успели НИШТА конкретно да ураде. Све што су Шиптари тражили, или је можда боље рећи оно што је Брисел тражио, Брисел је и добио. Чини се без икаквих проблема. Са друге стране Срби су добили велико ништа. Толико велико и убедљиво да све чешће постављам себи питање да ли су било шта и тражили. Званично. Кад би сели за преговарачки сто. Не оно док су се спремали за одлазак у Брисел или по повратку из истог, кад би се обраћали новинарима и причали о великим напорима које улажу како би се очувао територијални интегритет Србије и како признавање Косова није опција. А онда би, чим би се промениле кулисе иза њихових леђа инсистирали да Европа нема алтернативу и да нас на путу ка европским интеграцијама ништа не сме зауставити. Чак ни барикаде људи који живе на Косову и Метохији и који тим балванима, шљунком, камењем покушавају свима да кажу, објасне да су Косово и Метохија и даље део Србије.

Шеф преговарачког тима Београда Борислав Стефановић изјавио је да је договор у потпуном складу с националним интересима и додао да су сада испуњени сви услови Европског савета за стицање статуса кандидата за Србију.

У протеклом периоду више пута се потврдило, доказало, показало – који год термин да употребите – да национални интереси Србије и испуњење услова за стицање статуса кандидата никако не иду једно уз друго. Свако је видео да је услове које је постављао Европски савет било немогуће испоштовати, испунити а да се не угрозе национални интереси. И тако се и десило.

Неки дан је председник изјавио:

– Србија ни експлицитно ни имплицитно неће признати независност Косова!

Питам се да ли су у Влади и Председништву на делу глуви телефони или можда постоји неки други проблем у комуникацији. Јер, шта је онда оно што је у Бриселу потписао преговарач Београда? Ако сагласност да се она творевина са седиштем у Приштини регионално представља као Косово није признање независности, ја онда морам на допунску наставу. И не, немојте ми помињати * и фусноту већ пре него то изговорите присетите се колико пута док читате неку књигу обратите пажњу на ту * и прочитате фусноту. Ако сте искрени према себи онда је и вама јасно да се 25. фебруара 2012. власт у Београду званично одрекла дела своје територије. Београд је потписом у Бриселу и званично признао нелегитимно проглашење независности Косова од стране шиптарских екстремиста.

Реално, искрено, било је само питање дана кад ће се то догодити. Све што се дешавало било је само испипавање пулса јавности, испитивање како ће се реаговати на акције против сопственог народа. Јер како другачије гледати на акцију Жандармерије у последњих два-три дана а тиче се уклањања барикада на северу СТАРЕ СРБИЈЕ. Сви смо знали да се дешава нешто. Нешто што је против Устава Републике Србије. Нешто за шта им треба подршка најелитније полицијске јединице која у овом тренутку постоји на територији Србије. Војску, оно шаке јада што је остало, нису смели да петљају у то јер би и најглупљима, најзаслепљенијима европском идејом, било јасно да је на делу кршење Устава, Закона и државности. Да је на делу ИЗДАЈА. Зато су ту Жандармерија и лица у цивилу. Да одраде посао који треба.

Шта нам је сад чинити? Ћутети и трпети као и до сада и живети у страху шта ће бити сутра? Да ли ће се и муфтија осилити и отети Рашку? Да ли ће се и аутономаши из Војводине организовати и узети све северно од Београда? Да ли ће се пристати и на захтеве Хрватске да јој се припоји део територије Србије?  Да ли је већ расписан конкурс за закуп места под оном једном шљивом под коју ће једног дана стати сви Срби?

С обзиром да све опозиционе странке, оне које се јавно декларишу као патриотске и залажу за то да су Косово и Метохија део Србије, још увек нису огласиле питање је да ли на политичком небу Србије има уопште оних којима је Космет срце Србије. Кад се томе дода да на све што се дешава процентуално мали број становника Србије реагује поставља се питање да ли је народ успаван, деморалисан, убијен у појам па зато не реагује или га једноставно боли уво шта се дешава око њега.

Суштина је да имамо неколико опција. И мирних и мање мирних. Мирне су позивање на одговорност, подношење тужбе суду у Стразбуру због кршења Устава и Закона Републике Србије. Прогласити издају и аутоматски поништити све одлуке које су људи из владајућих гарнитура донели, потписали. Има мирних опција.

Има и оних мање мирних.

Треба проценити које ће дати жељени резултат и применити их.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: