Отписани или повратак?


„Браћо Словенци нек вам је на знање, контрареволуција на Косову седам година траје!“

Као да је јуче било. Сећам се ове парола и осећаја док сам гледала извештаје са митинга одржаног у Београду 1988. Имала сам 12 година и први пут сам се суочила са тим да у нашој земљи није баш све тако „фино и ушушкано“ како су се други трудили да делује. Сећам се и да сам тада, под утиском свега, написала један, сад капирам, револуционарно-родољубиви текст. Кад га је мој покојни отац прочитао рекао је само:

– Владо сине, тешка је ово тематика за дете од 12 година…

Од тада су прошле две деценије.

Саво Мојсић је 1002. Србин убијен на Космету од доласка мировних снага у јужну покрајину Србије.

Без званичног благослова Савета безбедности НАТО је 24. марта 1999. око 20,20 часова почео акцију коју је симболично назвао „Милосрдни анђео“. За 78 дана њеног трајања Србија је свакодневно бомбардована. Тада су тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је претрпела земља кретала се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично никада није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених.  Број оних који су од те 1999. до данас оболели од разних облика карцинома, као и број оних који ће тек оболети, немогуће је и проценити.

Током агресије на Србију у војној терминологији су се „усталили“ и многи нови термини. Најпопуларнији и најчешће коришћени термин био је колатерална штета. Сваку цивилну мету, сваку цивилну жртву „етикетирали“ су као колатералну штету.

А онда је 10. јуна у Куманову потписан војно-технички споразум о повлачењу војске и полиције са Космета које ће Резолуцијом 1244 и даље бити под суверенитетом матичне земље, али под протекторатом Унмика и Кфора. Некако од самог доласка међународних снага на Космет било је очигледно да су све само не неутралне, а како је време одмицало све отвореније су показивали своју наклоност Шиптарима. Непуних девет година од доласка „мировњака“ на Космет, 17. фебруара 2008. косовски Шиптари су прогласили независност. Непуних 13 година од доласка Кфора у Брђанима, предграђу Косовске Митровице, пала је и 1001 српска жртва.

Криза на Космету није почела ни током јула кад су кренули најновији сукоби. Ни 17. фебруара 2008. кад је проглашена независност. Ни оног 17. марта кад су Шиптари урадили шта јесу. Није почела ни оне ’99. кад су нас бомбардовали, а, ни почетком ’90-тих кад се распадала СФРЈ. Криза на Космету је почела много раније. Много пре оног митинга који је мени отворио очи.

Један пријатељ је после 1000. жртве питао:

– Колико се НАТО војника кућама вратило у ковчезима? Ниједан? О чему онда причамо?

А на опаску да Београд и Србија не раде ништа да помогну Космету и да народ доле више не зна како да се бори додао:

– Бар смо сви једно 70 пута гледали „Отписане“. Одличан пример како се може загорчати живот непријатељу, посебно кад нема оне немачке одмазде „100 за једног“.

Криза на Космету се неће завршити никаквим споразумом Београда и Приштине у Бриселу. И то је јасно сваком ко има и мало мозга. Никаква подела територије на северни и јужни део не може бити прихваћена јер Срби не живе само око Косовске Митровице, Срби живе и на југу који би по неким моделима споразума припао Шиптарима. Највећи део српске културне и духовне баштине том поделом би остао под контролом Приштине која већ деценију покушава да присвоји све српске светиње и представи их као своју културну баштину.

И то треба јасно рећи. А ако се сви праве да не чују, онда треба почети са делима. Ионако су дела јаснија од речи.

Advertisements

Коментари на: "Отписани или повратак?" (2)

  1. Pun mi qrc vise nacionalistickih proseravanja. Zasto ne odes na Kosovo prvi i pocnes da se boris, nego sto sedis u stolici kod kuce i kenjas? Radi nesto pametno! Sjebali ste mlade ove zemlje, za 20 godina ima da bude ista prica o Kosovu, kao da je to jedino sto nas muci, a ne da nestajemo, da smo se pretvorili u drustvo jajara koji bi za 100 eura i roditelje ubili i da ne nabrajam. Nismo nebeski nego sjeban narod!

    • Јеленко, поздрав.
      Не знам какве везе ја имам са тим што је Вама пун националистичких просеравања?!
      Не знам ни да ли је то нека фора да ми се обраћате у мушком роду, али хајде да то прихватим као „уметничку слободу“. Што се тиче опаске да треба да „одем на Косово и да се борим“ донекле сте у праву. Али донекле. Ја не могу да одем и терам народ да води битку. Значи, докле год народ који је на Космету, ту не мислим само на север већ и на све оне енклаве по целом Косову и Метохији, не покрене конкретну борбу ја не могу ништа. Не само ја, већ многи. Ако Ви имате неки предлог како да се реагује радо ћу га саслушати.
      Не знам шта подразумевате под тим „ради нешто паметно“ јер је то „паметно“ растегљив појам. Уз то, зашто мислите да не радим нешто паметно?
      Тешко да сам ја сјебала младе ове земље с обзиром на моје године. Али, ако Ви имате 15 онда капирам да ја са 35 Вама делујем као неко много матор.
      Ето, да не би за 20 година била иста прича, да ли Ви имате неки предлог? Како да променимо ток историје?
      Слажем се да је ситуација лоша, да су моралне вредности загубљене између „жеља и могућности“, али то не може да промени појединац. Или може? Да ли имате неки предлог?
      Изнели сте доста критике, дајте неки предлог како да се неке ствари среде. Ако немате предлог, чему онда само критика? То да смирите сопствену савест?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: