Србија међу шљивама


За себе не мислим да сам ратнички настројена. Само волим своје и не дам на своје. Нисам шовиниста. Не мрзим друге само зато што припадају другој вери, нацији, народу, политчком или сексуалном опредељењу. Не мрзим због боје коже. У ствари, кад мало боље размислим, ја не мрзим никога. Сматрам да је и мржња емоција, а ја емоцију не делим тек тако. Моја је, и треба је заслужити. Никад је нисам расипала на небитне људе.
Нисам од оних који мрзе народе бивше Југославије. Али то не значи да сам заборавила шта је мој српски народ доживео у свим последњим ратовима. Имам обичај да кажем да, за разлику од народа коме припадам, и те како добро памтим. Памтим лепе ствари, али ружне још више. И можда може да ми се омакне да некоме нешто опростим, у духу православља, али никада не заборављам.

Српски народ има једну лошу особину – заборавља! Памћење му је кратког века. Кажу да је „Историја учитељица живота“, а ми из ове наше богате и несрећне историје изгледа никако да научимо. Бар нешто како не би понављали увек исте грешке. „Паметан се учи на туђим грешкама, а будала на својим“ српска пословица без примене у овом нашем „небеском народу“. Можда баш зато на сваких пола века на простору Србије се води рат.

Ни Први ни, посебно, Други светски рат нису нас научили да нам неки народи никад неће бити братски, ма колико се ми трудили да их тако прихватимо и третирамо. Мржња, језива мржња коју су током ратова демонстрирали против народа српске националности згражавала је и оне које је свет обележио најгорим злочинцима у историји – нацисте. Злочини који су учињени против српског народа никога нису остављали равнодушнима. А чинили су их сви којима се прохтело. Србе су у Другим светском рату убијали сви они који су стигли, и „браћа“ Хрвати и „бошњаци“, и Шиптари, Мађари, Бугари, и Немци, Италијани… И Срби. Неки су носили партизанске, неки четничке униформе. Убијали су због идеологије. Срби су, вероватно, једини народ на планети који је проливао сопствену крв зарад неких „виших“ интереса.

Процене кажу да је после Руса највеће жртве у ратовима поднела Србија. Исто тако кажу да би нас данас, да није било ратова, било преко 25 милиона. Еј, 25 милиона душа!  Данас нас нема ни трећина тог броја. Шака јада. Неколико сјајних реплика из филма „Синовци“ на „пластичан“ начин објашњавају српску ратну трагедију:

„Ми како гинемо, треба се рађамо к’о зецови!

…Овај што је убио мене, убио мене. Само мене! Онај што је убио вас убио је и Бог зна свети кол’ко нерођени…

…Па ко с’ три метка поби толике Србе? Све му јебем. Да му јебем и мртво и живо!“

Некада је Србија била сила. Од почетка се борила за своју државу, од почетка се борила за самосталност, за право да сви Срби буду слободан народ и живе у једној држави. Некад смо били мали, а онда смо под Душаном Силним постали једна од најјачих сила тог времена. Србија је била силовита, велика, јака, снажна… А онда су уследиле године у којима се смањивала, слабила…. Дошла је и 1389. и бој на Косову. Чувена вечера и клетва кнеза Лазара

„Ко је Србин и српскога рода, а не дош’о на бој на Косово

 не имао од срца порода, ни мушкога ни девојачкога

од руке му ништа не родило, рујно вино ни пшеница бела

рђом кап’о док му је колена“

Кажу да је тог Видовдана на Косову пољу изгинуло оно најбоље што је Србија имала. И да нам се зато сада и дешава ово што нам се дешава. Тада су отишли најбољи, остали су они слаби.

Са величином од 88.361 км2 Србија спада у ред мањих држава. Али, практично од успостављања државности, према српској територији су увек постојале претензије околних земаља. Свима нам је већ постално нормално да у таквим ситуацијама кажемо

„Ко нам је крив кад смо зидали кућу на сред пута?!“

И тиме кажемо све. Последњих година претензије се огледају отмицом Космета, а сличан сценарио се слути и по питању Војводине. Стиче се утисак да се све ради како би се Србија свела на границе „Београдског пашалука“.

Стара латинска пословица каже „Завади па владај!“. Модерна српска пословица каже „Два Србина – три странке!“

У Србији постоји афоризам да кад се на једном месту нађу три Србина одмах почну поделе које могу бити:

географске – Србијанци живе у Србији, а Срби у свим осталим земљама

политичке – патриотске и про западњачке

историјске – које датирају још од првог помињања Срба, па све до ових још увек актуелних на партизане и четнике.

Срби су од свог настанка склони деобама, свађама..Ретки периоди кад су били јединствени, али чак ни тад 100%, су ратови. Кад су нападали Србију ми смо је бранили. Чим би је одбранили, наставили би са поделама.

Данас се Срби деле на партизане и четнике, на патриоте и проевропски орјентисане, на комунисте и монархисте, на нацио-социјалисте, љотићевце, недићевце, фашисте, нацисте, родовернике… А најновија је она која прати раскол у Српској православној цркви. Тешко је и зашамтити све поделе, а не смемо заборавити да свака „група“ има бар две струје унутар себе које вуку свака на своју страну.

Разлога за поделе и свађе ће бити увек, али мислим да је дошло крајње време да демантујемо друге да су Срби сами себи највећи непријатељи! Престанимо да оптужујемо једни друге да смо криви за ово или оно. Пробајмо да заборавимо све поделе јер ако кренемо да копамо ко зна шта ћемо све ископати.

Кад почну свађе ко је био исправан, а ко не, ко се борио за Србију, а ко против ње, ко су хероји, а ко издајници… Имајте на уму само једну реченицу коју је ’70-тих година прошлог века изрекао Бранислав Брана Црнчевић, шта год миислили о њему:

Сви смо ми деца дезертера из 1389!

Ако кренемо од тога, све касније поделе падају у воду. Ово је време да се закопају све ратне секире, да се измире све струје и да се у свакој пронађе оно добро и квалитетно, да коначно сви заједно Србији помогнемо да поново буде јака, независна, поносна. Јер то је оно што јој треба. Овако разбијена, обезглављена где јој свакога дана кидају по један део, а неке од најбољих синова проглашавају издајницима лепећи им ко зна какве етикете, неће моћи још дуго сама.

И не, њој не могу да помогну људи са стране. Не може да нам помогне ни Русија, ни Кина нити било ко. И не треба да чекамо на њих. Једини који Србији и народу могу да помогну смо ми сами. Јер док ми не покажемо да нам је битна наша земља, њена целовитост, други нас ништа неће питати, радиће оно што њима одговара. Ми не показујемо – они отимају!

Алиби прича, јер то заиста јесте, да нисмо ми признали Косово већ Влада, да се нисмо ми извињавали у Хрватској, Босни и Херцеговини већ председник, више једноставно не пије воду. Јер и ту Владу и тог председника смо сами изабрали. Без обзира да ли сте лично гласали за њих или не. Они су добили неку већину, нечије поверење. И сада нас воде. И све ово почиње да личи на приповетку Радоја ДомановићаВођа“ у којој народ предводи слепац који нити зна где је кренуо нити зашто је кренуо тамо. Мада, морамо признати, да ови који се од 21 века налазе на челу ове државе и овог народа одлично знају где нас воде – у уништење, у истребљење, у нестајање.

Последња дешавања на Космету, заузимање административних прелаза и њихово претварање у границе, најаве акција Шиптара потпомогнутих КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом су капи које не да преливају чашу већ праве талас који ће попут цунамија овај народ и ову земљу избрисати са лица земље. Да, звучи претеће, злослутно, неко би рекао и да претерујемо, али размислите мало. Данас ће и званично узети Космет. Сутра ће Војводину. Санџак је спреман да експлодира. И сви остали „погранични“ делови Србије су у опасности. Од ове земље, ако се сценарио Космета дозволи, ускоро неће остати ништа. А од овог народа остаће, можда, само легенда. Да је ту, на простору Балкана некада живео велики мали и веома поносан народ који је изродио неке од најбољих научника, композитора, умних људи.

Војска, које више нема, а некад је била велесила, могла би то поново да буде. Истина је, све родољубе/патриоте су послали у пензију још почетком века, али неки од њих су још увек способни да формирају јаку војску. Кадар који би врло брзо могао да постане значајна сила. Министар војни Шутановац најављује да Србија више никад неће ратовати, а онда најављује да ће наша војска бити у саставу мировних снага широм света. Нећемо бранити нашу територију, али ћемо ићи у ратове за НАТО и ЕУ. Немојте ни покушавати да пронађете логику у тим изјавама и потезима, нема је.

Неко сам ко је увек налазио оправдање за реакцију полиције. Реченица:

„Они само раде свој посао, не значи да се слажу са тим!“

мени је била оправдање за све акције сузбијања митинга, протеста поводом разних парада и сличних будалаштина. Али, ови последњи догађаји око Космета, кад су аутобуси враћани, њуди спречавани да оду до административног прелаза и дају подршку, пруже помоћ људима на северу Космета, немају оправдање. Она навијачја парола:

„Испод шлема мозга нема“

се, изгледа, показала тачном. Наредба је једно, полиција јесте ту да чува ред и мир, али чак и она види да овде ствари нису чисте. Долази време, неко би рекао да је већ дошло када ће морати да изаберу. Да ли ће штитити шаку оних који су земљу одвели у пропаст или народ који жели да покаже да није физички и ментално мртав.

Неко ће рећи да полиција не може да реагује јер у Србији не постоји политичка фигура која нема „репове“. Сви су умешани у нешто. И да је то један од разлога зашто су можда послушни. Можда има логике, али ипак кад се толико народ побуни против нечега јасно је да ће се онда у њему пронаћи људи који нису компромитовани, а стручни су и кадри да ову земљу покушају да спасе и врате је на место које јој припада.

Ко ће бити ти који ће Србији вратити част? Један пријатељ је недавно рекао:

„На гласачки листић би као последња опција требало да се уведе „Ни за кога од предложених“, па ако се догоди да више од 50% људи заокружи ту опцију људима који су били на листи забранити бављење политиком и излазак на изборе у наредна бар два изборна мандата.“

Можда није идеално, али, морате признати, делује логично.

Ових дана се може чути

„Да Србију води један Конузин не би нам се ово дешавало!“

На жалост, Србију не води Конузин. Не воде је ни Путин ни Медведев иако су нека истраживања показала да је Путин далеко најпопуларнији политичар у Србији. Истина, Конузин му је последњих дана „преузео“ део симпатија, али је суштина да овај народ више цени , поштује и више верује Русима него српским лидерима. Истини за вољу, кад погледаш политичку елиту позицију и опозицију, схватиш да су сви исти и постане ти јасно зашто народ више воли руске него српске лидере.

Ових дана се чује и да прави непријатељи Срба и Србије нису на Космету већ у Београду, у Скупштини и Влади. Неки ће рећи да то није истина, али, размислимо мало. Председник се извињава коме стигне, а ни једно извињење није стигло Србима за оно што су преживели. Не, не би то ублажило бол, али би значило да су они схватили и признали злочин. Влада признаје печат, документа, прихвата услове, јури датум за преговоре о уласку у Европску унију, НАТО пакт а да пре тога није питала народ шта жели.

А народ није рекао „Извини!“ Народ не жели у НАТО и ЕУ јер су управо они пролећа ’99. бомбардовали ову земљу, убијали овај народ са све новоизмишљеним термином „колатерална штета“. Народ нико ништа не пита јер зна одговор. Већ они који требају да нас штите само испуњавају услове, климају главом, окрећу је на другу страну, затварају очи. И управо зато, највећи непријатељи Србије су они који је воде. Али и они који би као опизиција требало да се „политичким“ средствима изборе за промене, а то не раде.

Док нас ови и овакви воде нама неће бити боље. Интересе Србије неће бранити ни Русија ни Кина. Оне ће уложити оштар протест, али ће то бити све. Вето никад неће стићи јер сматрају да није њихово да земљу бране од њеног руководства. Руководства које ради све да земљу уништи, упорно шурујући са онима који Србији желе зло. Кроз векове.

Написано 17. септембра 2011. у 16:07

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: