Новак Ђоковић победио Ендија Мареја и пласирао се у финале Аустралијан опена у Мелбурну.

Ватерполо репрезентација Србије победила Италију и пласирала се у финале Европског првенства у Ајндховену.

Рукометна репрезентација Србије победила Хрватску и пласирала се у финале Европског првенства у Београду.

И све то 27. јануара, на један од најдражих српских празника – Светог Саву. Чудо или не?

Неко ће рећи да јесте, неко да је то само још један од знакова да су Срби небески народ кад им се такав хет-трик догодио на тако битан датум. Неки ће рећи да није јер је Новак тренутно број 1 и главни је фаворит за тријумф не само на Аустралијан опену већ на сваком турниру на коме учествује. Ватерполисти су, сад већ деценију и по, у самом светском врху. Практично од 1997. са свега пар такмичења нису донели одличје. У Холандји су један од главних фаворита за триумф. Рукометаши су играма у Београду показали да имају квалитет и, што је много важније тимски дух, за сам врх. Уз помоћ препуне „Арене“ направили су подвиг против фаворизованих Хрвата. Подвиг који се негде и наговештавао.

У петак су Срби обезбедили три финала, за сваки прст којим се крстимо по једно. Недеља ће донети нове радости. Шта год да се догоди, које год резултате да остваре и Ноле против Надала и ватерполисти против Црногораца и рукометаши против Данаца, остаће хероји нације.

Наравно, дежурни „хејтери“, како је сада популаран назив за оне који су увек негативни према свему што се дешава, одмах су почели да у први план стављају како успехе спортиста власт у Србији смишљено окреће на своју воденицу, трудећи се да их представи и као свој успех, а да њима замаже народу очи.

Да се не лажемо, има истине у томе. Успех спортиста Србије је, наравно, опет све бацио у други план. Сви проблеми које овај народ има одједном су пали у други план. Одједном, као да је све у реду, да све функционише како треба. И то је донекле у реду и очекивно. Народ напаћен свакодневном борбом за опстанак тражи неки, било који разлог да мисли скрене са ствари које га оптерећују. Давно је речено: хлеба и игара, у овом случају само мало успеха српских спортиста и ето радости нације.

Али, не треба бити ни на крај срца. Ма колико некоме невероватно звучало, ни овај народ ИПАК није толико глуп. Ноле је до успеха стигао ИСКЉУЧИВО захваљујући таленту, раду и одрицању његове породице. Ватерполисти и рукометаши су мање више у истој ситуацији. Коликогод  се власт хвалила како им је помагала, то су смешне суме у односу на ону који су трошкови за припреме. И једни и други су до финала и одличја стигли ИСКЉУЧИВО својим радом, јединством тима и силном жељом да се оствари успех. И то сви знају. И то што се радују, славе на улицама, статусе на друштвеним мрежама поклањају успеху спортиста је само њихов вентил да сав нагомилани бес и гнев негде испусте. Да сво незадовољство избаце из себе. Нико не мисли да председник и Влада имају било какве везе са успехом. То, уосталом, показује и мноштво пошалица на рачун чувеног „Извини“ председника државе нам, као и свих оних постера на „Вукајлији“.

Прича да се председник у петак извињавао због новог „геноцида“ Срба над недужним Марејом, Италијаним и Хрватима, и да се налази у незавидној ситуацији јер ће и у недељу највероватније морати да шаље нову туру извињења неким другим државама, су преплавили интернет. Још један доказ духа овох напаћеног народа, али и симбол неке врсте револта (намерно не користим реч отпор јер од 2000. она, бар за мене, сиболизује све лоше) према свему што се дешава. Наш начин да покажемо да нисмо овце за шишање иако многи на власти мисле да јесмо.

За разлику од њих, они којима су последњих дана у статусима спортисти, који су смислили неке нове постере, неке нове вицеве, неке нове песмице, који су на трговима у својим градовима славили пласмане у финале, заиста су се томе радовали. Нису то радили јер је протокол такав, јер ће им појављивање на спортском догађају донети неки поен више у кампањи која одавно траје.

И сви они који су у петак вече били на трговима и славили успех спортиста, већ на неком наредном такмичењу, кад Нолету, ватерполистима, рукометашима или било коме другом, случајно не буде ишло, помињаће им „нану нанину“, критиковаће их на све стране и говорити да немају појма. И то је њихово, наше легитимно право. Јер ми их уздижемо на пијадестал, поредимо са боговима. Ми имамо право и да их критикујемо. Јер и на тај начин празнимо негативну енергију због малих плата/пензија, све мање територије, све више условљавања…

И за разлику од неких који мало-мало па кажу „Извини“ ми нашим „боговим“ никад то не говоримо. Јер као што знају да су мелем за наше проблеме, исто тако знају да су, ни криви ни дужни, први на удару за лечење „фрустрација“. И то им не смета. Прихватили су улгу и терају даље.

До неке нове победе…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: