Три тачке…


Колико сам само пута у неким „разговорима“ на друштвеним мрежама употребила „…“? Колико сам само пута у смс-у послала само „…“ ? Колико сам само пута у статус на друштвеној мрежи ставила „…“ ?

Ни сама не знам…

Те три тачкице, тако мале, неко би рекао ситне и небитне, а значе тако много… Говоре тако много. Осликавају и радост и тугу… И смиреност и бес… И снагу и слабост…

Једно време биле су „резервисане“ за њега… Био је то наш „тајни знак“… Уместо „Добро јутро“ стигла би порука „…“ и осмех би био ту… Одмах је и кишно, суморно јутро изгледало лепше и боље… И сва нервоза би нестала… Са те три мале, магичне тачке увек је успевао да „исетовира“ осмех на моје лице… И волела сам то…

Те три тачке су биле увертира у многе лепе приче… Почеле би тако, а завршиле… То је можда било и најслађе, никад нисмо могли да знамо где ће нас одвести… И мислим да смо обоје то волели…

Умела сам да те три тачке препознам у начину на који би удахнуо ваздух пре него би нешто рекао… Умела сам да кажем да по начину на који пише те три тачке, начину на који удахне ваздух пре него нешто изговори, знам какве је воље… Да ли је добар или лош дан… Да ли му треба смех или разумевање… Да ли треба да користим речи или да ћутим и пустим да сам каже шта жели… Била сам непогрешива у процени…

Зато сам и знала… Те „три тачке“ којима је започео онај разговор… Одмах сам видела разлику у њима… Оне су биле довољне да знам… Све остале речи биле су само додатак, потребан онима који се нису разумели кад ћуте… Ми смо неке од најбољих разговора водили ћутећи… И тај разговор се завршио са три тачке у ваздуху… Као да ни он ни ја нисмо желели да ставимо једну тачку, ону коначну… Као да ни он ни ја нисмо желели да том једном тачком изгубимо то неко „наше“ место које је било бег од свега… И мени и њему…

Прошло је много од тада… Дуго су три тачке биле негде „на дну фиоке“… Заборављене… И изгледало је да ће тако и остати… Међутим…

Тачкице сам поново почела да користим, сада са неким другим људима… И опет их волим… Јер са њима остајеш недоречен за остале, али онај коме су упућене те одлично разуме… Опет је то неки „тајни језик“ и опет ми даје крила… И опет ми измаме осмех, те три тачке…

Данас сам их видела уз његово име… И прочитала оно што није написао… Желела сам да му одговорим на исти начин, да зна да сам видела, разумела, али… Онај тренутак кад схватиш да неке ствари једноставно не треба дирати… Неке ствари једноставно требају да остану недовршене, недоречене, да би се на њих једног дана ставила тачка.

Advertisements

Коментари на: "Три тачке…" (5)

    • Кажу да је љубав као маларија… Кад једном уђе у тебе, може да мирује годинама и да се појави кад се најмање надаш…
      Ја сам схватила да је ОН за мене маларија, јер сваки пут кад помислим да сам пронашла лек, те три тачке се врате као бумеранг и подсете да је још увек ту…

  1. „………..“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: