Давно су рекли: Ако желиш да видиш какав је човек – дај му власт!

Невероватно је колико тај осећај супериорности у људима може да пробуди оно најгоре. Буду дрски, охоли, убеђени да су најпаметнији, најбољи и незамењиви, да им се може све. А не схватају да позиције на којима су тренутно неће трајати вечно.

Иван Гундулић је у историјско-романтичном епу „Осман“ написао

„Тко би гори, ето ‘е доли, а тко доли горе устаје.“  

Звучи невероватно, али чак и у Србији долази до смене власти. Некад милом, чешће силом. А током времена које проведу на владајућим позицијама многи политичари покажу оно право лице. И то „право лице“ неретко буде равно „политичком самоубиству“.

Први озбиљнији протест у Србији од увођења вишепартијског система био је митинг 9. марта 1991. Тада се као вођа опозиције искристалисао Вук Драшковић. Трг је био пун, а он је са терасе Народног позоришта са високо подигнута раздвојена три прста скандирао „Сви! Сви! Сви!“ Полиција на коњима. Водени топови. А то вече на улицама Београда појавили су се и тенкови. Многи данас сматрају да је тог 9. марта Србија изгубила све потоње „ратове у којима није учествовала“. Из два разлога. Једнако важна. Вук Драшковић је поделио Србију на „стару“ и „нову“, а никада није кренуо у одлучујући бој. Слободан Милошевић је пропустио прилику да, кад је већ извукао тенкове на улице главног града, „једном за сва времена“ реши проблем. Закључак је да ни један ни други нису имали… хајде да кажемо храбрости, а сви добро знамо шта је оно што им је фалило тог 9. марта. И тада, и у годинама које су уследиле.

Дуго је Драшковић био „симбол отпора и демократије“. Многи су веровали да једино он, попут Месије, може Србе да изведе на прави пут. Само да освоји власт!  И онда, СПО на чијем је челу био Драшковић освојила је власт у Београду. За четири године владавине у главном граду Србије Вук и екипа су убедили, најпре Београђане који су им увек давали највећу подршку, а потом и остатак Србије да њима НИКАД не треба дати власт. Многи сматрају да Београд никад није имао горе вође. Корупције, малверзације са пословним просторима, грађевинским дозволама и свиме што би вам пало на памет су довели до тога да је од највеће опозиционе странке СПО после владавине у Београду, практично, гурнут на маргине.

Иако је увек волео да се промовише као лидер опозиције ратне 1999. био је уз власт. Ни мање ни више него заменик премијера, а од те епизоде у његовом политичком животу остала је успомена на изјаву дату у директном укључењу у чувену емисију „Larry King Live“ на Телевизији CNN. Тада је рекао нешто што је немогуће заборавити:
 „Please,but I repeat PLEASE, don’t mix grandmothers and frogs!“

Драшковић и СПО нису били у „клубу одабраних“ који су чинили ДОС и после револуције којом је 5. октобра 2000. смењен Милошевић, али је 16. априла 2004. постао министар иностраних послова Државне заједнице Србије и Црне Горе и ту остао и после њеног распада, све до маја 2007. После тих избора Драшковића, практично, није било нигде. У годинама које су уследиле био је на политичкој маргини. Оживео је последњих месеци.

Многи кажу да његово деловања сада у многоме подсећа на политички ангажман током ’90-тих. Са ове временске дистанце стиче се утисак да је све што је икада радио, радио у договору са тадашњом владајућом гарнитуром. Већина демонстрација је била у његовој режији, а готово све су завршене неким неочекиваним разговорима њега и Милошевића који су довели до договора. Стиче се утисак да је током ере Милошевића Драшковић био оно што се у атлетским тркама зове „pacemaker“ – онај који поведе трку, диктира темпо, а онда препусти лидерску позицију фавориту који однесе победу.

Данас, Драшковић је од изразитог националисте са солидним елементима шовинисте, како се представљао током ’90-тих, постао „већи католик од папе“. Његове изјаве о дешавањима на барикадама, статусу кандидата, о томе да се прихвате сви захтеви Европске уније и људи на Косову и Метохији практично „пусте низ воду“ остављају утисак да је од власти плански „рехабилитован“ у гласноговорника свега онога што владајуће структуре желе да се чује и од назови опозиције.

Оних ’90-тих се клео у српство, био спреман да ратује за њега, немојмо заборавити да се годинама „китио“ тиме да је Српска Гарда формирана на његову иницијативу и да је то, заправо, СПО Гарда, био највећи националиста на српској политичкој сцени. Само две деценије касније промовише Европску унију, одриче се дела српске територије, а народу на барикадама додељује различите етикете.

Латинска пословица каже да „Вук длаку мења, али ћуд никада“. Са ове временске дистанце, кад се анализирају сви потези које је вукао од оних ’90-тих на овамо, колико су они штете нанели српском народу, и када се погледа све оно што је последњих месеци рекао чини се да овај вук потврђује ту пословицу. Амбалажа је, истина, мало другачија, али „минирање“ јединства Србије је и те како препознатљиво.

Advertisements

Коментари на: "Вук длаку мења али ћуд никада" (2)

  1. Ivo odlicno i dodala bih sad vec cuvenu recenicu srba sa Kosova ,,ti mozda jesi vuk,ali mi nismo ovce,, .

  2. Odlicno samo fale jos oni bizarni detalji kako su recimo ukrali 5-6 STOTINA stanova i jedno 100 HILJADA kvadrata poslovnog prostora i jos toliko malverzacija i kriminala da mozemo komotno da zakljucimo da je Vuk Draskovic doneo na politicku scenu Srbije kradju kakva nije do tad bila zabelezena.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: