Карта за Титаник


Европска унија је одлучила – Србија још увек није испунила све услове и није заслужила да буде део Европе! О томе кад ће нам дати шансу да постанемо грађани Европе разматраће у марту, а ако буду добре воље, можда и у фебруару. То вероватно зависи од нашег понашања. То ме подсетило на оне ситуације кад затвореника због доброг владања пушају раније на условну слободу. Па ако направи прекршај, пређе улицу док је на семафору црвено светло враћа се у затвор да одради казну до краја. Тако и ми, чекамо да ли ће тете и чике из Европе проценити да се добро понашамо и дати нам улазницу у друштво одабраних. Које ће се, узгред буди речено, по проценама многих страних експерата врло брзо распасти.

Како су нам превише услова поставили, а имали смо и „срећу“ да нам земљу води више него сервилна власт, вероватно ћу неке од захтева и изоставити, превидети. Не намерно. Мислим да сам оне најважније запамтила. Имате слободу да у коментарима допуњујете све оно што је изостављено.

Најпре смо испоручили бившег председника Слободана Милошевића. Не знам, можда грешим, али чињеница да смо суду правде у Хагу предали човека који је водио ову земљу, само зарад политичких поена, мени је више него гадна. Овде не браним ни њега ни политику коју је водио јер сматрам да је било грешака онолико, али сама чињеница да испоручујеш онога који је био на власти, кога су оптужили за геноцид и још свашта-нешто, ти као држава негде признајеш да си крива за све тачке оптужбе. Многи се слажу да је оно што је Милошевић радио у Хагу био пример одбране части и личне и части државе. Многи су сматрали да и поред свега Хаг неће успети да докаже неке ствари, али да ће опет урадити све да Милошевића осуди макар за нешто. Нису успели у томе. Његова смрт их је спречила. Под врло сумњивим околностима бивши председник СР Југославије и Србије је преминуо у Хагу. Процес није завршен и заувек остаје сумња. И у његову кривицу и у умешаност Хага у његову смрт.

Неки од главних услова за улазак Србије у ЕУ била је сарадња са Хашким трибуналом. Таксативно: испоручити Ратка Младића, Радована Караџића и Горана Хаџића.  Уз посебна наглашавања да су те три ставке пресудне – без њих ништа. Најпре је ухапшен Караџић. Потом Младић. На крају у Хагу се нашао и Хаџић. Државни врх је био поносан тим достигнућима. Китили су се тиме као највећим успехом. Стварали атмосферу да је улазак у ЕУ само питање дана. Статус кандидата није ни долазио у питање. Показало се да су се мало прерачунали.

Они којима ЕУ баш и није најмилија ставка у животу сматрали су, показало се оправдано, да после испоручивања тражених због наводних ратних злочина, Србију очекују нови услови. Сетите се, оног тренутка кад је испоручен Младић Хаг је заузео став по коме се стицао утисак да је Хаџић у ствари најтраженији. Човек кога су, док су Караџић и Младић били на слободи, спомињали под тачком разно, одједном је постао пресудни фактор. Кад се и он нашао иза решетака, уследила су нова условљавања.

Ономад, почетком лета 1999. од нас су тражили да прихватимо да су НАТО и „Милосрдни анђео“ победили и да је за нас најбоље да се држимо резолуције Савета безбедности 1244. У међувремену, ратни злочинци, терористи у редовима Шиптара су добили легитимитет, прогласили независну државу коју је та дивна екипа којој ми тако силно желимо да се прикључимо, једва дочекала да призна. Тиме су они сами прекршили ту резолуцију 1244 на којој су инсистирали.

Данас, они од нас не траже да ми директно признамо Косово. Не, то никако. Али, морамо да прихватимо да Косово има своју власт, своје институције, да има свој печат, своје граничне прелазе. Ми треба да пронађемо најбољи начин да сарађујемо са представницима Косова, оним представницима који њима одговарају, и да пронађемо модел по коме би Косово било представљано у свету. Све то траже, али нигде, колико сам пратила, нису употребили речи „признати државу“. То, заправо, и није потребно јер кад признаш све што су рекли да је неопходно ти не да си признао државу, него си им и честитао независност.

Наравно, уз све ове поменуте ставке, да би постала део Европе Србија је морала да одради и сијасет „ситница“. Промени неке законе, мало устав, мало распрода све што је иоле вредело, уништи војску, борбено/одбрамбене могућности земље сведе на испод минимума и још што шта.

Једном приликом сам седела у друштву једног политичара. Покренула се прича о ЕУ и на моје да баш и не тежим томе јер својим захтевима убијају специфичност једне земље и праве калуп у који мораш да се уклопиш, рекао је нешто интересантно:

– Није ствар у томе да ЕУ толико тражи. Они истина траже доста тога, али на једном састанку коме сам присуствовао на сличну опаску коју сам изнео рекли су да бар 30% захтева није било од њих. Да су ови на власти желели да буду „већи католици од папе“.

По оној стари „Ако су Турчину крваве шаке, потурици ће руке бити крваве до лаката!“, тако је и ова власт желела да докаже своју сервилност тиме што ће радити и оно што се од њих не тражи. Као један језив пример, од мора оних које ми је поменути политичар рекао, запамтила сам да је морао да се мења закон о радиоактивности у млеку. Наш, донет још за време Тита, никако се није уклапао у ЕУ, па смо ми изменили тај закон и дозволили скоро тродуплу „толеранцију“ радиоактивности како би једног дана могли да млеко и млечне прерађевине увозимо из земаља ЕУ. Рекао ми човек који је имао право гласа кад се тај закон усвајао, а о коме ја нисам нигде читала у новинама. И додао да сличних „ситница“ има „пун кофер“.

Данас, као што већ написах, многи аналитичари сматрају да је питање тренутка кад ће се ЕУ распасти, да су и у самој унији све гласнији они који промовишу изласке из заједнице. А ови наши упорно желе да нас убаце на Титаник. Парадокс.

Иначе, с обзиром да се све чешће чује да Србија треба да уђе у Европу, да нас инсистирање на националној свести само кочи на том путу, да истрајност људи на барикадама ствара неочекивана заустављања на том путу, опет сам мало нешто тражила. И дошла до НЕОЧЕКИВАНИХ открића која би могла да помогну у решавању проблема уласка Србије у Европу!

Код имена СРБИЈА стоји: Континент – Европа. Регија – Балкан. Координате – 44°50′ N 20°28′ Е

Кад све то проверите задивљујуће откриће – Србија је већ у Европи!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: