Од кад је почела прича о новом Закону о правима детета медији, друштвене мреже су пуни свега и свачега. Чини се да стране „За“ и „Против“ никада нису биле тако изражене. Готово поларизоване. Док присталице спорног преднацрта Закона о правима детета тврде да је све у циљу заштите деце и подршке његовом правилно одгајању, они који су против тврде да је то мешање у унутрашње ствари породице,  корак ка растурању ове основне ћелије друштва јер по том новом Закону држава ће имати већу слободу у удаљавању деце из „проблематичних породица“. А по преднацрту Закона готово свакој породици у Србији би се нашла мана и могла би да се подведе под „проблематичну“.

Нисам се у ово петљала јер нисам имала прилике да прочитам преднацрт, наилазила сам само на делове, али сам недељу вече провела уз ТВ екран и не могу да прећутим. Емисија „Утисак недеље“, тема је био нови Закон о правим детета. Код Оље Бећковић гости су били др Зоран Миливојевић, психотерапеут, Весна Брзев Ћурчић, психоаналитичар, и др Ивана Стевановић, председник Центра за права детета. Две госпође су у студију Б92 биле у „крсташком походу“ да одбране преднацрт Закона, док је др Миливојевић покушавао да објасни да многе ствари из њега у Србији једноставно „не пију воду“.

Највише полемике водило се око Забране телесног кажњавања и ограничавања детета и фамозног члана 14. у коме стоји:
„Телесно кажњавање и понижавајући поступци према детету у циљу дисциплиновања детета забрањени су у свим срединама.
Употреба физичке силе према детету и телесно ограничавање детета забрањени су.
Изузетно од става 2. Овог члана, употреба физичке силе и мере телесног ограничења детета могу се на најкраће могуће време и само у мери која је наопходна ради заштите живота и здравља детеа, другог лица или заштите имовине веће вредности, предузети у складу са законом, када је то неопходно.“

Одбрана Члана 14  од стране госпођа Брзев Ћурчић и Стевановић претворила се у изједначавању обичне пљуске по гузи, прстићима са батињањем. По њима је свако телесно кажњавање једнако физичком злостављању.  Поменуте госпође су покушавале да нас убеде како смо неспособни да васпитавамо своју децу и да Конвенције о правима детета и Уједнињене нације и Савет Европе и сви остали који су им пали на памет то знају много боље од нас. У крајњој линији, по њиховом мишљењу, држава боље зна како деца требају да се васпитају. У једном тренутку су чак поменуле и да смо ми познати као насилничка нација?! Слушајући их само сам чекала кад ће прихватити одговорност за све што је потрефило свет од нестанка диносауруса до данашњих дана.

Са друге стране др Миливојевић је покушавао да им објасни да Срби нису злотвори који врше ратни злочин према детету ако му лупе шамар, лупе га по гузи или га повуку за уво пошто ниједан други метод објашњавања да нешто не може није успео. Инсистирајући на томе да ниједан родитељ неће ударити дете из хира већ само у ситуацији кад сви други методи, разговори, анимације нечим другим и слично, не дају жељени резултат. Уз опаску да детету нико не жели добро као родитељ и нико га не воли више од родитеља, др Миливојевић је инсистирао да је преднацрт Закона пун мана и као такав непримењив у Србији.

По мишљењу госпођа Брзев Ћурчић и Стевановић, најосновније је разговарати са децом. Па чак и са оном од годину и по дана које по свим стандардима још увек немају развијену свест. Наиме, дете од годину и по које је кренуло прстићима у штекер не треба пљеснути по прстићима и рећи „Пец, пец“ него га одвојити и објаснити му речима, онако да оно схвати да не сме да гура прсте у извор струје. Јер ако га ударите по прстићима, можете да изгубите компас па да се заврши тиме што ћете угазити дете од батина. По њиховом приступу теми сваки ударац је почетак физичког злостављања.Под телесне казне Стевановић је навела батињање, шутирање,  поливање врелом водом, стављање детета на врелу плотну шпорета…  Брзев Ћурчић је инсистирала на томе да уколико се дозволи телесно кажњавање поједини људи ће то користити и злостављати своју децу јер је то дозвољено законом. Једини коментар за то је БОЛЕСТ!

Да се одмах разумемо, оне који малтретирају децу, туку их док их руке и ноге не заболе, иживљавају се на било који начин треба најоштрије казнити. Лично, присталица сам тога да им неко уради све оно што су они радили деци, иако то баш и није по закону. Али, изједначавати родитељску педагошку пљуску са злостављањем по мени заиста није нормално.  И свако ко то ради има велики проблем у поимању реалности. И мени у глави буди два питања.

Прво: Да ли има своје деце?

Друго: Како је та особа васпитана?

Ја сам одрасла у четворочланој породици, млађе дете. Мажена, пажена и помало размажена, а за то је најзаслужнија старија сестра. Мој покојни отац је увек био присталица тога да се разговором све може постићи. Фино, смирено објаснити детету да нешто не може и разлоге зашто то не може. Само једном сам од њега добила пљуску по гузи и то кад сам заиста претерала. Из ове перспективе сам 100% сигурна да бих на његовом месту ја много раније „клепила“ дете које је радило оно што сам тада ја радила. Мама је, са друге стране, лакше примењивала „педагошке мере“, али је свака и те како била заслужена и имала ефекат јер се поступци због којих су уследиле пљуске нису понављали. И иако је знала да понекад удари сестру и мене мајка није прелазила меру – увек се све завршвало на једној-две пљуске, никад то није било батињање до изнемоглости.

Не мислим да је батина из раја изашла, али понекад је батина једини начин да неке ствари допру до детета. Ако разговор не даје резултат и постоји опасност да ће дете истрчати на улицу, покушати да из знатижеље прескоћи терасу, угура прстиће у штекер или било шта слично што га животно угрожава, по мени је сасвим у реду да дете добије пљуску. Ако је недоказано и у продавници, на улици упорно покушава да се отрген од родитеља, ако константо малтретира другу децу, дрско се понаша према родитељима и другим члановима породице сматрам да је сасвим у реду да добије пљуску. Тиме што ћете га пљуснути по гузи, прстићима, лупити шамар или га повући за ухо, не мислим да ћете му уништити самопоуздање, достојанство или нешто слично. Уосталом, 90% нас је одрасло уз „васпитачицу“ и мислим да смо испали сасвим добри људи.

Посебне приче су они чланови Закона који се тичу Права на здраву животну средину,Одговорности родитеља, Праву на приватност и поверљивост података…

Све је то лепо, али, како Право на здраву животну средину помаже деци рођеној у, рецимо, Панчеву? Да ли то значи да сви они који имају децу морају да напусте Панчево или ће због кршења Закона морати да се суоче са последицама?

Под одговорности родитеља спада то да су дужни да детету обезбеде животни стандард који у највећој могућој мери одговара физичком, менталном, духовном, моралном и друштвеном развоју детета. С обзиром да су недавна истраживања показала да у Србији око 200.000 малишана до 13 година живи на рубу егзистенције јер их је дотле довела привредна политика ове земље, зар не звучи лицемерно да се сада Законом захтева стандард за децу?

Право на поверљивост података и приватности остављају могућност да на  захтев детета старијег од 15 година, податке о здравственом стању и предложеној или примењеној здравственој мери се неће саопштавати родитељу, односно законском заступнику детета и другим физичким и правним лицима изузев у случајевима утврђеним законом или када је то у најбољем интересу детета. Мислим да ово не заслужује коментар, само по себи је више него речито.

У Закон је „ушушкано“ и право да се деца парниче са родитељима и унајмљују адвокате против својих родитеља, туже родитеље уколико нису задовољни џепарцем, да буду слободна од родитељске бриге и уплива у погледу њиховог сексуални живот, уласка у секте и политичке организације…

Суштина је да ако овај Закон о правима детета прође Србији неће требати никакви ратови да би нестала. У годинама које су пред нама нико неће рађати децу јер ће увек постојати реална опасност да им то дете буде одузето јер су се огрешили о Закон о правима детета који су писали они који очигледно или немају деце или имају велике фрустрације. На тај начин ћемо изумрети за један век.

Advertisements

Коментари на: "Батина је знак геноцида?!" (1)

  1. Ova tema je mnogo komplikovanija nego sto izgleda jer nije taj zakon oko koga se dize buka poenta svega,to je pocetak planskog unistavanja porodice i zagovornici tog zakona su direktni neprijatelji ne samo Srbije vec i svih temeljnih vrednosti koje su bitne za produzetak ljudske vrste i zato ih treba ne samo zaustaviti vec i sankcionisati.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: