На послу сам. Одрадила сам оно што је морало да се уради и сад „листам“ све сајтове који ми падају напамет да видим да ли има неких нових, свежих информација са Косова и Метохије, да ли је неко нешто рекао, написао, да ли се неко од власти огласио, неко од опозиције, шта причају „наши“, а шта причају „њихови“…

Читам и не верујем. У ствари, и ја лупам, верујем.  Зашто не бих веровала, ипак живим у Србији. А ово је земља у којој је могуће и оно што никоме не би пало на памет.

Издаја је и дефинитивно омиљена спортска дисциплина у Срба.

Зашто спомињем издају? Зато што се свако ко сматра Косовом и Метохијом делом Србије, битним, неодвојивим  делом ове државе, после свега што се издешавало у току претходне ноћи осећа изданим. Проданим. За мале паре. За сићу. За могућност добијања статуса кандидата за Европску унију. Удружења за које нису сигурни да грађани Србије уопште желе да буду чланови. Управо због те неизвесности и не смеју да поставе једноставно питање и распишу  референдум: Да ли желите Србију у ЕУ или не? Не питају нас већ нас својевољно гурају тамо. Тамо где нас нико не жели. Тамо где, реално, мало ко од нас жели да уђе.

Блинка друштвена мрежа, гледам и имам шта да видим:

„Најновија вест: Након ноћашње акције коју је извела Жандармерија Републике Србије уклањања барикаде којом је чувана српска јужна покрајина од КФОР-а,Еулекс-а и Шиптара, српска Жандармерија је пре пар минута започела акцију уклањања барикаде са Брњака! Ширите ову информацију, сада не чекају ноћ већ ужурбано се труде да изврше све задатке и омогуће Србији статус кандидата за ЕУ! сада су починиоци познати. ово је реприза, позивамо све да оду на Брњак!!!“

„БРЊАК: Упала Жандармерија у међузону код Брњака и привели дежурне, отели им мобилне телефоне и очистили наносе снега који су стајали ко барикада. представници општине Зубин Поток преговарају са Жандармеријом“

Док заврших текст и Брњак је пао!Инфо каже да су затворени сви алтернативни прелази, да су припаднци Жандармерије распоређени по околним шумама. Да нема шансе да неко прође. Ни да уђе на Косово и Метохију, ни да изађе. Затвара се обруч око Косова!

И опет ми кроз главу пролази оно од пре пар месеци кад су се појавиле прве информације да је Жандармерија пробала да сруши барикаду. Поновићу. И понављаћу вероватно док не досадим и Богу и народу:

У Уставу Републике Србије, бар кад сам га ја читала, нисам пронашла оно што сам тражила. Нисам то пронашла ни у Кривичном закону Републике Србије.Шта сам тражила? ИЗДАЈУ! Нема је! Законски, уставно нико је није обрадио. Не зато што издаје у Србији нема, напротив. Они који су доносили закон и Устав су знали шта ће се десити па су себе штитили.

Подсетимо се:

У члану 305 Кривичног закона  стоји да ће свако ко на противуставан начин покуша да доведе Србију у положај потчињености или зависности према некој другој држави, бити кажњен затвором од три до петнаест година. Сва прича око Европске уније, сви услови које Србија мора да испуни и које је испунила до сада, сви закони које је Србија променила да би се усагласила са ЕУ, да би омогућила многе ствари које Устав и закони Србије нису дозвољавали и на крају крајева та очајна потреба да се уђе у ЕУ и тиме, практично, изгуби самосталност, мени се уклапа у овај члан 305. Уласком у ЕУ мораћемо да поштујемо њихова правила игре, радимо оно што они кажу, производимо, извозимо, увозимо оно што они одреде. Мени то делује на потчињен положај земље која је давних дана изборила своју независност.

Члан 306 Кривичног закона обрађује термин капитулације и окупације. Тамо стоји да сваки грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела, се кажњава затвором најмање десет година. Све су гласније приче да је у Бриселу нешто потписано. Званично преговарач и власт ћуте. Нема изјава. Сећамо се кад је био потписан споразум о административним прелазима. Тада је у интегралној верзији документа стајало IBM (integradeted border management) што у преводу значи „Интегрисано управљање ГРАНИЦОМ“. Граница није административни прелаз. Потписивање таквог документа је признавање капитулације и окупације дела територије, у овом случају Косова и Метохије. Из Приштине се све гласније чује да је питање тренутка кад ће Србија званично признати Косово. Све ово што се дешава са барикадама и статусом кандидата иде на ту воденицу.

Све горе поменуто уклапа се и у члан 307 у коме стоји да свако ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година.

И само ова три члана Кривичног закона указују на то да је Власт и те како прекршила и закон и Устав Србије и ову земљу „на тацни“ сервирала међународној заједници. Не само да је сервирала, него сад чини и додатне напоре да све оно што су посложили и остане на тацни. Барикаде и народ на њима су велика препрека.

Кад се свему томе додају још и члан 420  који обрађује спречавање борбе против непријатеља и у коме стоји да свако ко за време рата или оружаног сукоба спречава грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља, казниће се затвором од пет до петнаест година. Ко за време рата или оружаног сукоба пропагандом или на други начин одвраћа грађане Србије или грађане њених савезника да воде борбу против непријатеља, казниће се затвором од једне до осам година.

Уз њега иде и члан 423 који обрађује помагање непријатељу. У њему стоји да грађанин Србије који за време рата или оружаног сукоба помаже непријатељу у спровођењу реквизиције, одузимању хране или других добара или у спровођењу каквих принудних мера према становништву, казниће се затвором од две до десет година. Казном из става 1. овог члана казниће се и грађанин Србије који за време рата политички или привредно сарађује са непријатељем. Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана имало за последицу смрт једног или више лица или је изазвало опасност за живот људи или је праћено тешким насиљима или великим разарањима или је довело до угрожавања безбедности економске или војне снаге земље, учинилац ће се казнити затвором најмање десет година.

Интервенција припадника Жандармерија против сопственог народа који се барикадама бори против непријатеља у виду Шиптара, КФОР-а и Еулекса, се уклапа у оба ова члана. И више него што би требало. И ако ово што се дешава последњих дана, што се десило током ноћи и што се управо дешава, није издаја не знам шта би могло да се подведе под тај термин. Неко ко себи да за право да једним потписом отпише део своје територије, народ који живи на тој територији само да би прикупио поене за неку виртуелну кандидатуру у нешто што је питање колико ће трајати, мора се третирати као издајник. Издајник народа и националних интереса. Ако неко ко води државу даје изјаве из којих се може наслутити спремност да се одрекне територије земље – и то је издаја. Ако неко пошаље елитну полицијску јединицу (у недостатку бољих то су жандари) да интервенише против народа коме припада како би омогућила окупатору да спроведе своје планове, то је издајник. Бар у мом речнику.

Не знам само да ли користимо исти речник!

Advertisements

Коментари на: "Спортска дисциплина ИЗДАЈА" (2)

  1. Respect

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: