Оружје није играчка


Пре 10 минута другар је поставио видео снимак у коме се неки клинац глупира са пиштољем, претпостављам, свог оца. Симулира пуцање, гласом опонаша звук који прати испаљивање метка, а онда и репетира пиштољ и наставља са глупирањем. Све време држећи прст на обарачу. У једном тренутку пиштољ опали, а клинац је у неверици.

Ово је један од многих случајева у којима се клинци играју оружјем својих родитеља. На срећу, ово глупирање није имало кобни крај, и једно је од ретких. Мислим да нико више и не води евиденцију о томе колико је деце изгубило живот у сличним „играма“. Један од првих другара са којим сам се дружила као дете настрадао је управо тако што је најбољи друг хтео да му покаже оружје свог оца и мислећи да је празно пуцао у њега. На месту је преминуо.

У нашој кући је увек било оружја. Ваљда га зато и волим. Ако се оружје уопште и може волети. Неки кажу да га воле само они који нису морали да га користе да спасу свој и животе својих најближих. Онима који су га користили у те сврхе никако се не свиђа. Ја таквог искуства нисам имала. Зато га ваљда и волим.

Као што рекох, код нас у кући је увек било оружја, али смо одувек и знали да то НИЈЕ играчка. Имала сам негде три-четири године када сам први пут држала прави пиштољ у руци. Био је то неки лагани пиштољ, не сећам се ни који, али знам да су тада уз мене били стриц, полицајац, и мој отац. Учили су ме да пуцам. Знам, вама звучи ненормално и неодговорно тако малом детету дати пиштољ, али њихов резон је био више него исправан: да видим да оружје није играчка. Да је опасно, да може да повреди, да може да убије. Пуцали смо у нацртане мете. Био је то доживљај! Данас би вероватно Невладине организације и бројна удружења за заштиту детета реаговали тако што би ме одузели од родитеља, али ја сматрам да је тај догађај имао далекосежно добар утицај на развој мене као личности.

Увек сам знала где стоји очево оружје, али ми никад није пало на памет да га узмем. Помагала сам му при чишћењу, одржавању пиштоља и била срећна што имамо тај наш мали „ритуал“ кад му помажем. Али сам исто тако знала да не могу сама да узмем пиштољ и да се играм, јер се њиме не игра. Да је он опасан. Да ако пуцам у некога могу да убијем ту особу. Да, како ми је тата објаснио да разумем, та особа у коју сам пуцала неће  као у цртаћу да се устане и настави да се игра са мном. Да кад једном некоме пуцам у главу или груди то значи да ту особу вероватно више никад нећу видети.

Имала сам три-четири године када ми је то објашњено. Оружје је увек стајало „на дохват руке“. Знала сам да рукујем њиме. И никада га нисам узела без дозволе мог оца. Играла сам се пластичним пиштољима, пушкама, митраљезима – имала сам један сјајан који кад бих пуцала из њега испуштао је звук који је опонашао прави митраљез и у цеви је светлело црвено и жуто светло – јер су они за игру.

Сматрам највећом грешком сваког родитеља који има оружје у кући је да га скрива од деце. Децу привлачи оно што је тајно, што је забрањено. Кад му покажете оружје, дозволите да га држи у руци, објасните да није играчка, у великом проценту ће изгубити интересовање за њега или ће му и даље бити занимљиво, али ће знати да се са њиме не игра. Да га не треба узимати без дозволе.

Знам да сутра, ако будем имала своју децу, знаће где стоји оружје, како се расклапа, чисти, користи. Али пре свега оно најважније да није играчка и да га никад не узима без присуства старије особе. И верујем да ће бити толико паметно као што сам била ја и да никада неће урадити нешто због чега би жалио читав живот.

И опет сам се уверила у то колико сам била срећна што сам имала тату каквог јесам!

Advertisements

Коментари на: "Оружје није играчка" (4)

  1. Aleluja-konačno neko pametan! Svaka čast!
    p.s. imali smo isto iskustvo vezano za oružje: pucanje u vazduh kad sam imao 4-5 godina (uspeo sam da ga pogodim 😀 ) i onda čišćenje da vidim kako se to radi i čuvanje (matori mi je rekao pre koju godinu, kad sam položio: uvek sam ostavljao okvir izvučen tačno toliko da znam da li si se igrao ili ne…)
    Na pitanje da li sam, mi je odgovorio: „Da jesi, danas ne bi bio tvoj… „

    • Драго ми је да моја породица није усамљен случај, да има родитеља који знају који је прави начин да се поставе по овом питању и избегну све оне ружне и несрећне ситуације. Верујем да ћеш и ти имати исти принцип за своје клинце 🙂
      Опа, значи бољи си од Лакија, ти си погодио ваздух 😉

      • Ako budu želeli, da, znaće od najmanjih godina…
        Malo je ljudi koji shvataju da skrivanjem otvaraju maštu deci i izazivaju jak poriv za daljim traganjem… Pokažeš to, objasniš, pokažeš ga kao nešto nezanimljivo i nema šanse da sami uzmu…

        • И нама као деци је увек било занимљиво оно што су нам бранили. Шта као деци, и данас нам је свима занимљиво оно што кажу да не може. Најслађе је забрањено воће 🙂
          Управо то што си и рекао, покажеш им, објасниш шта је, дозволиш да га држе у руци, празног наравно, и неће бити оне мистерије око оружја и неће им више бити толико занимљиво.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: